Više nisu samo zabava: Festivali i koncerti pokreću čitavu ekonomiju, Srbija ima veliki adut, evo i šta

Industrija događaja poslednjih godina prerasta okvire zabave i postaje sve značajniji deo evropske ekonomije. Koncerti, festivali, sportske manifestacije, sajmovi i konferencije ne donose prihod samo organizatorima, već pokreću čitav lanac delatnosti - od hotelijerstva i ugostiteljstva do transporta, trgovine, tehničke produkcije i kreativnih industrija.

Kako navodi TU Magazin, tokom 2025. godine ukupna potrošnja turista koji putuju zbog događaja porasla je za sedam odsto. Događaj sve češće nije samo jedna od aktivnosti tokom putovanja, već glavni razlog zbog kojeg ljudi biraju određenu destinaciju.

Teme za vas

To menja i ekonomsku računicu gradova i država. Veliki događaj može da dovede hiljade ili desetine hiljada ljudi u relativno kratkom periodu, a njihova potrošnja ne završava se kupovinom ulaznice.

Od bine zarađuje mnogo više od organizatora

Najveći deo dodatne potrošnje odlazi na smeštaj, ugostiteljstvo i transport, ali korist imaju i lokalni dobavljači, tehnička produkcija, kreativne industrije, trgovina i različite gradske službe.

Upravo taj efekat događaje pretvara u ozbiljan ekonomski instrument. Grad koji privuče veliki koncert, festival, međunarodno sportsko takmičenje, sajam ili konferenciju istovremeno dobija veliki broj potrošača kojima su potrebni smeštaj, hrana, prevoz i brojne druge usluge.

Još jedna prednost ove industrije jeste mogućnost da se tražnja stvori i izvan tradicionalno najpopularnijih perioda godine. Događaji mogu da produže sezonu i dovedu goste onda kada bi hotelski i ugostiteljski kapaciteti inače bili slabije popunjeni.

Među vodećim evropskim tržištima po ukupnoj potrošnji povezanoj sa događajima nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i Francuska, ali rast sve više beleže i manje destinacije.

Srbija i region prepoznali priliku

Takav potencijal sve više prepoznaju i zemlje našeg regiona.

Beograd se profilisao kao značajan regionalni centar za kongrese, sajmove, sportske i muzičke događaje. Posetioci koji zbog njih dolaze u grad direktno utiču na popunjenost hotela, promet ugostiteljskih objekata i prihode drugih uslužnih delatnosti.

Specifičnost ove vrste gostiju jeste što njihov boravak može biti relativno kratak, ali je potrošnja koncentrisana u svega nekoliko dana.

Hrvatska događaje koristi i kao način produženja turističke sezone kroz festivale, sportske i kulturne manifestacije, dok Slovenija razvija poslovne, incentive i održive koncepte događaja. Crna Gora, sa druge strane, kroz festivale i međunarodne manifestacije nastoji da proširi turističku ponudu izvan tradicionalne letnje sezone.

Od događaja zarađuje čitav lanac

Zajednički imenitelj je isti - događaj više nije samo sadržaj koji treba da zabavi publiku. On postaje razlog dolaska ljudi i način da se u kratkom periodu pokrene veliki broj različitih poslova.

Evropska iskustva zato pokazuju da industrija događaja može imati znatno širi ekonomski značaj nego što se na prvi pogled čini. Od nekoliko sati koncerta ili nekoliko dana festivala mogu da zarade hoteli, restorani, prevoznici, trgovci, produkcijske kuće, kreativci i brojni drugi mali i veliki poslovi.

Za Srbiju i zemlje regiona upravo bi taj multiplikativni efekat mogao da bude jedan od najvećih razloga za dalje jačanje industrije događaja.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)