Bio je težak 31 milijardu, rat mu progutao carstvo: Najbogatiji Ukrajinac od Rusije traži 17 milijardi evra!

Nekada je njegovo poslovno carstvo činilo gotovo četiri odsto ukrajinskog BDP-a, bogatstvo mu se procenjivalo na oko 31 milijardu evra, a pod njegovom kontrolom bili su rudnici, čeličane, energetske kompanije, mediji i fudbalski klub Šahtjor.

Danas je bogatstvo Rinata Ahmetova palo na oko pet milijardi evra, veliki deo njegove nekadašnje industrijske imperije ostao je na teritorijama zahvaćenim ratom, a najbogatiji Ukrajinac račun za izgubljenu imovinu pokušava da ispostavi Rusiji. I to ogroman.

Teme za vas

Ahmetov od Rusije traži odštetu koja bi mogla da dostigne čak 17 milijardi evra, kako navodi Express.

U središtu čitave priče nalaze se Mariupolj i Azovstal, nekada jedan od simbola Ahmetovljevog poslovnog carstva, a potom i jedno od najpoznatijih mesta bitke za taj grad.

Od siromaštva do milijardi

Ahmetovljeva životna priča počela je daleko od milijardi.

Rođen je 1966. godine u Donjecku, u siromašnoj porodici tatarskog porekla. Sam je svojevremeno govorio da je porodica živela u kući od svega 20 kvadratnih metara, bez toaleta i umivaonika.

Otac mu je bio rudar i rano je preminuo od profesionalne bolesti pluća.

Prvi kapital Ahmetov je, prema sopstvenom priznanju, zaradio igrajući karte. Kasnije je poslovao u trgovini ugljem i koksom, a tokom burnih devedesetih počeo je uspon koji će ga pretvoriti u najmoćnijeg poslovnog čoveka Ukrajine.

Godine 2000. osnovan je System Capital Management (SCM), kompanija koja je postala kičma njegovog poslovnog carstva.

Carstvo od čelika, uglja i struje

Tokom narednih godina Ahmetov je ubrzano širio poslovanje. SCM je okupljao metalurška i rudarska preduzeća, a 2006. Ahmetov i njegov partner Vadim Novinski osnovali su Metinvest.

U njegov sastav ušli su neki od najvećih pogona ukrajinske industrije, uključujući Azovstal u Mariupolju.

Drugi važan stub poslovnog carstva bila je energetika, okupljena oko kompanije DTEK, koja je 2014. kontrolisala do 30 odsto ukrajinskog energetskog tržišta.

Ahmetov se širio i na poljoprivredu i medije, a posebno mesto u njegovoj imperiji zauzimao je fudbalski klub Šahtjor. Od 1996. do 2016. u klub je uložio gotovo dve milijarde dolara, dok je 2009. u Donjecku otvorena čuvena Donbas Arena.

Razmere njegovog poslovnog uticaja najbolje pokazuje podatak da su kompanije SCM-a do 2013. činile gotovo četiri odsto ukrajinskog BDP-a.

Rat mu je prvo uzeo Donbas

Prvi veliki udarac stigao je 2014. godine. Sukobi u Donbasu doveli su do toga da Ahmetov izgubi kontrolu nad velikim delom imovine u regionu u kojem je izgradio svoje poslovno carstvo.

Proruske snage zauzele su čak i njegovu rezidenciju u Donjecku, dok je Šahtjor morao da napusti grad.

Preduzeća na teritorijama pod kontrolom proruskih snaga još neko vreme nastavila su da posluju i plaćaju poreze Ukrajini, ali su 2017. „nacionalizovana“.

Ahmetov je tako izgubio deo industrijske baze na kojoj je decenijama gradio bogatstvo, ali najveći udarac tek je dolazio.

Azovstal ostao u ruševinama

Ruski napad na Ukrajinu 2022. godine pogodio je neke od najvrednijih delova njegove poslovne imperije.

Mariupolj, grad u kojem je Ahmetov kontrolisao dva ogromna metalurška postrojenja, postao je jedno od glavnih ratišta. Azovstal je tokom višenedeljnih borbi gotovo potpuno uništen.

Za Ahmetova to nije bio samo simboličan gubitak. U ruševinama Mariupolja ostao je veliki deo industrijskog sistema koji mu je decenijama donosio milijarde.

Njegovo bogatstvo, koje se svojevremeno procenjivalo na oko 31 milijardu evra, danas se procenjuje na približno pet milijardi.

Rusiji ispostavio račun

Ahmetov sada pokušava da deo izgubljenog bogatstva naplati sudskim putem.

Protiv Rusije je pokrenuo više pravnih postupaka zbog uništenja i oduzimanja njegove imovine.

Ukupna potraživanja mogla bi da dostignu čak 17 milijardi evra.

Među najvažnijim predmetima nalazi se upravo imovina povezana sa Azovstalom i drugim kompanijama u Mariupolju.

Tako je poslovna imperija koja je nekada rasla na rudnicima, čeliku i energiji Donbasa završila kao jedan od najvećih privatnih ekonomskih gubitnika rata.

Čovek koji je godinama bio sinonim za poslovnu moć Donjecka sada pokušava da na međunarodnim sudovima naplati ono što je ostalo iza njega - fabrike, imovinu i milijarde izgubljene u ratu.

(Telegraf Biznis/Express)