Bosanac na čelu „trezora sudnjeg dana“: U planini čuvaju 1,4 miliona ovoga za dan kada sve krene po zlu

Svalbardski globalni trezor semena, poznat i kao „trezor sudnjeg dana“, od juna ove godine ima novog koordinatora. Na njegovom čelu nalazi se Fuad Gaši, 46-godišnji profesor genetike i oplemenjivanja biljaka poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji ovu neobičnu ustanovu ipak ne doživljava kao simbol katastrofe, već kao ogromnu rezervu znanja i biodiverziteta.

U trezoru, smeštenom duboko u planini na norveškom arhipelagu Svalbard, danas se nalazi više od 1,4 miliona uzoraka semena. Njegova uloga je da bude svojevrsna sigurnosna kopija svetskih banaka gena i da sačuva genetski materijal biljaka koji bi jednog dana mogao biti ključan za proizvodnju hrane.

Teme za vas

Od izbeglice do čoveka koji čuva biljno blago sveta

Gaši je rođen u Bosni i Hercegovini, a tokom rata devedesetih kao izbeglica otišao je u Švedsku. Kasnije se vratio u domovinu, gde je studirao poljoprivredne nauke i genetiku, a potom počeo da radi na Univerzitetu u Sarajevu.

Još tokom studija zainteresovale su ga banke semena, ustanove koje čuvaju različite sorte biljaka i njihov genetski materijal. Učestvovao je u projektu SEEDnet, regionalnoj inicijativi usmerenoj na razvoj banaka gena u jugoistočnoj Evropi.

Godine 2008. pokrenuo je prvu biljnu banku gena u Bosni i Hercegovini.

Tokom pandemije koronavirusa ta banka suočila se sa finansijskim problemima. Tadašnji koordinator Svalbardskog globalnog trezora semena Osmund Asdal ohrabrio je Gašija da duplikate semena iz sarajevske banke pošalje u projekat BOLD, koji se bavi očuvanjem biodiverziteta, kao i da dodatni set semena bude pohranjen u Svalbardu.

Gaši tada nije mogao da zna da će nekoliko godina kasnije upravo on naslediti Asdala na čelu jednog od najneobičnijih skladišta na planeti.

Ključevi trezora stigli su u junu

Gaši je Svalbard prvi put posetio 2024. godine, kada je iz Sarajeva dopremio seme za čuvanje. Tada je video samo spoljašnji deo kompleksa.

Unutrašnjost trezora prvi put je obišao u junu 2026. godine, kada je preuzeo funkciju koordinatora.

Ulazak u skladište opisuje kao posebno iskustvo, naročito zato što se vrata otvaraju samo nekoliko puta godišnje.

„Ako zastanete na trenutak i razmislite o tome šta radite – o semenkama koje su rezultat pažljive selekcije i generacija poljoprivrednika koji se time bave hiljadama godina, o tome da ste ispod planine blizu Severnog pola – sve je prilično impresivno“, rekao je Gaši.

Pre dolaska na Svalbard imao je iskustvo u vođenju banke gena, a 2024. godine napravio je profesionalni zaokret. Uzeo je slobodnu godinu od predavanja i radio u farmaceutskoj kompaniji Novo Nordisk na projektima povezanim sa sirovinama koje se koriste u proizvodnji lekova.

Kada mu je Asdal saopštio da odlazi u penziju, Gaši se zainteresovao za njegovu poziciju.

„Pomislio sam da posao na kojem svi izgleda žele da ostanu do penzije mora biti poseban“, rekao je.

U planini čuvaju 1,4 miliona uzoraka

Svalbardski globalni trezor semena nije klasična banka semena. Njegova osnovna funkcija je da bude rezervna kopija za banke gena širom sveta.

Države i institucije koje žele da pošalju seme u Svalbard moraju da ispune određene uslove. Jedno od ključnih pravila jeste da seme koje se šalje već mora biti sačuvano na drugoj lokaciji.

