Norveška ne odustaje od novih nalazišta u Barencovom moru: Da li EU rizikuje sopstvenu energetsku sigurnost?

Norveška će nastaviti da razvija nalazišta nafte i gasa u Barencovom moru, bez obzira na to da li će Evropska unija podržati moratorijum na nova arktička nalazišta, izjavio je danas norveški ministar energetike Terje Oslund.

Norveški ministar naglašava da je odluka o razvoju nalazišta suvereno pravo Norveške čak i ako Evropska unija ostane pri moratorijumu, prenosi Rojters.

Teme za vas

U tom slučaju, kako je rekao, Brisel bi morao sam da odluči da li želi da zabrani uvoz norveške nafte i gasa.

Trenutno najveći dobavljač prirodnog gasa Evropi

Norveška se istovremeno udaljava i od ranije promovisane ideje da bude "zelena baterija Evrope" zahvaljujući velikim hidroenergetskim kapacitetima i izvozu električne energije.

Oslund sada tu ideju naziva "pogrešnom", jer smatra da Norveška sama ne može da stabilizuje evropsko tržište električne energije.

Norveška je nakon ruskog napada na Ukrajinu postala najveći dobavljač prirodnog gasa Evropi, tako da sada pokriva oko 30 odsto potražnje za gasom u EU i Velikoj Britaniji

Uprkos tome, zvanične prognoze pokazuju da bi proizvodnja mogla naglo da opadne posle 2030. ukoliko ne budu pronađena i razvijena nova nalazišta.

Oslund zato smatra da je nastavak aktivnosti u Barencovom moru u interesu i Norveške i Evrope.

Ekološka briga ili briga za evropsku bezbednost?

Norveška želi da zadrži proizvodnju nafte i gasa i izvoz na približno sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, a nalazišta u Barencovom moru trebalo bi da budu ključna za ostvarenje tog cilja.

Vlada u Oslu ističe da proizvodnja pomaže očuvanju radnih mesta i naseljenosti severnih područja zemlje, uz granicu sa Rusijom.

Evropska unija trenutno podržava zabranu novih arktičkih bušenja iz ekoloških razloga, ali razmatra promenu politike zbog zabrinutosti za energetsku bezbednost.

Direktor kompanije Ekvinor (Equinor) Anders Opedal ocenio je da bi odluka Evropske unije da odbaci energente iz novih bušotina sa Arktika više pogodilo evropsku energetsku bezbednost nego Norvešku, jer bi norveška nafta i LNG mogli da budu plasirani na druga svetska tržišta.

(Telegraf Biznis/Tanjug)