Ovo je čovek koji je proveo vek radeći, posle smrti porodicu iznenadio testamentom: Svi detalji iz biografije

Ronald Rid,radnik na benzinskoj stanici u malom gradu u Vermontu, tiho je stekao bogatstvo vredno 8 miliona dolara. To je vredna lekcija o štedljivosti i moćnom uticaju složene kamate.

Kada je Rid, koji je živeo u Bratlborou u Vermontu, umro 2014. godine u 92. godini, ostavio je oko 8 miliona dolara u dobrotvorne svrhe. Pokazao je neverovatno strpljenje i većinu svog novca ostavio je bolnici i biblioteci, tako da njegovo imanje od 8 miliona dolara nije podleglo federalnom porezu na imovinu. Deo njegove donacije omogućio je biblioteci da produži radno vreme i renovira svoju zgradu staru 50 godina.

Teme za vas

Nakon rada na benzinskoj stanici, živeo je skromno radivši kao pomoćni radnik i domar u robnoj kući Džej-Si Peni (JCPenney). Rid je ostavio hrpu sertifikata o deonicama debljine oko 13 centimetara u sefu u banci. Posedovao je akcije u najmanje 95 kompanija koje je držao (većinom) decenijama.

"Ne samo da je odbijao da se razmeće svojim bogatstvom, njegova imovina uključivala je Tojotu Jaris (Toyota Yaris) iz 2007. procenjenu na 5.000 dolara, već ni njegovi najbliži prijatelji i članovi porodice nisu znali da ima čak i mali deo bogatstva koje je ostavio iza sebe", izvestio je Hauard Vajs-Tisman u listu Bratlboro reformer.

Posedovao je akcije u železnicama, komunalnim preduzećima, bankama, zdravstvu i robi široke potrošnje, izbegavajući tehnološke kompanije. Obično je kupovao akcije kompanija koje je dobro poznavao i koje su isplaćivale dividende. Obično bi kupio još akcija čim bi mu uplatnice za dividende stigle poštom. Posedovao je i velike udele u kompanijama Prokter i Gembl (Procter & Gamble), Džej-Pi Morgan Čejs (JPMorgan Chase), Dženerals elektrik (General Electric) i Džonson i Džonson (Johnson & Johnson).

Kako je objavio CNBC, Ridova advokatica je rekla: "Ulagao je samo u ono što je poznavao i što je isplaćivalo dividende."

Kao i svaki veliki investitor, pravio je greške. Njegov portfolio uključivao je i akcije Liman bradersa (Lehman Brothers), koji je propao 2008. godine. Ali je diverzifikovao ulaganja tako da jedan ili dva neuspeha ne bi fundamentalno uticali na njegove prinose. Čitao je Vol strit džurnal (The Wall Street Journal), proučavao akcije u lokalnoj biblioteci i razgovarao sa komšijama o ulaganju.

Njegova porodica bila je "izuzetno iznenađena" kada je saznala za njegovo bogatstvo.

"Bio je vredan radnik, ali mislim da niko nije imao pojma da je multimilioner", rekao je Ridov posinak Filip Braun (Philip Brown) za Bratlboro reformer 2015. godine.

Jednostavnost na prvom mestu

Rođen 1921. godine, Rid je bio prvi u svojoj porodici koji je završio srednju školu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u vojsci SAD u severnoj Africi, Italiji i na Pacifiku. Zatim se vratio kući, oženio i dobio dvoje dece. Među njegovim štedljivim navikama bilo je to što je vozio stare automobile i koristio ziperke da drži kaput na okupu. Kao doživotni stanovnik Vermonta, sam je cepao drva za ogrev, čak i u svojim 90-im godinama.

"Siguran sam da ako je zaradio 50 dolara za nedelju dana, verovatno je uložio 40 dolara od toga", rekao je prijatelj i komšija Mark Ričards.

Prijatelji su primetili da je štedeo skoro 80 odsto svojih prihoda počevši negde u svojim srednjim ili kasnim 20-im godinama. Prema izveštajima, ulagao je približno 300 dolara mesečno uz prinos od 8 odsto tokom više od 65 godina.

Lekcije za sve

Ovde postoji nekoliko lekcija o ulaganju osim samog strpljenja. Rid je retko trgovao ili prodavao akcije. Pošto je čuvao fizičke papirne sertifikate, prodaja akcija bila je ceo proces. Moralo bi da se ode automobilom do banke, a zatim do kancelarije gde mu se nalazio brokerski račun. To je u oštroj suprotnosti sa jednim ili dva klika koliko je danas potrebno da se izvrši kupovina ili prodaja na mobilnom telefonu.

Takođe je počeo da ulaže mlad i živeo je dovoljno dugo da vidi kako složena kamata transformiše njegov portfolio. I to uprkos tome što je finansijska kriza 2008. godine umanjila njegovu imovinu samo nekoliko godina pre nego što je umro.

Kako je finansijski savetnik Bari Ritolc (Barry Ritholtz) rekao 2015. godine: "Većina investitora ne koristi prednost vremena. Počinju ozbiljno da štede prekasno u životu, uopšte nisu strpljivi i ne dozvoljavaju godinama da rade u njihovu korist."

S obzirom na njegove udele, vredi istaći da Rid nije bio samo ljubitelj dividendi; iskoristio je njihov potencijal reinvestiranjem dividendi, što mu je omogućilo da nastavi sa redovnom kupovinom tokom vremena, kako na rastućem tako i na padajućem tržištu.

Da li bi Rid uživao u većem zadovoljstvu da je donirao svoj novac dok je još bio živ? Možda. Da li je mogao više da uživa u svom novcu? Možda. Ipak, trajnost poruke njegove priče leži u tome kako je skromne prihode pretvorio u bogatstvo od 8 miliona dolara. On dokazuje da je uspešno ulaganje dostupno skoro svakome ko ima disciplinu, strpljenje i volju da uči.

(Telegraf Biznis/Compound interest)