Ovo su poreski rajevi ako želite u inostranstvo: Dve zemlje iz EU u top 10, jedna zemlja Evrope iznenadila

Preseljenje u drugu državu ne znači samo potragu za boljom platom, povoljnijom nekretninom ili kvalitetnijim životom. Za one koji zarađuju u više zemalja, imaju investicije ili planiraju da promene poresko prebivalište, računicu mogu značajno da promene i porezi.

Novo istraživanje koje prenose Biznis i finansije rangiralo je 48 jurisdikcija prema pogodnostima njihovih poreskih sistema za ljude koji se sele u inostranstvo.

Teme za vas

Rezultat donosi nekoliko iznenađenja. Među deset najbolje rangiranih nalaze se samo dve zemlje Evropske unije - Malta i Kipar, dok je Nemačka završila na samom dnu liste.

Malta šesta, Kipar deseti

Malta je zauzela šesto mesto na globalnoj listi, dok je Kipar završio na desetoj poziciji.

Njihova prednost ne proizlazi samo iz nominalnih poreskih stopa, već prvenstveno iz načina na koji tretiraju određene kategorije novih rezidenata i njihove prihode ostvarene u inostranstvu.

Obe zemlje dobile su po 82 od mogućih 100 bodova kada je reč o poreskom opterećenju i po 63 boda za strukturu poreskog sistema.

Malta je za mogućnosti investicione migracije dobila 83 boda, a Kipar 78.

Kada se posmatra Evropa, iza njih se među najbolje plasiranim nalaze Monako sa 68,6 bodova, Gruzija sa 68,3 i Bugarska sa 62,8 bodova.

Emirati na vrhu sveta

Na globalnom nivou prvo mesto pripalo je Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa ukupno 82,7 bodova.

Među prednostima UAE izdvajaju se odsustvo poreza na dohodak fizičkih lica, porez na potrošnju od pet odsto, kao i činjenica da nema takozvanog izlaznog poreza.

Samo rangiranje obuhvata 11 pokazatelja raspoređenih u tri velike oblasti - poresko opterećenje, strukturu poreskog sistema i mogućnosti dobijanja boravka ili državljanstva kroz investicione programe.

Zbog toga najniža poreska stopa sama po sebi nije dovoljna da neku zemlju automatski učini najboljim izborom.

Bugarska ima jednu od najzanimljivijih pozicija

Dobar primer je Bugarska. Kada se posmatra isključivo poresko opterećenje, ona je sa 92 boda druga u Evropi. Ispred nje nalazi se samo Monako sa 93, dok Andora ima 89 bodova.

Malta i Kipar u toj kategoriji imaju po 82 boda. Međutim, Bugarska je za samu strukturu poreskog sistema dobila svega 29 bodova.

Pokazatelj poreskog opterećenja obuhvata porez na dohodak fizičkih lica, kapitalnu dobit od hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi, neto imovinu i nasleđe.

Upravo zato istraživanje pokazuje da pri izboru zemlje nije dovoljno pogledati samo jednu poresku stopu.

Zašto je Nemačka završila poslednja?

Na drugoj strani liste nalazi se jedna od najvećih svetskih ekonomija.

Nemačka je zauzela 48, odnosno poslednje mesto među analiziranim jurisdikcijama. Posebno nizak rezultat ostvarila je za strukturu poreskog sistema - svega 17 od mogućih 100 bodova.

Među razlozima koje izveštaj navodi nalaze se oporezivanje svetskog dohotka poreskih rezidenata, porez na nasleđe, kao i takozvani izlazni porez, koji pod određenim uslovima može stvoriti poresku obavezu prilikom promene poreske rezidentnosti.

Pri dnu evropskog poretka nalaze se i Danska sa 30,4 boda, Španija sa 36,9, Francuska sa 37,7 i Norveška sa 38,4 boda.

Ni Sjedinjene Američke Države nisu prošle mnogo bolje. Sa 33,5 bodova zauzele su 46. mesto na globalnoj listi, dok je Japan poziciju iznad sa 36,4 boda.

Ali porezi nisu cela priča

Najzanimljiviji deo istraživanja pojavljuje se kada se poreska lista uporedi sa kvalitetom života.

Nemačka je, na primer, poslednja prema poreskom rangiranju, ali treća u svetu prema pokazateljima kvaliteta života iz Global Passport Indexa 2026.

Slično je sa Danskom, koja je četvrta po kvalitetu života, a pretposlednja prema poreskoj optimizaciji. Švedska zauzima drugo mesto prema kvalitetu života, ali tek 32. prema poreskim kriterijumima.

Ipak, postoji sedam destinacija koje uspevaju da spoje relativno povoljan poreski položaj sa visokim kvalitetom života.

To su Malta, Kipar, Portugal, Švajcarska, Urugvaj, Kostarika i Mauricijus.

Portugal je, primera radi, 23. prema poreskoj optimizaciji, ali 11. po kvalitetu života, dok Malta zauzima šesto, odnosno 28. mesto.

Zanimljivo je i da nijedna od ovih sedam destinacija nema opštu nultu stopu poreza na dohodak.

Njihova prednost uglavnom leži u posebnim režimima, poreskim oslobađanjima i pravilima za prihode ostvarene van zemlje.

Istraživanje zato pokazuje da pitanje "gde su najniži porezi" nema nužno isti odgovor kao pitanje "gde se najviše isplati preseliti".

Za nekoga ko zaista razmatra promenu zemlje boravka presudna može biti kombinacija poreza, načina na koji se tretira prihod iz inostranstva, troškova života i kvaliteta javnih usluga.

(Telegraf Biznis/Biznis&Finansije)