Virus hara Srbijom, lečenje može da vas košta i 10.000 dinara: Evo gde odlazi novac

Pad temperature i nagla promena vremena tradicionalno donose sezonu respiratornih infekcija, a sa prvim hladnijim danima sve više građana odlazi kod lekara zbog temperature, kašlja, bolova u mišićima i izražene malaksalosti. Među respiratornim virusima koji kruže nalazi se i SARS-CoV-2, ali simptomi slični prehladi ili gripu mogu biti izazvani različitim virusima, pa se bez testiranja ne može pouzdano tvrditi o kom je uzročniku reč.

Posebno je problematično kada infekcija obori radno sposobnog čoveka iz svakodnevnog života. Lekarka opšte medicine iz jednog beogradskog doma zdravlja, koja je govorila anonimno, opisala je za medije slučajeve pacijenata sa veoma izraženom malaksalošću.

Teme za vas

„Jedan od najtežih simptoma ovog virusa je malaksalost koja maltene paralizuje celo telo. Pacijenti se žale da ne mogu da stoje na nogama. Neki uopšte ne mogu da ustanu iz kreveta“, navela je lekarka.

Međutim, osim zdravstvenog problema, svaka jača infekcija može da napravi i finansijski trošak za porodicu – od pregleda i laboratorije do lekova i eventualnog odlaska privatnom lekaru.

Pregled može da bude besplatan, ali privatno košta nekoliko hiljada dinara

Građani koji imaju zdravstveno osiguranje i jave se svom izabranom lekaru u državnom sistemu ne plaćaju pregled kao privatnu uslugu. Problem nastaje kada žele da pregled obave brzo, van radnog vremena ili bez čekanja.

Cene privatnog pregleda lekara opšte prakse u Beogradu trenutno se kreću od oko 2.500 do 5.900 dinara, prema javno dostupnim cenovnicima nekoliko privatnih zdravstvenih ustanova. Na primer, „Mileniјum medik“ navodi cenu od 2.500 dinara, „Protekal“ 3.000 dinara, „Vizim“ 3.900 dinara, dok O2 Medical centar pregled naplaćuje 5.900 dinara.

Drugim rečima, samo jedan privatni pregled može da odnese nekoliko hiljada dinara iz kućnog budžeta.

CRP još nekoliko stotina dinara

Kod respiratornih infekcija lekar može, u zavisnosti od simptoma i kliničke slike, da zatraži laboratorijske analize. Jedna od često korišćenih analiza je CRP, koji pokazuje postojanje zapaljenskog procesa, ali sam po sebi ne govori šta je uzročnik infekcije.

Prema cenama koje su proverene krajem septembra 2026, CRP u privatnim laboratorijama u Srbiji košta od oko 500 do 1.320 dinara, dok se u Beogradu može naći od oko 550 dinara.

U jednoj beogradskoj laboratoriji krvna slika sa petodelnom leukocitarnom formulom košta 420 dinara, dok je CRP 780 dinara.

To znači da samo pregled, krvna slika i CRP privatno mogu da koštaju od približno 3.500 dinara pa naviše, u zavisnosti od ustanove.

Ako želite i test na kovid, račun raste

Dodatni trošak može predstavljati testiranje na SARS-CoV-2. „Mileniјum medik“ u svom cenovniku navodi 1.500 dinara za SARS-CoV-2 antigen bris, dok se pojedine druge vrste testiranja naplaćuju više.

Ako se tome dodaju pregled, laboratorija i lekovi, račun se lako približava 5.000 do 10.000 dinara, posebno ako se ide privatno i ako lekar preporuči dodatne analize.

Najveći trošak ipak može biti izgubljena zarada

Kod radno sposobnog stanovništva postoji još jedan, često zanemaren ekonomski efekat. Ako čovek zbog infekcije nekoliko dana ne može da radi, trošak za porodicu nije samo novac potrošen u apoteci.

Bolest znači i izgubljeno radno vreme, eventualno bolovanje, smanjenu produktivnost i dodatno opterećenje članova porodice koji moraju da brinu o bolesnom članu.

To je posebno značajno kod roditelja male dece, jer kada dete oboli, često jedan od roditelja mora da izostane sa posla.

Da li zaista „hara“ virus?

Tu treba biti oprezan sa zaključcima.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ redovno prati grip i bolesti slične gripu. Poslednji javno dostupni podaci za sezonu 2025/2026 pokazivali su da je tokom 20. izveštajne nedelje bilo 4.441 prijavljenih slučajeva oboljenja sličnih gripu, ali je tada aktivnost gripa bila ispod epidemijskog praga.

Za novu sezonu potrebno je pratiti najnovije nedeljne izveštaje Batuta i ne poistovećivati svaku respiratornu infekciju sa kovidom ili gripom.

Jedno je, međutim, izvesno: dolazak hladnijeg vremena povećava broj ljudi sa respiratornim tegobama, a kada se infekcija pojavi, račun za lečenje može biti mnogo veći ako se koriste privatne zdravstvene usluge i laboratorije.

Za građanina koji se leči kroz državni sistem najveći finansijski udar najčešće neće biti sam pregled, već eventualna kupovina lekova, testiranje u privatnoj laboratoriji, prevoz i, što je možda najskuplje, gubitak nekoliko radnih dana.

Zato se sezona respiratornih infekcija može posmatrati i kao ekonomska tema: virus ne prazni samo apoteke i čekaonice već, kada oboli veliki broj radno sposobnih ljudi, može da smanji i broj sati koje privreda može da iskoristi za rad.

(Telegraf Biznis)