Ovo je najunosniji biznis današnjice – šteta što će zbog njega ljudi gubiti živote
Dronovi su za samo nekoliko godina prešli put od tehnološke zanimljivosti do jednog od najvažnijih proizvoda savremenih armija. Rat u Ukrajini pokazao je da se budućnost ratovanja sve više meri brojem, cenom, dometom i sposobnošću dronova, a iza toga se otvorilo ogromno tržište vojne industrije. Srbija sada ulazi u taj posao sa Izraelom.
Nekada su se na vojne dronove gledalo kao na skupu i specijalizovanu tehnologiju rezervisanu za velike vojne sile. Danas je slika potpuno drugačija. Bespilotne letelice postale su jedan od najbrže rastućih segmenata odbrambene industrije, a njihova proizvodnja postaje veliki biznis.
Teme za vas
Posle jednokratne pomoći, penzionerima stiže nova uplata pre decembarskog povećanja: Evo i kada
Milijarde završile u Švajcarskoj, krenula velika akcija: 15 privedenih, zamrznuta imovina povezana sa 9 firmi
Rat u Ukrajini praktično je postao ogromna laboratorija za razvoj ove tehnologije. Od malih i relativno jeftinih FPV dronova do velikih bespilotnih letelica i novih generacija dronova sa mlaznim motorima, njihova uloga na savremenom ratištu iz godine u godinu raste.
Ukrajina je, prema podacima koje je Pentagon izneo u julu 2026. godine, na putu da ove godine proizvede između šest i sedam miliona malih FPV borbenih dronova, odnosno oko 500.000 mesečno. Poređenja radi, američki program za razvoj domaće proizvodnje tada je imao narudžbine od nešto manje od 200.000 dronova.
To najbolje pokazuje koliko se promenilo tržište.
Rusija širi proizvodnju, dronovi stižu u hiljadama
Rusija je u međuvremenu snažno povećala proizvodnju bespilotnih letelica, posebno dronova tipa „šahed“, ali i novih, bržih verzija sa mlaznim pogonom.
Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe koje je objavio Rojters, Rusija sada proizvodi oko 3.000 mlaznih dronova mesečno. Broj takvih dronova koje je Rusija lansirala povećan je sa oko 450 u junu na približno 2.850 u avgustu.
To je nova faza trke u naoružanju. Dok su prvi masovno korišćeni dronovi bili relativno spori i jeftini, nova generacija leti brže i predstavlja mnogo teži cilj za klasičnu protivvazdušnu odbranu.
Upravo zato se razvijaju i dronovi koji obaraju druge dronove. Ukrajina trenutno pokušava da razvije jeftine presretače koji bi mogli da se proizvode u velikim količinama, dok Rusija istovremeno uvodi nove brže napadne letelice.
Trka više nije samo u tome ko ima bolji avion ili raketu. Sve više je pitanje ko može da proizvede više dronova, brže i jeftinije, a zatim da ih prilagodi novim tehnologijama.
Srbija sada ulazi u ovu industriju
Upravo u trenutku kada se tržište vojnih dronova ubrzano širi, Srbija je otvorila novu fabriku za sklapanje izraelskih bespilotnih letelica.
Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je 17. septembra da je otvorena fabrika za sklapanje naprednih dronova izraelske proizvodnje, koja bi trebalo da zapošljava oko 100 ljudi i proizvodi opremu za Vojsku Srbije, ali i za oružane snage drugih zemalja. Vučić je naveo i da su planovi da sa izraelskim partnerima budu otvorene najmanje još tri fabrike širom Srbije.
Partner Srbije je izraelski Elbit Systems, jedna od velikih svetskih kompanija vojne tehnologije.
Vučić je ranije rekao da Srbija nema znanje da sama napravi neke od najnaprednijih sistema koje razvija Izrael, ali da bi kroz saradnju trebalo da dobije tehnologiju i znanje. Prema njegovim ranijim izjavama, novi sistemi neće biti jeftini, ali će biti veoma efikasni i namenjeni i protiv ljudstva i oklopnih vozila.
Sada je projekat iz faze najave prešao u proizvodnju, mada značajan deo detalja i dalje nije javno poznat.
Vučić je prilikom otvaranja fabrike rekao da novinarima nije bilo omogućeno da prisustvuju obilasku zbog poverljivosti proizvodnog procesa.
Zašto su dronovi postali toliko važni?
Ekonomija ovog tržišta počiva na jednostavnoj, ali ogromnoj promeni.
