Kako je Indija postala opasno zavisna od kineskog uvoza?

Prošetajte indijskom prodavnicom igračaka i, osim što ćete odabrati novu omiljenu igračku za dete, mogli biste da steknete uvid u to kako se ova zemlja bori za bolji ekonomski odnos sa svojim svemoćnim susedom Kinom.

Pre šest godina, u pokušaju da podstakne domaću proizvodnju i spreči ulazak igračaka lošeg kvaliteta na svoje tržište, Indija je podigla carine na uvezene igračke sa 20 na 60 odsto, a na kraju i na 70 odsto.

Teme za vas

Prodavci su se bunili i govorili da domaće firme nikada neće moći da pariraju robi strane proizvodnje. Međutim, kombinacija viših carinskih dažbina i standarda kontrole kvaliteta urodila je plodom.

Indijski uvoz igračaka pao je za trećinu, sa skoro 300 miliona dolara u 2020. godini na 100 miliona dolara ove godine, dok je izvoz u istom periodu porastao sa oko 129 miliona na 200 miliona dolara. Pored toga, zemlja je uspela drastično da smanji svoju zavisnost od Kine, koja je držala 70 odsto udela na lokalnom tržištu igračaka.

Ovaj sektor se izdvaja kao redak izuzetak u inače neuspešnim pokušajima Indije da uravnoteži sve asimetričniji trgovinski odnos sa svojim većim susedom, a koji je sada, prema rečima nekih stručnjaka, među najasimetričnijim na svetu.

Iako su diplomatske veze između dve zemlje potpuno prekinute nakon sukoba u dolini Galvan 2020. godine, a Delhi najavio niz antidamping carina i zabranu kineskih aplikacija poput TikToka, indijski trgovinski deficit sa Pekingom je samo rastao – sa 44 milijarde dolara u 2020. na neverovatnih 112 milijardi dolara ove godine.

"Ekonomska zavisnost Indije od Kine nastavila je da se produbljuje, dok su političke, bezbednosne i investicione veze bile na najnižoj tački", rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) Kevin Zongže Li, saradnik iz Vašingtona u Centru za analizu Kine pri Azija sosajeti polisi institutu (Asia Society Policy Institute).

Ono što više zabrinjava jeste da je izvoz u Kinu ostao ispod nivoa pre pandemije, dok se uvoz u ovom periodu udvostručio.

"Kina sada snabdeva više od 30 odsto indijskog industrijskog uvoza, a Indija od nje zavisi za više od 100 ključnih proizvoda. I ta neravnoteža se pogoršava", kaže Adžaj Srivastava iz Inicijative za globalnu trgovinu i istraživanje (Global Trade and Research Initiative - GTRI) sa sedištem u Delhiju.

Foto: SAM PANTHAKY / AFP / Profimedia

Ukoliko se brz tempo uvoza nastavi, bilateralni deficit bi mogao da skoči na 134 milijarde dolara, što bi Pekingu dalo još veći uticaj na indijsku industriju, smatra Srivastava.

Na marginama samita Briksa (BRICS) u Delhiju u septembru, usred sve većeg otopljavanja odnosa između azijskih giganata, premijer Narendra Modi i kineski predsednik Si Đinping obećali su da će rešiti ove "strukturne trgovinske neravnoteže i probleme u lancima snabdevanja".

Međutim, s obzirom na to koliko je kineski uvoz postao duboko ukorenjen u indijskoj industrijskoj ekonomiji, ovo će biti izuzetno težak zadatak za Delhi, rekli su stručnjaci za Bi-Bi-Si.

To je prvenstveno zbog toga što Indija ne zavisi od Kine samo u pogledu potrošnje gotovih proizvoda, već sve više i u samoj proizvodnji industrijskih dobara.

Istina je da je Indija smanjila svoje oslanjanje na uvoz gotovih proizvoda kao što su pametni telefoni i solarna oprema, i sada proizvodi više od četvrtine Ajfona (iPhone) na svetu.

