Trampov „najveći posao u istoriji“ ima mračnu tajnu: Ko je milijarder koji preuzima venecuelansku naftu?

Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je sporazum kojim Amerika preuzima kontrolu nad strateškim naftnim poljima Venecuele nazvao „najvećim u istoriji“. U središtu ovog posla nalazi se Alehandro Betankur Lopez, venecuelanski naftni magnat sa bogatom, ali i kontroverznom prošlošću.

Kompanija North American Blue Energy Partners, malo poznata izvan Južne Amerike, nadgledaće proizvodnju i prodaju na 17 naftnih polja koja, prema navodima, sadrže oko 65 milijardi barela sirove nafte.

Teme za vas

Na čelu ove operacije je 46-godišnji Betankur, preduzetnik čije se bogatstvo procenjuje na oko 2,6 milijardi dolara.

Betankurov uspon počeo je u vreme pokojnog predsednika Venecuele Uga Čaveza. Iako svoj poslovni uspeh pripisuje preduzetničkom duhu, venecuelanski novinari tvrdili su da su mu ključna vrata otvorile veze iz elitnih škola.

Njegova kompanija Derwick Associates je 2009. godine, usred energetske krize, bez javnog tendera dobila državne ugovore vredne čak pet milijardi dolara, iako prethodno nije imala iskustva u sektoru proizvodnje električne energije.

Zbog poslovanja sa vladom, Betankur i njegovi mladi partneri dobili su nadimak „boličikosi“ (bolichicos), odnosno „mladići Bolivarske revolucije“.

Njegovo poslovno carstvo kasnije se proširilo na 16 zemalja i obuhvatilo oko 50 kompanija. Među njima su bili i španski brend naočara Hawkers, kao i banke u Švajcarskoj i Africi.

Organizacije poput Transparensi Venecuela tvrdile su da su pojedini Betankurovi projekti bili nepravilno izvedeni ili značajno preplaćeni, prema nekim procenama i do 138 odsto.

Zbog navodne umešanosti u korupcijske šeme povezane sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA, Betankur se našao pod lupom istražitelja u nekoliko zemalja.

Istrage su vođene u Španiji i Andori zbog sumnjivih tokova novca, a policija je pretresla njegovo luksuzno imanje u Toledu. Betankur je tokom 2025. godine dva puta privođen u Londonu u vezi sa švajcarskom istragom o pranju novca.

U Sjedinjenim Američkim Državama suočavao se sa optužbama za podmićivanje javnih službenika, ali su te optužbe kasnije odbačene.

Betankurov pravni tim oštro odbacuje sve optužbe i tvrdi da su politički motivisane. Biznismen nikada nije osuđen ni za jedno krivično delo i negira bilo kakvu krivicu.

Uprkos tome, postavlja se pitanje kako je čovek sa ovakvom reputacijom postao jedan od ključnih partnera Vašingtona u velikom poslu sa venecuelanskom naftom.

Američki državni sekretar Marko Rubio naveo je tri ključna razloga za saradnju.

Betankurova kompanija već proizvodi oko 180.000 barela nafte dnevno, što joj daje značajno iskustvo i infrastrukturu na venecuelanskom tržištu.

Drugi faktor je to što Betankur trenutno nije predmet američke istrage. Nakon promene političkih okolnosti u Venecueli, izgradio je bliske veze sa Huanom Gvaidom i američkim zvaničnicima, zbog čega ga je predsednik Nikolas Maduro udaljio iz naftnog biznisa.

U dramatičnim događajima 3. januara, kada su američke snage uhapsile Madura, Betankur je, prema navodima, imao značajnu ulogu iza scene. Delovao je kao jedan od ključnih posrednika između SAD i Delsi Rodrigez, aktuelne privremene predsednice Venecuele.

Posebnu pažnju izazvala je i informacija da su američke vlasti nedavno vršile pritisak na Švajcarsku da odustane od zahteva za njegovo izručenje. Nakon toga mu je u Londonu ukinuta zabrana putovanja.

Kritičari takav razvoj događaja vide kao moguću nagradu za njegove posredničke usluge, dok njegovi zastupnici odbacuju takve tvrdnje.

Tako se Betankur, uprkos dugogodišnjim kontroverzama i istragama koje su ga pratile, danas našao u središtu jednog od najvećih energetskih poslova vezanih za Venecuelu - upravo u trenutku kada Vašington pokušava da poveća svoj uticaj nad ogromnim naftnim rezervama te zemlje.

(Telegraf Biznis)