Zagrebački vozači autobusa ušli u treći dan štrajka: Plate im 2.000 evra, više nego u Ljubljani

U hrvatskoj javnosti se ovih dana vodi velika rasprava o štrajku vozača ZET-a i radnika Čistoće. Jedno pitanje posebno dominira: ako vozač ZET-a u proseku prima oko 1.992 evra neto, zbog čega onda štrajkuje?

Odgovor nije baš tako jednostavan.

Teme za vas

Jer plata sama po sebi nije jedina tema ovog štrajka. Sindikati traže povećanje osnovice za 19 odsto, kao i novi kolektivni ugovor koji bi važio duže od jedne godine. Pregovori sa poslodavcem nisu doveli do dogovora, a nakon neuspelog postupka mirenja sindikati su odlučili da stupe u štrajk.

S druge strane, Grad Zagreb ističe da su plate u ZET-u i Zagrebačkom holdingu poslednjih godina značajno povećane. Gradonačelnik Tomislav Tomašević navodi da su plate vozača ZET-a u poslednje tri godine povećane za više od 60 odsto, dok su plate radnika Čistoće povećane za više od 85 odsto.

"Potpuno je bizarno da se ovo događa nama koji smo povećali plate vozačima za 60 odsto", rekao je Tomašević.

Istovremeno, sindikati tvrde da problem nije samo u visini plate, već i u radnim pravima i pregovorima sa poslodavcem.

Predsednik Sindikata saobraćajnih i komunalnih službi Hrvatske Dražen Jović navodi da je ključni problem u tome što nema kolektivnih ugovora.

Koliko zarađuju vozači u drugim hrvatskim gradovima?

Prema dostupnim podacima, Zagreb nije grad sa najnižim platama vozača autobusa.

Prosečna plata u Zagrebu iznosi 1.992 evra. U Splitu vozači u proseku zarađuju više od toga. U Rijeci je prosek između 1.700 i 1.850 evra, u Zadru između 1.500 i 2.000 evra, dok se u Osijeku kreće između 1.350 i 1.500 evra.

U Šibeniku prosečna plata iznosi 1.916 evra.

Slična je situacija i kod radnika Čistoće. U Zagrebu je prosečna plata 1.651 evro, u Splitu 1.878 evra, u Rijeci 1.450, a u Osijeku 1.234 evra. Upravo zbog ovih podataka postavlja se pitanje da li je visina plate dovoljna da objasni razlog štrajka.

Štrajkovi javnog prevoza nisu neobični u Evropi

Poređenje sa drugim evropskim gradovima pokazuje da štrajkovi radnika javnog prevoza nisu nikakva posebnost Zagreba.

U februaru su štrajkovali zaposleni u javnom prevozu u Nemačkoj.

Zanimljivo je da je plata vozača autobusa u Berlinu, prema podacima iz teksta, između 2.300 i 2.800 evra, dakle primetno viša od prosečne plate zagrebačkog vozača.

U Nemačkoj su radnici javnog prevoza štrajkovali i pored tih primanja, što pokazuje da predmet sindikalnih pregovora nije nužno samo visina plate.

Barselona: plata slična Zagrebu, ali drugačiji uslovi

Još zanimljivije je poređenje sa Barselonom. Vozači autobusa u Barseloni zarađuju između 1.600 i 2.000 evra.

To znači da su njihove plate približne zagrebačkim. Ali razlika se pojavljuje kada se pogledaju uslovi rada.

Vozačima se, prema navodima Mirte Kišak Koch, koja godinama živi i radi u Barseloni, plaćaju prekovremeni sati, uključujući rad tokom praznika, noću i vikendom.

Pored toga, postoje benefiti koji nisu namenjene samo zaposlenom već i njegovoj porodici, kao i dodatne pogodnosti koje se uvode svake godine.

Dva vozača mogu imati približno istu platu, ali različit broj radnih sati, različite dodatke, beneficije i uslove rada.

Pariz i Ljubljana

Zagreb se može uporediti i sa još dva evropska grada.

U Parizu se prosečna plata vozača autobusa, prema podacima iz teksta, kreće između 1.790 i 2.055 evra.

U Ljubljani je plata niža – između 1.550 i 1.650 evra.

Ako se posmatra isključivo iznos plate, zagrebački vozači se tako nalaze u sličnom ili višem rasponu od pojedinih evropskih gradova.

Ali istovremeno, štrajkovi javnog prevoza postoje i u gradovima u kojima su plate više.

Jedan od glavnih argumenata sindikata jeste da se položaj zaposlenih ne može procenjivati samo na osnovu prosečne plate.

Zato se postavlja pitanje koliko radnika mora da radi noću, vikendom i praznicima, koliko ima prekovremenih sati i kakva prava imaju po osnovu kolektivnih ugovora.

(Telegraf Biznis/Net.hr)