Nafta pred pucanjem: Svetske zalihe pale na zastrašujuće nizak nivo, potrošen poslednji adut!

Svetske zalihe nafte pale su na „zastrašujuće tanak“ nivo, dok su zapadne države puštanjem vanrednih rezervi na tržište praktično iskoristile jedan od poslednjih velikih mehanizama za održavanje snabdevanja, upozorio je izvršni direktor saudijske državne naftne kompanije Saudi Aramco Amin Naser.

Naser je, govoreći na Energy Intelligence forumu u Londonu, upozorio da se globalni energetski sistem već nalazi pod ogromnim pritiskom, dok vanredne mere mogu da obezbede samo kratkoročno olakšanje. Njegove izjave prenosi britanski The Telegraph.

Teme za vas

„Postojeće zalihe ublažile su udarac, ali one nisu neograničene. Vanredne rezerve mogu nam kupiti jednu zimu, ali ne mogu rešiti dugoročni problem snabdevanja. Sve dok se Ormuški moreuz potpuno ne otvori i dok se ne vrati poverenje, surova realnost je da će se pritisak na oba kraja naftnog lanca samo pojačavati“, rekao je Naser.

G7 pušta još 100 miliona barela

Njegovo upozorenje usledilo je nakon odluke država članica G7 da u petak, 2. oktobra, na tržište plasiraju dodatnih 100 miliona barela sirove nafte i goriva.

Odluka je doneta nakon pritiska američkog predsednika Donalda Trampa, koji je zapretio uvođenjem zabrane izvoza dizela iz Sjedinjenih Američkih Država.

Ova mera dolazi nakon martovskog obećanja o plasiranju ukupno 400 miliona barela, od čega je do sada već iskorišćeno oko 325 miliona, piše The Telegraph.

Od šest milijardi barela dostupna tek desetina

Zatvaranje Ormuškog moreuza i rat u Ukrajini već su doveli do velikih poremećaja na energetskim tržištima i rasta cena dizela, dok je Trampova pretnja obustavom izvoza dodatno pojačala strah od nestašica.

Većina nafte koju je G7 oslobodio nalazi se u kopnenim zalihama privatnih kompanija. Naser tvrdi da su upravo te zalihe predstavljale jedan od poslednjih velikih mehanizama odbrane od ozbiljnijeg poremećaja snabdevanja.

On je ukazao da od gotovo šest milijardi barela preostalih svetskih rezervi praktično dostupna može biti svega jedna desetina.

„Nivo zaliha dostiže kritičnu tačku. Dostupno je samo 10 odsto, pa čak i manje od toga“, upozorio je Naser.

Dodao je da ukupna količina rezervi nije isto što i količina nafte koja se može odmah koristiti, jer određeni deo mora da ostane u skladištima kako bi se sprečilo oštećenje infrastrukture i rezervoara.

Za obnovu rezervi potrebne najmanje dve godine

Prema Naserovim procenama, čak i ukoliko dođe do prekida sukoba i normalizacije trgovinskih tokova kroz Hormuški moreuz, vladama će biti potrebno najmanje dve godine da zalihe vrate na prethodni nivo.

To bi, prema njegovim rečima, istovremeno stvorilo dodatnu potražnju na tržištu i moglo da izvrši novi pritisak na cene nafte.

Naser je dodao da mnoge države i privatne kompanije već razmatraju mogućnost stvaranja još većih strateških zaliha kako bi se zaštitile od budućih energetskih kriza.

„Neke države i dalje ne shvataju dubinu problema“

Na istoj konferenciji izvršna direktorka kompanije BP Meg O'Nil kritikovala je pojedine države zbog, kako je rekla, nemara i samodopadnosti u odgovoru na energetsku krizu.

Dok su Japan, Južna Koreja i Kina reagovali dugoročnim strategijama za jačanje energetske bezbednosti, O'Nil smatra da neke države i dalje potcenjuju razmere problema sa kojima se suočava globalno tržište energije.

Cena nafte na svetskom tržištu trenutno je oko 102 dolara po barelu, što predstavlja značajan rast u odnosu na oko 70 dolara, koliko je barel koštao pre početka najnovije eskalacije sukoba sa Iranom, navodi The Telegraph.

Situacija na tržištu tako sve više zavisi od toga koliko će dugo trajati poremećaji u snabdevanju i koliko još prostora države imaju da posegnu za svojim rezervama.

(Telegraf Biznis)