Samo dve vrste ljudi imaće sigurnu budućnost u eri veštačke inteligencije: Savet američkog milijardera

Radnici iz različitih industrija traže načine kako da osiguraju budućnost svojih karijera dok veštačka inteligencija preti da preokrene tržište rada. Izvršni direktor giganta Palantir, Aleks Karp, nudi prilično jednostavno objašnjenje toga ko će se najbolje snaći.

Iako ima tri akademske diplome, među kojima su diploma pravnog fakulteta Univerziteta Stenford i doktorat iz filozofije na Univerzitetu Gete u Nemačkoj, Karp otvoreno govori o ograničenjima visokog obrazovanja u privredi kojom dominira veštačka inteligencija.

Teme za vas

"U osnovi postoje dva načina da znate da imate budućnost. Prvi je da imate određeno zanatsko obrazovanje. Drugi je da ste neurodivergentni", rekao je ovaj 59-godišnji milijarder u martu u emisiji TBPN.

Karpova prva kategorija odražava sve zastupljenije stanovište: stručnjake u zanatskim zanimanjima, od električara do vodoinstalatera, teško je zameniti automatizacijom, a potražnja za njima sve je veća dok velike tehnološke kompanije grade goleme centre podataka. Uz to, SAD se i dalje suočavaju sa nedostatkom radne snage.

Druga kategorija je ličnija. Karp već dugo govori o tome da ima disleksiju, poremećaj učenja koji može uticati na čitanje, pisanje i obradu informacija, piše Fortune. U širem smislu, neurodivergentnost može obuhvatati stanja poput ADHD-a i autizma.

Zašto neurodivergentnost postaje strateška prednost

Prema Karpu, takva kognitivna različitost može biti prednost u svetu kojim dominira veštačka inteligencija - ne toliko zbog same dijagnoze, koliko zbog načina razmišljanja koji ona može da podstakne. Uspeh će, smatra on, biti na strani ljudi koji razmišljaju drugačije i spremni su da rizikuju ili, njegovim rečima, onih koji su "više umetnici, posmatraju stvari iz drugačije perspektive i sposobni su da stvore nešto jedinstveno".

Prema istraživanju kompanije Gartner, očekuje se da će do 2027. godine petina odeljenja prodaje u kompanijama sa liste Fortune 500 aktivno tražiti neurodivergentne zaposlene kako bi poboljšala poslovne rezultate. Iako neurodivergentnost nije uslov za zapošljavanje u Palantiru, kompanija je jasno dala do znanja da takve kandidate smatra strateškom prednošću.

Kompanija nudi poseban program pod nazivom "Neurodivergent Fellowship", usmeren na zapošljavanje talenata koji možda razmišljaju drugačije od uobičajenih kandidata.

"Neurodivergentne osobe imaće nesrazmerno veliku ulogu u oblikovanju budućnosti Amerike i Zapada. One prevazilaze performativne ideologije i prepoznaju lepotu u svetu koji još postoji, a tehnologija i umetnost mogu da je razotkriju", navodi se u oglasu za posao.

Ograničenja fakultetske diplome u eri veštačke inteligencije

Takav naglasak odražava Karpovo šire nepoverenje prema tradicionalnim karijernim putevima. Iako ima tri akademske diplome, među kojima su diploma pravnog fakulteta Univerziteta Stenford i doktorat iz filozofije na Univerzitetu Gete u Nemačkoj, Karp otvoreno govori o ograničenjima visokog obrazovanja u privredi kojom dominira veštačka inteligencija.

"Veštačka inteligencija uništiće radna mesta u humanističkim naukama", rekao je Karp na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu početkom 2026. godine.

"Studirali ste na elitnom univerzitetu i diplomirali filozofiju - uzeću sebe za primer - nadam se da imate još neku veštinu. Tu veštinu biće teško ponuditi na tržištu rada", kaže on.

Palantir je pokrenuo i zaseban program, "Meritocracy Fellowship", namenjen maturantima koji nisu upisali fakultet. Za prvu generaciju polaznika tražili su se rezultati na prijemnim testovima na nivou onih potrebnih za upis na univerzitete Ajvi Lig (Ivy League), a na konkurs se prijavilo više od 500 kandidata. Među 22 primljena polaznika bili su oni koji nisu smatrali da im se isplati da idu na fakultet, kao i oni koji nisu upisali željene univerzitete, izvestio je The Wall Street Journal.

Učesnicima jesenskog programa 2026. ponuđena je mesečna stipendija od 5.400 dolara, a program se promovisao jasnom porukom: „Izbegnite dugove. Vratite sebi godine života. Steknite Palantirovu diplomu“. Najuspešniji polaznici mogu čak dobiti ponudu za stalno zaposlenje u kompaniji. Dok se broj početničkih radnih mesta za mlade iz generacije Z sa završenim fakultetom smanjuje, mnogi mladi dolaze do sličnog zaključka kao Karp: sama fakultetska diploma više nije garancija uspeha.

Suprotna mišljenja: Da li su humanističke nauke važnije nego ikada?

Ipak, neki čelnici tehnoloških kompanija smatraju da visoko obrazovanje nipošto nije zastarelo te da bi humanističke nauke mogle postati još važnije u doba veštačke inteligencije. Džejmi Tivan, glavna naučnica Majkrosofta, smatra da će budućim generacijama koristiti studiranje disciplina koje naglašavaju kako razmišljati, a ne samo šta uraditi.

"Metakognitivne veštine biće veoma važne - fleksibilnost, prilagodljivost, eksperimentisanje, kritičko razmišljanje i sposobnost preispitivanja stvari. Razvijanje veština kritičkog razmišljanja zahteva suočavanje sa izazovima, rad na teškim zadacima i dubinsko promišljanje. Za to je tradicionalno obrazovanje u oblasti liberalnih umetnosti i humanističkih nauka izuzetno važno", rekla je ona za The Wall Street Journal.

Suprotno Karpu, Danijela Amodei, suosnivačica kompanije za veštačku inteligenciju Anthropic, izjavila je da će studiranje humanističkih nauka biti „važnije nego ikada“.

„Ono što nas čini ljudima postaće mnogo važnije, a ne manje važno. Kada danas u Anthropic-u zapošljavamo ljude, tražimo one koji su izvrsni komunikatori, imaju visoku emocionalnu inteligenciju i dobre međuljudske veštine, koji su ljubazni, saosećajni, radoznali i žele da pomažu drugima“, rekla je u februaru za ABC News.

(Telegraf Biznis/Večernji list)