"Ipak, proizvodnja se i dalje uglavnom zasniva na sklapanju i u velikoj meri zavisi od uvezenih komponenti, posebno iz Kine", kaže Srivastava.

Ista je priča i sa industrijskim mašinama, komponentama za baterije, hemikalijama, solarnim ćelijama i proizvodnom opremom.

Samo električne mašine i elektronika čine 36 odsto uvoza, a slede mašine i mehanički uređaji sa 21,7 odsto, dok organske hemikalije i plastika takođe imaju značajan udeo, pokazuju podaci tink-tenka Obzerver riserč faundejšn (Observer Research Foundation - ORF).

"Njihov prekid ne bi uticao samo na potrošnju, već bi poremetio i samu proizvodnju", navodi Somja Bovmik, saradnik u Centru za novu ekonomsku diplomatiju pri ORF-u. On tvrdi da ovo odražava poteškoće Indije da zameni kineske sirovine i repromaterijale onima iz domaće proizvodnje.

Pored sve većeg oslanjanja na sirovine, kineski uvoz u Indiju podstaknut je i drugim makroekonomskim trendovima.

Kina ima ogroman višak kapaciteta u sektorima od čelika do solarnih panela i električnih vozila, dok njena usporavajuća ekonomija ne može da apsorbuje tu proizvodnju.

Zbog toga se proizvođači sve više okreću prekomorskim tržištima i prodaju robu po niskim cenama. Očekuje se da će trgovinski suficit Kine drugu godinu zaredom premašiti bilion dolara.

Veliki deo te robe stiže do indijskih obala jer ova zemlja ubrzano širi proizvodnju u različitim segmentima ekonomije, ali i zbog toga što "zapadna tržišta uvode carine i druge restrikcije", napominje Srivastava.

S druge strane, nedostatak pristupa kineskom tržištu ostaje veliki izazov za indijske kompanije.

"Indijski proizvodi suočavaju se sa raznim carinskim i necarinskim preprekama u Kini, što otežava povećanje izvoza", kaže Li.

"Ako se normalizacija odnosa nastavi bez ozbiljnog pritiska za recipročan pristup tržištu, Indija rizikuje situaciju u kojoj se politički odnosi poboljšavaju, ali ekonomska zavisnost ostaje ista."

Dugoročno rešenje za smanjenje nepotrebnog uvoza, kao i za poboljšanje izvoznih rezultata, biće jačanje proizvodnje, objašnjava Srivastava.

Ali, za to je potrebna industrijska politika prilagođena specifičnim sektorima i snažniji temelji – pristupačna struja i krediti, efikasna logistika i stabilna regulativa – a to su oblasti u kojima Indija i dalje zaostaje.

Indija je nedavno ublažila i pravila o direktnim stranim investicijama, što bi moglo da otvori vrata kineskim kompanijama koje žele da prošire ulaganja na indijskom tržištu. Međutim, i te poteze će trebati pažljivo proveravati, dodaje on.

"Investicije koje samo šire distributivne mreže ili sklapaju proizvode koristeći kineske delove mogle bi da povećaju uvoz i prodube zavisnost. Zbog toga bi prilikom odobravanja prioritet trebalo dati transferu tehnologije, lokalnoj dodatnoj vrednosti, domaćoj proizvodnji komponenti i izvozu iz Indije."

Gledano kratkoročnije, Indija bi mogla da se fokusira na ciljanje većeg izvoza u Kinu u specifičnim sektorima kako bi smanjila svoju trgovinsku asimetriju, kaže Li. Sektori poput farmaceutske industrije mogli bi da budu logičan izbor s obzirom na starenje stanovništva u Kini i rastuće troškove zdravstvene zaštite.

"Međutim, smanjenje deficita od 112 milijardi dolara neće doći samo pronalaskom specifičnih izvoznih niša", dodaje on.

"Ključno pitanje je da li je Peking spreman i voljan da napravi ustupke u pogledu pristupa tržištu kao deo šire normalizacije. U suprotnom, Indija će morati da pronađe sopstvenu polugu moći kako bi isforsirala taj razgovor."

(Telegraf Biznis/BBC)