"Posle izbora čeka nas talas poskupljenja": Oglasio se BIH ekonomista Zoran Pavlović

Građani Bosne i Hercegovine sve teže usklađuju primanja sa troškovima svakodnevnog života. Hrana, stanovanje, komunalne usluge i druge osnovne potrebe zauzimaju sve veći deo kućnih budžeta, dok novca za kulturu, sport, putovanja i druge aktivnosti ostaje sve manje.

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović ocenjuje da je jedan od ključnih problema rast troškova koji dolazi iz inostranstva.

Teme za vas

„Mi imamo porast cena koji je u biti inflacija, ali eksternog tipa. To dobijamo iz inostranstva, ne štampamo mi pare. Pa smo u situaciji da taj porast troškova opterećuje porodično domaćinstvo“, rekao je Pavlović za „Avaz“.

Rast troškova pritiska kućne budžete

Prema njegovim rečima, problem dodatno pogoršava činjenica da prihodi velikog broja građana ne rastu dovoljno brzo da bi pratili troškove.

„Jer prihodi koje mogu ljudi da ostvare su više-manje fiksni. Nema rasta plata u biti, jer jednostavno opterećenja koje je država nametnula, odnosno entiteti, 64 posto opterećenja na isplaćene plate u RS-u je gotovo 70 posto u Federaciji. Čini mi se, nešto su čak smanjivali“, naveo je Pavlović za Avaz.

On smatra da visoka opterećenja rada dodatno povećavaju troškove poslodavaca, dok konkurencija na evropskom tržištu istovremeno vrši pritisak na domaće kompanije da cene zadrže dovoljno niskim.

„Nivo plata se kreće u rasponu od 1.600 do 1.700 maraka prosečno gledano“, rekao je Pavlović.

Aktuelni podaci pokazuju koliko je jaz između primanja i troškova veliki. Prosečna neto plata u Republici Srpskoj za avgust iznosila je 1.695 KM, dok je sindikalna potrošačka korpa dostigla 2.936,62 KM. Prosečna plata tako pokriva oko 57,7 odsto vrednosti korpe.

U Federaciji BiH sindikalna potrošačka korpa za avgust iznosila je 3.810,70 KM, dok je poslednji dostupni podatak o prosečnoj plati, za jun, iznosio 1.714 KM. To znači da je prosečna plata pokrivala svega 44,98 odsto vrednosti korpe. Minimalna plata od 1.027 KM pokrivala je tek 26,95 odsto.

Za luksuz, kulturu i putovanja ostaje sve manje novca

Pavlović upozorava da razlika između prihoda i troškova direktno utiče na kvalitet života.

„To znači da praktično dvoje zaposlenih u porodici teško da mogu bilo kakav luksuzni proizvod da kupe ili da odu u kafanu na večeru“, rekao je.

Prema njegovim rečima, građani sve više odustaju i od kulturnih događaja, putovanja, sporta i rekreacije.

„Situacija je da se ne ulaže i ne troše novci ni na kulturne događaje ni na putovanja, jer jednostavno za to novaca nema“, kazao je Pavlović.

Struktura sindikalnih potrošačkih korpi potvrđuje da najveći deo kućnog budžeta odlazi na osnovne životne potrebe.

U Republici Srpskoj je u avgustu za prehranu bilo potrebno izdvojiti 1.353,71 KM, dok su troškovi stanovanja i komunalnih usluga iznosili 731,34 KM.

U Federaciji BiH prehrana čini 43,58 odsto sindikalne korpe, dok na stanovanje i komunalne usluge odlazi još 11,56 odsto.

Posle izbora moguć novi talas poskupljenja

Poseban deo Pavlovićevih upozorenja odnosi se na period nakon izbora.

On očekuje da bi, u zavisnosti od izbornih rezultata i eventualnih političkih promena, moglo doći do novog talasa poskupljenja.

„Ako ostanu isti, val poskupljenja svega će da se desi jer jednostavno ti koji su sada, koalicije koje su sada na vlasti, namerno ili svesno, javna preduzeća koja pružaju komunalne i druge usluge drže u situaciji da se ništa ne menja ili ne talasa, kako bi izbori prošli bezbolno po njih“, rekao je Pavlović.

U slučaju promene vlasti, dodao je, nova struktura bi se suočila sa problemima koji su se godinama gomilali. Pavlović posebno upozorava na stanje u energetskom sektoru i smatra nelogičnim da BiH, zbog nedovoljne domaće proizvodnje električne energije, mora da kupuje struju na tržištu.

„Neodrživo je da budemo u situaciji da nemamo dovoljnu proizvodnju struje pa da je kupujemo na Budimpeštanskoj berzi“, zaključio je.

Država je mogla da reaguje kroz akcize

Govoreći o mogućim merama za ublažavanje pritiska na građane, Pavlović smatra da je bilo prostora za intervenciju države, posebno kroz akcize.

„Ono što je moglo da se uradi i što je bilo inicirano da se privremeno da pravo Savetu ministara da blokira naplatu akciza kao oblik smanjivanja pritiska na rast cena zbog rasta cena goriva na svetskom tržištu nije prihvaćeno u Veću naroda“, naveo je.

Pavlović smatra da su takve odluke povezane i sa pitanjem entitetskih budžeta, dok predstavnici pojedinih stranaka, prema njegovoj interpretaciji, protivljenje takvoj meri obrazlažu zaštitom nacionalnih interesa.

Podaci o sindikalnim korpama pokazuju da prosečna primanja u BiH u mnogim slučajevima nisu dovoljna ni za pokrivanje osnovnih mesečnih troškova, zbog čega prostor za potrošnju van hrane, stanovanja i komunalija postaje sve uži.

(Telegraf Biznis)