Sve više ljudi ulaže u "jeftinije zlato": Srebro privlači male investitore, ali ima i jednu veliku manu

Kada se govori o ulaganju u plemenite metale, zlato je tradicionalno prvi izbor. Međutim, sve više pažnje investitora privlači njegov znatno dostupniji "rođak" - srebro.

Interesovanje za fizičko srebro raste, a jedan od razloga je jednostavan: za ulazak u ovu vrstu investicije nije potreban kapital kakav može zahtevati kupovina većih zlatnih poluga.

Teme za vas

Međutim, niža ulazna cena ne znači i manji rizik.

Kako navodi Večernji list, srebro ima jednu važnu karakteristiku koja ga razlikuje od zlata. Osim što predstavlja investicionu imovinu, ono je izuzetno važna industrijska sirovina.

Koristi se u elektronici, automobilima, elektroindustriji i solarnim panelima, a nova potražnja dolazi i iz razvoja elektroenergetske infrastrukture, data centara i tehnologija povezanih sa veštačkom inteligencijom.

Prema podacima Instituta za srebro, industrijska potražnja za srebrom tokom 2024. porasla je četiri odsto i dostigla rekordnih 680,5 miliona unci, odnosno oko 21.165 tona.

Sve više novih kupaca

Tržišni analitičar je za medije izjavio da tokom poslednjih godinu i po dana primećuju rast interesovanja za fizičko srebro. Takođe se promenio i profil kupaca.

Više ga ne kupuju samo ljudi koji već dobro poznaju tržište plemenitih metala. Pojavljuju se ljudi koji prvi put ulaze u ovu vrstu ulaganja, ali i postojeći vlasnici investicionog zlata koji srebro kupuju kako bi dodatno diversifikovali svoju imovinu.

Jedna od najvećih prednosti srebra upravo je njegova dostupnost.

Dok kupovina veće zlatne poluge može zahtevati ozbiljan kapital, srebrne poluge postoje u mnogo pristupačnijim gramažama, što omogućava ulazak i ljudima sa manjim iznosima za investiranje.

Analitičar smatra da srebro neće zameniti zlato. Prema njegovim rečima, zlato ostaje temelj ulaganja u plemenite metale, dok srebro sve više postaje njegova dostupnija i dinamičnija dopuna.

Može snažno da poraste, ali i da padne

Upravo reč "dinamičnija" krije jedan od najvećih rizika. Cena srebra može da oscilira znatno snažnije od cene zlata.

Navodi se da je tokom 2026. cena srebra u jednom trenutku pala gotovo 50 odsto u odnosu na nivo iz januara, dok je korekcija cene zlata bila mnogo blaža. Razlog delimično leži upravo u industrijskoj ulozi ovog metala.

Dok zlato ima snažnu monetarnu i investicionu funkciju, potražnja za srebrom mnogo više zavisi i od stanja u industriji i privrednih ciklusa.

Zbog toga rast industrijske potražnje može predstavljati važan dugoročni argument u korist srebra, ali sam po sebi ne garantuje rast njegove cene.

Postoji još jedna važna računica

Kupovina fizičkog srebra nosi i troškove koje investitor mora da uzme u obzir.

Večernji list navodi da se u Hrvatskoj, za razliku od investicionog zlata koje je oslobođeno PDV-a, na prodajnu cenu investicionog srebra obračunava PDV od 25 odsto.

Za fizičko lice koje nema pravo na odbitak PDV-a to predstavlja značajan početni trošak investicije. Odnosno, nije dovoljno posmatrati samo koliko košta unca ili poluga i očekivati rast tržišne cene.

Zbog toga se srebro ne vidi kao zamenu za zlato niti kao instrument za kratkoročnu špekulaciju, već pre svega kao potencijalni deo diversifikovanog dugoročnog portfelja.

Istovremeno, budućnost ovog metala biće vezana i za sasvim drugačije tržište od onog na kojem se prodaju poluge i investicioni novčići.

Električni automobili, solarni paneli, elektroenergetske mreže, data centri i razvoj veštačke inteligencije povećavaju potrebu za materijalima poput srebra. Sa druge strane, tehnološki napredak omogućava proizvođačima da u pojedinim proizvodima koriste manje količine ovog metala.

Odgovor na pitanje da li će srebro postati "novo zlato" verovatno nije tako jednostavan. Ono jeste pristupačnije malim investitorima i ima snažnu industrijsku primenu, ali upravo zbog toga njegova cena može biti mnogo nemirnija.