Narodna radinost koja čuva tradiciju: Miholjski susreti otkrivaju priče koje do sada niste znali

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da su Kučevo i Homolje riznica prirodnih lepota, kulturnog nasleđa, izvorno sačuvanih mističnih običaja, zlatonosnih reka i magičnih pećina i da su to mogli da vide, čuju i osete brojni posetioci Miholjskih susreta održanih prošlog vikenda u Neresnici.

On je naglasio da su posetioci Miholjskih susreta sela opštine Kučevo iz prve ruke mogli da čuju za ples rusaljki, crne poklade, paparude ili vlašku ljubavnu magiju.

Teme za vas

- Vlaški običaji važe za jednu od najstarijih i najmoćnijig tajnih tradicija u Evropi. Ovi rituali prenose se isključivo usmenim putem s kolena na koleno, izvode ih vlaške vračare i predstavljaju deo tradicije Istočne Srbije - rekao je Krkobabić.

Tradicionalna manifestacija i narodna radinost

U saopštenju Ministarstva za brigu o selu se dodaje da su na Miholjskim susretima sela opštine Kučevo bili i brojni štandovi sa rukotvorinama i zanatskim proizvodima, degustirala su se i lokalna jela ispod sača, a nadmetalo se i u pastirskom višeboju, odnosno bacanju kamena s ramena, nadvlačenju konopca, kao i u trčanju u džaku.

Zanimljivo takmičenje odigralo se i u igri "ruka kantar ima" gde je prvo mesto pripalo selu Turija, drugo Radenci, a treće selu domaćinu Neresnici.

Kako se ističe, pravo oduševljenje publike izazvao je David Tomić, koji je u takmičenju snage podigao teg težak čak 120 kilograma čime je svojoj zvaničnoj tituli strongmena, šampiona na domaćim i međunarodnim takmičenjima u snazi dodao i ništa manje važnu, seosku zlatnu medalju.

U selu Đurđevo kod Žablja takmičilo se, igralo i pevalo, a deo programa koji je ko i svake godine najviše privukao pažnju bila je radionica izrade narodne nošnje.

U saopštenju se dodaje da je izrada narodne nošnje nekada bila sastavni deo života, a da danas predstavlja krunu tradicije Srbije.

Naglašava se i da je ovaj kompleksan umetnički i zanatski proces podeljen u više koraka i da zahteva poznavanje etnologije, primenjene umetnosti i starih zanata, dok se izrada jedne autentične nošnje u potpunosti zasniva na ručnom radu i kombinuje nekoliko tradicionalnih veština.

Šta je sve spremno za posetioce?

Predstavnica iz organizacije Miholjskih susreta u opštini Žabalj Danijela Mlađenović kazala je da se na radionicama počinje sa izradom jednostavnijih delova nošnje, kako bi sve zainteresovane žene i devojke mogle da se oprobaju s uspehom.

- Uz koreografe lokalnog KUD-a naučila sam mnogo o poreklu i motivima, jer svaki geografski region Srbije ima specifične krojeve, boje i šare. Uživam u tome i trudim se da devojke naučim kako se nekada izrađivala sprema za udaju ili odeća za sabore i slavlja, a u kojoj one danas izvode svoje folklorne tačke - rekla je ona.

U saopštenju se navodi i da je drugi deo ovogodišnje čajetinske manifestacije u selu Tripkova bio u znaku umetnosti i izloženi su radovi sa radionice oslikavanja stakla, a bio je posvećen i plemenitoj životinji konju i birala se najlepša zaprega, najbolja kočija i najlepši konj.

Ministarstvo za brigu o selu naglašava i da se Miholjski susreti sela, koji su na mnogo načina hiljadama posetilaca do sada pružili autentične i nezaboravne trenutke, nastavljaju sve do kraja oktobra.

Najavljuju da narednih dana svi zainteresovani mogu da se zabave, okušaju snagu ili pokažu veštine ali i opuste se uz pesmu, igru i ukusne zalogaje u selima širom Srbije, odnosno na redu su Subotica, Plandište, Šabac, Lapovo, Sokobanja, Kruševac, Lučani, Zaječar, Nova Varoš, Brus, Boljevac, Surdulica, Svrljig i Prijepolje.

(Telegraf Biznis/Tanjug)