Hrvatica se zaprepastila kad je videla cene u restoranu na Floridi: "Kad smo otvorili jelovnik..."

Celo leto se pričalo o tome kako su hrvatski restorani skupi i kako se turisti žale jer moraju da daju 20 evra za porciju zamrznutih lignji i krompirića. Da su troškovi stvarno visoki i da nešto treba menjati u hrvatskoj gastronomskoj ponudi, uverila se jedna hrvatska porodica koja se tokom putovanja po Sjedinjenim Američkim Državama iznenadila kada je videla da su cene na jednoj od najpoznatijih svetskih plaža, Dejtona Biču u saveznoj državi Florida, iste ili niže nego u Hrvatskoj na mnogo gorim lokacijama.

Reč je o restoranu Lendšark bar end gril (LandShark Bar & Grill) na adresi Saut Atlantik avenija 471 (South Atlantic Avenue), koji se nalazi neposredno uz plažu, a koji poslužuje morske plodove i jela sa roštilja. Na Tripadvajzoru (TripAdvisor) trenutno ima ocenu 3,6 od pet na osnovu 474 recenzije i rangiran je na 57. mestu među 383 restorana u Dejtona Biču.

Teme za vas

"Znali smo da je Dejtona turističko mesto i očekivali smo cene kakve biste očekivali na jednoj od najpoznatijih plaža na svetu. Kad smo otvorili jelovnik, baš smo se iznenadili. Nisu to neke smešno niske cene, ali za restoran na samoj plaži, u Americi, očekivali smo mnogo više. Za neka jela imali smo osećaj da bismo ih danas u Hrvatskoj platili jednako ili čak više", ispričala je Zagrepčanka koja je tamo boravila sa porodicom.

Losos 26,99 dolara

Jelovnik koji su fotografisali pokazuje da je običan Lendšark burger sa američkim sirom, zelenom salatom i paradajzom koštao 15,99 dolara (oko 14,70 evra), dok je roštiljski (BBQ) burger sa slaninom, čedar sirom, zelenom salatom i sosom bio 17,50 dolara (oko 16,10 evra). Burger sa portobelo pečurkama i havarti sirom koštao je 17,99 dolara (oko 16,55 evra), a karipski burger sa slaninom, grilovanim ananasom, havarti sirom i sosovima 18,50 dolara (oko 17 evra).

Foto: Shutterstock/George Stoyanov

Cene glavnih jela takođe su se uglavnom kretale između dvadesetak i tridesetak dolara. Losos sa limunom i belim lukom, poslužen sa pečenim krompirom i povrćem, koštao je 26,99 dolara (oko 24,85 evra). Huli huli piletina sa grilovanim ananasom i žutim pirinčem bila je 20,99 dolara (oko 19,30 evra), a činija sa azijskom piletinom 21,99 dolara (oko 20,25 evra).

Pržene kozice koštale su 20,50 dolara (oko 18,85 evra), kozice u kokosu sa pomfritom 22,99 dolara (oko 21,15 evra), a riba sa krompirićima 23,50 dolara (oko 21,60 evra). Kombinacija nekoliko vrsta morskih plodova koštala je 26,99 dolara (oko 24,85 evra), dok su dve pljeskavice od rakova sa pomfritom i povrćem koštale 27,99 dolara (oko 25,75 evra). Najskuplje među vidljivim jelima sa fotografisanog dela jelovnika bila su svinjska rebarca: cela porcija koštala je 31,99 dolara (oko 29,45 evra), a pola porcije 23,99 dolara (oko 22,05 evra).

Pet ljudi radi posao jedne osobe

Za decu u restoranu imaju poseban jelovnik, pa tako čizburger košta 9,99 dolara (oko 9,20 evra), pohovani pileći fileti 9,99 dolara (oko 9,20 evra), kao i testenina sa sirom, dok su pržene kozice bile 10,50 dolara (oko 9,65 evra). U cenu dečjeg obroka bilo je uključeno piće, a sva jela su dolazila uz domaći čips. Deserti su koštali 10,50 dolara (oko 9,65 evra). Za taj iznos mogla se naručiti poznata floridska Ki lajm pita (Key lime pie), odnosno pita od limete, ili puding od banane sa kremom, vanilom i grejam krekerima.