Veliki borbeni avion, helikopter ili raketni sistem mogu da koštaju milione ili desetine miliona dolara. Dron može biti višestruko jeftiniji, a istovremeno može da obavlja izviđanje, prenosi podatke, prati cilj ili izvršava napad.
Zbog toga je u savremenom ratu moguće koristiti veliki broj relativno jeftinih sistema umesto malog broja izuzetno skupih platformi.
Još važnije, dronovi se brzo menjaju. Na njih se ugrađuju nove kamere, senzori, komunikacioni sistemi i veštačka inteligencija, dok se istovremeno razvijaju sistemi koji treba da ih ometaju ili unište.
Zato nastaje potpuno novi industrijski lanac: proizvođači dronova, motora, elektronike, kamera, baterija, komunikacione opreme, softvera i sistema za protivdronovsku odbranu.
Jedan dron tako postaje samo deo mnogo većeg tehnološkog ekosistema.
Kina, Turska, Izrael, SAD, Rusija i Ukrajina - svako ima svoju računicu
Kina ima ogromnu prednost u proizvodnji komercijalnih dronova i komponenti, a njene kompanije sve agresivnije ulaze i u proizvodnju sistema za borbu protiv dronova. Na velikom sajmu dronova u Šenženu ove godine kineske kompanije predstavljale su nove presretače i sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji.
Turska je izgradila snažnu poziciju u proizvodnji borbenih bespilotnih letelica. Kompanija Baykar, proizvođač „bajraktara“, saopštila je da je 2024. ostvarila 1,8 milijardi dolara izvoza, dok su turski dronovi isporučeni u više desetina zemalja.
Izrael je posebno snažan u vojnoj elektronici, senzorima, bespilotnim sistemima i integraciji različitih tehnologija. Saradnja Srbije sa Elbitom upravo je deo tog šireg izraelskog odbrambenog sektora.
SAD pokušavaju da ubrzaju razvoj sopstvene masovne proizvodnje, dok su Rusija i Ukrajina u ratu razvile ogromne proizvodne kapacitete i praktično svakodnevno testiraju nove modele.
Ukrajina je posebno zanimljiv primer: zemlja koja je pre rata imala gotovo zanemarljivu proizvodnju vojnih dronova danas razvija kapacitete za proizvodnju miliona komada godišnje.
Od biznisa do industrije vredne milijarde
Zato priča o dronovima više nije samo vojna priča.
Ona je istovremeno priča o novim fabrikama, izvozu, zapošljavanju inženjera, elektronici, veštačkoj inteligenciji, softveru, baterijama, optici i velikim državnim narudžbinama.
Za industriju naoružanja to je ogroman potencijal.
Ali postoji i druga strana ovog biznisa. Za razliku od mnogih drugih tehnoloških proizvoda, krajnji proizvod vojnog dron-sektora može biti napravljen upravo zato da bi pronašao i pogodio metu.
Zbog toga je paradoks ove industrije možda najveći: što su dronovi jeftiniji za proizvodnju i što ih ima više, to ih vojske mogu koristiti u većem broju. A iza svakog novog rekorda proizvodnje ne stoji samo ekonomski rezultat, već i činjenica da je reč o oružju koje se koristi u stvarnim ratovima.
U tom smislu, dronovi su možda jedan od najjasnijih primera kako se najbrže rastući tehnološki biznis današnjice istovremeno pretvara u jednu od najvažnijih i najopasnijih industrija savremenog sveta.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Osnovana Izraelsko-srpska privredna komora: Veliki događaj na veliki praznik
Rakete promenile plan od šest milijardi dolara: Izrael neće ugasiti velike rafinerije, seli ih na jug
Više od 100 miliona evra stiže u Srbiju: Inđija postaje centar za baterije budućnosti
Veliki korak za srpsku namensku industriju: Počinje proizvodnja dronova - prvo idu našoj vojsci
Video: Iz Loznice izlaze 3 miliona čokolada mesečno: Osvojili 22 svetska tržišta
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Nova pravila za frizere, restorane i prodavnice: Od 1. oktobra mušterijama će morati da pokažu jedan podatak
Hitno se povlači popularni slatkiš sa tržišta! Pronađeni nedozvoljeni aditivi: Ako ste ga kupili, odmah ga vratite u prodavnicu
Veliko imanje i dve kuće za 29.000 dinara! Ima bunar i voćnjak: Banja se nalazi na 7 kilometara
