Vozači strepe od novog udara: Evo šta danas odlučuje o ceni goriva u Srbiji - jedan faktor sada sve menja

Posle tri uzastopne nedelje rasta, gorivo u Srbiji ulazi u septembar sa cenom koja ponovo ozbiljno pritiska kućne budžete, prevoznike i privredu. Evrodizel je za samo tri nedelje poskupeo sa 229 na 232 dinara, dok je benzin sa 200 stigao do 203 dinara po litru. Na prvi pogled, tri dinara ne deluju dramatično. Ali problem je što se iza tog relativno malog pomeranja krije pitanje mnogo važnije od same razlike na računu - da li je ovo kraj rasta ili tek početak novog talasa?

Upravo tu počinje ekonomska računica.

Teme za vas

Na svetskom tržištu nafte poslednjih dana ponovo raste nervoza. Cena Brent nafte je početkom septembra stigla do oko 95,5 dolara za barel, dok je samo tokom ove nedelje zabeležila rast od oko 7,6 odsto, prema podacima koje prenosi Reuters. Razlog nisu toliko promenjene potrebe potrošača koliko geopolitika - novi sukobi i strahovanja da bi snabdevanje sirovom naftom i transport kroz ključne energetske rute mogli biti poremećeni.

A kada svetska nafta krene naviše, Srbija to teško može da ignoriše.

Ne znači, međutim, da će svaki skok barela od nekoliko dolara automatski značiti i nekoliko dinara skuplji litar na domaćim pumpama. U cenu goriva ulaze i kurs dinara, troškovi prerade, marže, porezi i akcize, a u Srbiji dodatni faktor predstavlja i državna regulacija maksimalnih maloprodajnih cena.

Vlada je produžavanjem uredbe zadržala mehanizam kojim se najviša cena određuje na osnovu prosečne veleprodajne cene derivata, uvećane za propisani iznos. RTS je ranije preneo da je za evrodizel i BMB 95 ta razlika određena na 21 dinar po litru, dok je za poljoprivredni dizel propisana posebna cena.

Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Zato je sada moguće napraviti nekoliko scenarija.

Ako se međunarodno tržište nafte smiri, cena u Srbiji bi mogla da se stabilizuje oko sadašnjih nivoa. Dizel na 232 dinara i benzin na 203 dinara mogli bi, u tom slučaju, da predstavljaju svojevrsni plafon ovog talasa. To bi značilo da bi vozači konačno dobili predah posle nekoliko nedelja uzastopnog poskupljenja.

Ali postoji i drugi scenario, a on je trenutno mnogo neprijatniji.

Ako se Brent zadrži oko 95 dolara ili nastavi ka 100 dolara, pritisak na domaće cene biće znatno veći. Reuters je već preneo procene analitičara da bi zbog smanjenih rezervi i rizika po snabdevanje cena Brent nafte mogla ostati iznad 80 dolara, dok su pojedine prognoze podignute ka 95 dolara po barelu.

Drugim rečima, granica od 100 dolara više nije scenario koji se može jednostavno odbaciti kao ekstreman.

Ukoliko bi se takav scenario ostvario i ukoliko se rast sirove nafte prelije na regionalne veleprodajne cene derivata, Srbija bi mogla da vidi još nekoliko korekcija naviše. Ne treba očekivati eksploziju od deset ili dvadeset dinara preko noći, ali jedan do dva dinara po litru kroz nekoliko nedeljnih obračuna nije teško zamisliti ako se međunarodni trend nastavi.

To bi značilo da bi dizel relativno brzo mogao da se približi zoni od 235-240 dinara, dok bi benzin mogao da se pomeri prema 205-210 dinara.

To, ipak, nije prognoza zvanične institucije, već spekulativni scenario zasnovan na trenutnom kretanju međunarodnog tržišta i domaćih cena.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je dizel posebno važan.

On nije samo gorivo za automobile. Dizel je gorivo transporta, poljoprivrede, građevine i velikog dela privrede. Kada njegov trošak poraste, poskupljuje prevoz robe, a preko njega se deo troška može preliti na hranu, građevinski materijal i druge proizvode.

Zato je razlika između 232 i, recimo, 238 dinara mnogo veća od šest dinara na točilici. Za automobilistu koji natoči 50 litara to je 300 dinara više po rezervoaru. Za kamion koji troši stotine litara, računica je višestruko ozbiljnija.

I upravo zato će narednih nekoliko petaka biti mnogo zanimljivije nego što na prvi pogled izgleda.

Ključno pitanje više nije da li će gorivo poskupeti za jedan dinar. Ključno pitanje je da li će se svetska nafta smiriti pre nego što se njen novi talas prelije u Srbiju.

Za sada, odgovor nije naročito ohrabrujući. Brent je oko 95 dolara, međunarodno tržište je pod snažnim geopolitičkim pritiskom, a domaće cene su već tri nedelje uzastopno rasle. Reuters navodi da su rizici po snabdevanje sa Bliskog istoka ponovo u centru pažnje investitora.

Zbog toga je realnije očekivati nastavak nervoze nego brzo i veliko pojeftinjenje.

Najoptimističniji scenario za vozače bio bi da se cena stabilizuje na sadašnjem nivou. Srednji scenario podrazumevao bi još nekoliko dinara poskupljenja tokom septembra. A ukoliko bi barel probio psihološku granicu od 100 dolara i tamo se zadržao, priča o dizelu koji se približava 240 dinara više ne bi bila samo novinska spekulacija, već sasvim ozbiljna ekonomska mogućnost.

Za sada, dakle, 232 dinara nije nužno kraj. Može biti samo sledeća stanica.

(Telegraf Biznis)