EU zabranjuje opasnu hemikaliju u ambalaži za hranu: Obratite pažnju na ove proizvode i oznake

Evropska unija donela je odluku o potpunoj zabrani prisustva opasne hemikalije bisfenol A (BPA) u ambalaži za hranu, koja će se primenjivati postepeno. Nakon što je već zabranjena u flašicama za bebe i termalnom papiru, poput fiskalnih računa, nova regulativa trebala bi da spreči da ova supstanca preko hrane dospije u naš organizam.

Bisfenol A je industrijska hemikalija koja se decenijama koristi za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Te smole se nalaze, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće, gde imaju ključnu ulogu u sprečavanju rđanja lima i otapanja metala koji bi inače prešli u hranu.

Teme za vas

Osim u konzervama i limenkama, BPA se takođe može pronaći u plastičnim folijama, štamparskim bojama i lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo se u Nemačkoj godišnje na tržište plasira oko 410.000 tona ove materije, što svedoči o njenoj širokoj rasprostranjenosti.

Na šta se sve odnosi zabrana?

Zabrana Evropske unije ne odnosi se samo na jednokratnu ambalažu, već i na višekratne predmete poput flaša za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa. Problem nastaje kada se hemikalije poput BPA koriste u posudama za hranu, jer male količine mogu preći u namirnice i pića i tako dospeti direktno u ljudski organizam.

Nova, stroža regulativa obuhvata i druge opasne bisfenole, poput bisfenola S (BPS) i bisfenola F (BPF), kako bi se izbegao efekat „zamene jedne štetne materije drugom”, budući da i te alternative nose slične zdravstvene rizike.

Odluka o zabrani usledila je nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila naučno mišljenje u kom je zaključila da izloženost BPA putem ishrane predstavlja rizik po zdravlje potrošača svih starosnih grupa. EFSA je tada drastično, za čak 20.000 puta, smanjila podnošljivi dnevni unos (TDI) u poređenju sa nivoom iz 2015. godine, što je bio ključni pokretač za novu regulativu.

Kako BPA utiče na zdravlje?

Pre svega, BPA štetno deluje na hormonalni sistem jer je klasifikovan kao endokrini disruptor. To znači da može ometati rad hormona, ugroziti plodnost muškaraca i žena, potencijalno poremetiti pubertet i povezuje se sa nastankom hormonski zavisnih karcinoma. Zanimljivo je da je njegovo delovanje slično ženskom polnom hormonu estrogenu poznato već gotovo stotinu godina, još od tridesetih godina prošlog veka kada je testiran kao veštački estrogen.

Koliko je izloženost raširena, pokazuju i podaci evropskih istraživanja. U studiji Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenoj u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A otkriven je u urinu kod čak 92 odsto učesnika, dok je novija studija iste agencije pokazala da je **čak 100 odsto ispitanika bilo izloženo nivoima BPA iznad sigurnosnih granica.**

Slični rezultati zabeleženi su i u SAD, gde je nacionalna zdravstvena studija još 2004. godine pokazala prisustvo BPA u urinu kod 93 odsto učesnika. U naše telo hemikalija dospeva uglavnom preko posuda za hranu i piće, a trudnice je preko posteljice mogu preneti na fetus, što predstavlja poseban rizik za nerođenu decu. Iako su bisfenoli prisutni i u vazduhu, prašini i vodi, ishrana se smatra glavnim izvorom izloženosti.

Izuzeci i prelazni rokovi

Najnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU najstroža je na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni rokovi kako bi se industriji omogućila prilagodba. Na primer, hrana koja se već nalazi u ambalaži sa sadržajem BPA moći će da se prodaje sve dok se ne potroše zalihe, između ostalog i kako bi se sprečilo nepotrebno bacanje hrane.

Tamo gde još uvek nema odgovarajućih i sigurnih alternativa za BPA, odobreni su duži prelazni rokovi. To je slučaj sa konzervama za kiselu hranu, kao što su riba, voće i povrće, koje će smeti da imaju premaz sa BPA sve do 2028. godine. Razlog je taj što kiselina iz hrane može nagristi lim, pa je premaz neophodan kako bi se sprečio prelazak metala u sadržaj konzerve.

Kako sami da se zaštitite?

Iako u Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na samim proizvodima, potrošači uz nekoliko jednostavnih koraka mogu smanjiti rizik:

• Izbegavajte hranu iz konzervi: Kada god je moguće, birajte namirnice u staklenoj ambalaži.
• Zamenite plastični pribor: Umesto plastike, koristite kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.
• Ne podgrevajte hranu u plastici: Izbegavajte zagrevanje hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici.
• Tražite pravu oznaku: Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku "bez bisfenola" (Bisphenol-free), jer sama napomena "bez BPA" (BPA-free) nije dovoljna garancija pošto su mogle biti korišćene druge, jednako štetne vrste bisfenola.
• Dodatni saveti: Čak ni na kampovanju ne bi trebalo podgrevati hranu direktno u konzervama, a vodu iz slavine sigurnije je piti samo kada je hladna, što štiti i od teških metala koji se mogu otpustiti iz starih cevi.

(Telegraf Biznis/Poslovni)