Zagrebačku porodicu nisu iznenadile samo cene, već su rekli da im je još zanimljivije bilo da vide koliko je ljudi uključeno u posluživanje jednog stola.

"Kad smo ušli u restoran jedna osoba nas je pozdravila i proverila ima li slobodnog mesta. Nakon toga nas je preuzela druga osoba i odvela do stola. To je nešto što kod nas gotovo nikad ne vidite. Ta osoba koja nas je odvela do stola dala nam je jelovnike, ali to nije bila ona koja nas je posle posluživala", rekla je Zagrepčanka za hrvatske medije.

"Stalno smo imali osećaj da pet ljudi radi posao koji bi u hrvatskom restoranu često obavljala jedna osoba. Kod nas konobar primi goste, pokaže im sto, donese jelovnik, uzme porudžbinu, donese piće i hranu i na kraju naplati račun. Tamo je sve bilo podeljeno", rekla je Zagrepčanka i dodala da su na kraju platili napojnicu od 20 odsto.

Ono što im se nije svidelo su više cene ako plaćate karticom.

"Na jelovniku je bilo upozorenje da se pri plaćanju kreditnom karticom naplaćuje dodatnih tri odsto, dok te naknade nema pri plaćanju gotovinom, debitnom ili poklon-karticom", rekla nam je Zagrepčanka.

Ne rade samo za napojnice

Pre odlaska u SAD, kaže da je mislila da tamošnji konobari rade samo za napojnicu, ali posle se uverila da nije tako. Naime, od 30. septembra ove godine minimalna plata na Floridi iznosi 15 dolara po satu. Za zaposlene koji primaju napojnice, među kojima su brojni konobari, minimalna direktna satnica iznosi 11,98 dolara, a napojnice dolaze povrh toga. Ako satnica i napojnice zajedno ne dostignu zakonski minimum od 15 dolara po satu, poslodavac mora da nadoknadi razliku.

Iako se SAD često nazivaju obećanom zemljom, dok su razgovarali sa drugim ljudima shvatili su da to baš i nije tako. Do plaže su stigli taksijem, a vozio ih je Brazilac Žoao, koji, kako im je ispričao, već dvadesetak godina živi u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Rekao nam je da je tog jutra počeo da vozi u šest sati i da planira da radi do sedam uveče. Jedino je otišao kući na otprilike dva sata, da ruča i malo se odmori", ispričala je Zagrepčanka, dodajući da je tokom boravka u SAD videla mnogo penzionera kako rade.

"Ima ih mnogo više nego kod nas. Ipak, ne znam koliko Žoao mora da radi, jer nam je posle ispričao da ima kuću vrednu oko pola miliona dolara, sa pet spavaćih soba i tri kupatila. Da li onda mora da radi kako bi preživeo ili samo želi da ima više novca, to je već druga stvar", rekla je.

Široke plaže sa čvrstim peskom

Inače, Dejtona Bič nije slučajno jedno od najpoznatijih turističkih mesta na Floridi. Područje je poznato po čak 23 milje, odnosno oko 37 kilometara širokih plaža sa izrazito čvrstim peskom. Upravo je takva podloga početkom 20. veka omogućila trke automobila i motocikala na samoj plaži. Prve motociklističke trke održavale su se već 1902. godine, a Dejtona je posle postala neraskidivo povezana sa automobilizmom i Naskarom (NASCAR).

Automobili se tamo i danas mogu voziti po određenim delovima plaže, uz ograničenje brzine i u zavisnosti od plime i vremenskih uslova. Upravo je mogućnost da se automobilom siđe na pesak jedan od zaštitnih znakova Dejtona Biča. Grad je poznat i po Dejtona internešenal spidveju (Daytona International Speedway) i slavnoj trci Dejtona 500 (Daytona 500), zbog čega se celo područje često povezuje sa nadimkom "rodno mesto brzine".

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)