"I čude se što su plaže prazne": Zašto je letnja sezona u Hrvatskoj bila loša? Komšije dobile oštre kritike

Nemački portal WELT.de osvrnuo se na ovogodišnju turističku sezonu u Hrvatskoj, a u fokusu njihovog teksta našle su se cene na Jadranu. Navode da su poskupljenja poslednjih godina postala toliko izražena da bi mogla ozbiljno da ugroze hrvatski turizam.

"Kugla sladoleda košta 3,50 evra, a "aperol spric" 11 evra. Otkako je uveden evro, u Hrvatskoj je postalo jasno kako kratkoročna trka za profitom ugrožava turizam kao glavni izvor prihoda. Ovog leta pokazale su se prve ozbiljne posledice takvog pristupa", piše WELT.

Teme za vas

Iznenadile ih praznije plaže i manje gužve

Novinari WELT-a tvrde da je ovog leta na pojedinim delovima hrvatske obale bilo primetno manje turista nego što su navikli prethodnih godina.

"Svako ko je ovog leta ponovo posetio Hrvatsku, na primer obalu između Zadra i Splita ili ostrva, mogao je samo da se iznenadi. Plaže su bile neuobičajeno prazne, a na Jadranskoj magistrali gotovo da nije bilo gužve, osim subotom na auto-putu. Čak i u avgustu, na vrhuncu sezone, bilo je moguće prošetati starim jezgrima Šibenika ili Zadra bez probijanja kroz uobičajene gomile turista", navodi nemački portal.

Prema njihovom pisanju, razlog za to nije bilo loše vreme. Naprotiv, leto 2026. opisuju kao gotovo idealno za odmor na Jadranu.

"Jadransko more je kristalno čisto, a početkom avgusta temperatura je bila idealna - topla, ali i dalje osvežavajuća. Vreme je bilo sunčano, ali ne prevruće. Uslovi su, kao i uvek, bili odlični, sve dok ne biste odlučili da nešto pojedete, popijete, iskoristite neku od aktivnosti na plaži ili pogledate račun za smeštaj i restorane", stoji u tekstu.

Foto: Shutterstock/xbrchx

"Cenovni šok na svakom koraku"

Posebno su se osvrnuli na cene u Zadru, ali i u drugim turističkim mestima duž dalmatinske obale.

"U starom jezgru Zadra, omiljenom među turistima, treba se zavući duboko u sporedne ulice da bi se pronašla kugla sladoleda za dva evra. Na glavnoj šetališnoj ulici, Kalelargi, košta najmanje tri evra. U zavisnosti od lokacije kafića, "aperol spric" stoji od devet do 11 evra. Jedno od najpopularnijih jela na dalmatinskoj obali, lignje sa roštilja, ove godine i u običnim konobama koštaju oko 25 evra, dok je prošle godine cena bila 20 evra", piše u tekstu.

Kao još jedan primer velikog poskupljenja naveli su palačinke u jednom objektu na plaži, u blizini kampa kod Šibenika.

Prema WELT-u, pre uvođenja evra 2023. godine palačinka je tamo koštala sedam kuna, odnosno nešto manje od jednog evra. Nakon prelaska na evro cena je porasla na dva evra, a ovog leta navodno je dostigla čak pet evra.

"Deca koja su želela da ih kupe ostala su u šoku i odustala", navodi nemački portal.

Hrvatsku uporedili sa Majorkom

WELT se osvrnuo i na smer u kojem se razvija hrvatski turizam. Navode da Hrvatska želi da privuče goste veće platežne moći i razvija održiviji turizam, pri čemu su napravili poređenje sa Majorkom.

"Cilj hrvatskog Ministarstva turizma je uspostavljanje održivijeg i luksuznijeg turizma, a kao uzor očigledno služi Majorka. Kada je reč o cenama, Hrvatska je već na tom putu. Međutim, kada je reč o kvalitetu infrastrukture, hotela, apartmana, hrane i usluge, put je mnogo duži nego što su mnogi svesni", piše WELT.

Foto: Unsplash/Kristina Kutleša

Pritom su izneli i kritiku nasleđa iz vremena bivše države.

"Gotovo 50 godina socijalističke Jugoslavije ne može se jednostavno izbrisati", piše u tekstu.

"Shvatili su da za dva meseca mogu da zarade koliko su ranije za četiri"

Za WELT je govorila i stanovnica jednog turističkog mesta u okolini Šibenika koja, poput brojnih drugih ljudi na obali, iznajmljuje apartmane u sopstvenoj kući. Ona smatra da se odnos prema cenama značajno promenio nakon uvođenja evra.

"Mnogi su ovde nakon uvođenja evra shvatili da novac koji su ranije zarađivali za četiri meseca sezone mogu da zarade za dva. Pa su onda pomislili: 'Zašto ne za jedan?'", rekla je ona.

(Telegraf.rs)