Privreda gubi zamah: Svetska banka otkrila koliko će usporiti rast u Evropi i Centralnoj Aziji

Rast u regionu Evrope i Centralne Azije, u okruženju u kome dominiraju više cene energije, povećana neizvesnost i slabiji privredni rast trgovinskih partnera, verovatno će i u 2026. usporiti - na 2,2 odsto, sa 2,6 odsto tokom 2025, navodi se u danas objavljenom najnovijem Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

Kako je navedeno, primena veštačke inteligencije može poboljšati produktivnost i pomoći da se prevaziđu demografski pritisci.

Teme za vas

U najnovijem Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju "Kako iskoristiti potencijal veštačke inteligencije: radna mesta, preduzeća i produktivnost" navedeno je da je usporavanje rasta rasprostranjeno i da odražava slabosti u većini zemalja regiona.

Veštačka inteligencija kao potencijalni adut

Svetska banka je saopštila da se sa izuzetkom Rusije, koja čini oko 40 odsto regionalne privrede, očekuje pad stope rasta na tri odsto u 2026. u odnosu na 3,7 odsto u 2025.

Takođe, narušena kretanja na globalnom tržištu sirovina ostvarila su manji uticaj na privredni rast nego što je prvobitno bilo očekivano.

- Ekonomije u razvoju u regionu i dalje pokazuju otpornost usled smanjenog energetskog inteziteta, dodatnih državnih mera i snažne domaće tražnje - izjavila je potpredsednica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju Antonela Basani.

Kako je rekla, da bi povećale konkurentnost i pomogle da se prevaziđu efekti pada broja radno sposobnog stanovništva, zemlje regiona mogu da iskoriste potencijal veštačke inteligencije jačanjem osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština zaposlenih, istovremeno pripremajući institucije tržišta rada i socijalne zaštite za ove disruptivne promene.

Povoljni uslovi na tržištu rada, zajedno sa rastom realnih zarada, doznaka, broja turista i javnih ulaganja podstakli su ekonomski rast.

Države su privremenim olakšicama delimično ublažile uticaj viših cena energenata na domaćinstva i firme, mada su u pojedinim zemljama te mere doprinele i jačanju fiskalnih pritisaka.

Rastu regioni Centralne Azije i Zapadnog Balkana

Centralna Azija je i dalje najbrže rastući podregion, sa procenjenom stopom rasta od 5,8 odsto u 2026. uz projektovane stope rasta od 9,6 odsto u Kirgistanu i 7,9 odsto u Uzbekistanu.

Na Zapadnom Balkanu će se stopa rasta u 2026. verovatno povećati na 3,1 odsto u odnosu na 2,6 odsto u 2025, dok se u Centralnoj Evropi ističe Poljska, čija će se stopa rasta zadržati na 3,6 odsto, navodi SB.

U Ukrajini se očekuje usporavanje rasta na 1,2 odsto, uz sve značajnija oštećenja ključne infrastrukture i otežan izvoz.

Rast cena energenata doprineo je nastavku trenda visoke inflacije, dok su usporen privredni rast u Evropskoj uniji i sve snažnija konkurencija iz drugih zemalja negativno uticali na izvoz i industrijsku proizvodnju, naročito u okviru lanaca snabdevanja automobilske industrije u regionu.

Šta izveštaj navodi kao ključne rizike?

Među ključnim negativnim rizicima i dalje su dodatni poremećaji trgovine i nastavak ratnih dejstava u Ukrajini, dalji rast troškova energenata, transporta i đubriva, globalno stroži uslovi finansiranja i ekstremne vremenske pojave.

U posebnom osvrtu na veštačku inteligenciju (AI), konstatuje se da se u regionu AI uvodi brže nego što su zemlje u stanju da je u ovom trenutku prihvate.

Otprilike svaki peti radnik, mahom visoko obrazovan i mlad, radi na poslovima koji su značajno izloženi uticaju AI.

Tek svako deseto preduzeće trenutno koristi AI, i to uglavnom za osnovne zadatke. U ovom regionu već postoje brojne pretpostavke za AI, uključujući skoro potpunu pokrivenost mobilnom mrežom, povoljne cene energije i brojnost radnika talentovanih za tehničke delatnosti.

Međutim, u izveštaju se navodi da usvajanje ove tehnologije otežava nedostatak osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština, integrisanih i interoperabilnih podataka i kapaciteta računarske infrastrukture.

Kako da države odgovore na rizike?

Glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Ivajlo Izvorski je rekao da iako privatni sektor treba da bude osnovni pokretač usvajanja AI, prilagođavanja na njen uticaj i uvođenja inovacija, priprema radne snage za AI pruža kreatorima politika stvarnu priliku da se uhvate u koštac sa izazovima zaposlenosti i generišu rast.

- Glavni rizik tokom naredne decenije u ovom regionu verovatno će biti nedovoljan stepen usvajanja AI i njenog prilagođavanja, a ne preveliko prisustvo ove tehnologije - zaključio je Izvorski.

Osim povećanja efikasnosti postojećih industrija, AI bi mogla da omogući i kreiranje novih proizvoda, usluga, zanimanja i sektora.

Da bi se to ostvarilo, potrebne su napredne veštine i mnogo veći priliv privatnog kapitala.

Države bi mogle da podstaknu priliv privatnog kapitala proširenjem pristupa računarskim uslugama po povoljnoj ceni, čime bi stvorile prilike za izvoz kapaciteta data centara i usluga obrade podataka, pod uslovom da za njima postoji tražnja.

Izveštaj se odnosi na region koji obuhvata Centralnu Evropu, Istočnu Evropu, Centralnu Aziju, Južni Kavkaz, Zapadni Balkan, Rusku Federaciju i Tursku.

(Telegraf Biznis/Tanjug)