Ideja je jednostavna: ne sme sve da bude na jednom mestu.

„Ne želimo da stavimo sve seme u jednu korpu“, objasnio je Gaši.

U tri skladišne komore može da bude smešteno oko 4,5 miliona uzoraka, dok se trenutno u trezoru nalazi više od 1,4 miliona. Jedna komora je već popunjena, dok je druga počela da se koristi.

Trezor prvenstveno čuva jedinstvene uzorke i nastoji da izbegne nepotrebno dupliranje materijala.

„Čuvamo istoriju poljoprivrede“, rekao je Gaši.

Seme se čuva na minus 18 stepeni

Nakon što stigne u trezor, seme se praktično ne dira.

„Mi smo poput crne kutije. Ne diramo seme; samo ga čuvamo na temperaturi od minus 18 stepeni Celzijusa, što mu omogućava da traje veoma dugo“, objasnio je Gaši.

Za uzgoj semena i proveru njegove klijavosti odgovorne su banke gena u zemljama iz kojih materijal potiče.

Trezor je projektovan tako da bude zaštićen od različitih potencijalnih katastrofa. Ulaz u kompleks nalazi se oko 130 metara iznad nivoa mora, što znači da bi ostao iznad mora i u slučaju značajnog rasta njegovog nivoa.

Jedna izgubljena sorta može značiti mnogo više od jedne biljke

Za Gašija gubitak jedne sorte nije samo nestanak jedne biljke. Sa njom može nestati i genetski potencijal koji bi u budućnosti mogao biti iskorišćen za razvoj novih sorti.

Na primer, izgubljena sorta mogla bi sadržati osobine koje omogućavaju otpornost na određenu bolest ili bolje podnošenje klimatskih promena.

„Svaka semenka je dragocena jer su bile potrebne generacije da se razvije. To je živi organizam koji se prilagodio određenim uslovima i sadrži kompletan genetski materijal“, rekao je Gaši.

Međutim, nije dovoljno sačuvati samo seme. Važno je sačuvati i znanje o načinu njegovog uzgoja.

Zato banke gena čuvaju podatke o karakteristikama biljaka, načinu uzgoja i tradicionalnom znanju koje je vekovima povezano sa pojedinim sortama.

„Najbogatija banka semena nije nužno ona sa najraznovrsnijim materijalom, već ona koja najbolje razume ono što čuva“, smatra Gaši.

„Biodiverzitet ne sme da ostane zaključan u planini“

Iako je Svalbardski trezor napravljen kao svojevrsno osiguranje za budućnost, Gaši upozorava da njegovo postojanje ne rešava problem gubitka biodiverziteta.

Seme može biti bezbedno u trezoru, ali ono ne sme da nestane sa njiva.

„Užasno je što gubimo biodiverzitet. Iako ga možemo sačuvati u trezoru, on ne bi trebalo da bude ograničen na ovaj prostor - trebalo bi da bude na poljima“, poručio je.

Upravo je raznovrsnost biljnih vrsta i sorti važna za razvoj poljoprivrede koja može da se prilagodi novim uslovima. Ako se genetska baza suzi, smanjuje se i prostor za stvaranje novih, otpornijih sorti.

Zbog toga Svalbardski trezor nije zamišljen kao mesto na kojem će čovečanstvo jednog dana jednostavno pronaći „poslednje seme“. Njegova funkcija je da sačuva rezervu genetskog materijala dok se on istovremeno koristi, razmnožava i čuva širom sveta.

„Potrebna nam je ta raznolikost“, istakao je Gaši.

Govoreći o budućim pretnjama, povukao je paralelu između klimatskih promena i strahova povezanih sa razvojem veštačke inteligencije.

„Sada smo u fazi civilizacije u kojoj možemo napraviti veliku štetu svom staništu i zato moramo biti bolji u dugoročnom razmišljanju“, zaključio je Gaši.

(Telegraf Biznis)