Obnavljaju se "Vlasinske hidroelektrane": Veća proizvodnja i pouzdan rad u narednim decenijama

Posle ovogodišnjeg uspešnog završetka revitalizacije reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta", uskoro će početi i prva faza modernizacije "Vlasinskih hidroelektrana". U toku su finalne pripreme pred početak radova.

- Duže od sedam decenija, "Vlasinske HE“ značajan su izvor vršne energije za elektroenergetski sistem naše zemlje. Obnovom opreme i primenom savremenih tehnoloških rešenja biće obezbeđen stabilniji rad sistema i veća raspoloživost agregata. Projekat modernizacije omogućiće povećanje instalisane snage za osam megavata i efikasniji i pouzdaniji rad u narednih 30 do 40 godina. To je novi život i radni vek za veteranku hidro sektora - kažu u "Elektroprivredi Srbije".

Teme za vas

Foto: EPS

"Vlasinske HE" imaju 10 agregata ukupne instalisane snage od 129 megavata. Obnova predviđa rekonstrukciju i modernizaciju svih agregata, pomoćnih sistema i hidromašinske opreme. Na ovaj način kroz kontinuirana ulaganja unapređuje se pouzdanost elektroenergetskog sistema.

- Zahvaljujući već završenim revitalizacijama HE i RHE „Bajina Bašta“, kao i HE „Đerdap 1“ i „Zvornik“, hidro sektor EPS danas je snažniji za 172 MW. To je rezultat dugoročnog i odgovornog investicionog ciklusa koji ćemo nastaviti i u narednom periodukako bismo obezbedili pouzdanost i energetsku stabilnost - ističu u EPS.

Ukupna vrednost revitalizacije „Vlasinskih HE“ je 109,7 miliona evra. Finansiranje se realizuje kroz kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 67 miliona evra, Evropska unija je obezbedila bespovratna sredstva od 15,43 miliona evra preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok preostala sredstva od 27,26 miliona evra obezbeđuje EPS.

Vlasinske hidroelektrane zvanično su počele da rade 6. novembra 1955. godine puštanjem u pogon prvog agregata A1 u HE „Vrla 1“, prvoj od četiri kaskadne hidroelektrane. Sistem „Vlasinskih HE“ čine tri visoke brane, Vlasinsko i Lisinsko jezero, akumulacija kod „Vrle 1“ i podzemna akumulacija kod „Vrle 3“, četiri elektrane, pumpno- akumulaciono postrojenje „Lisina“, 90 kilometara kanala, 30 kilometara tunela, osam kilometara cevovoda i sifona i čitav niz pomoćnih objekata.

(Telegraf Biznis)