Odluka Sarajeva donela neočekivan dobitak Republici Srpskoj: Napunili im džepove i budžet, i to vikendom!

Zabrana rada trgovina nedeljom u Federaciji Bosne i Hercegovine sve više otvara pitanje gde završava novac kupaca koji tog dana žele da obave nabavku. Dok su prodavnice u Sarajevu zatvorene, veliki broj građana kupovinu obavlja u susednom Istočnom Sarajevu, gde trgovine rade i nedeljom. Snimak ispred jednog tržnog centra prikazuje gotovo popunjen parking i veliku gužvu, što je ponovo pokrenulo raspravu o ekonomskim posledicama ove mere.

Prizori pokazuju da potreba za nedeljnom kupovinom nije nestala, već da se deo potrošnje, barem sudeći prema gužvama, preselio svega nekoliko kilometara dalje, preko entitetske linije. Dok pristalice zabrane tvrde da ona ne izaziva negativne ekonomske posledice, kritičari upozoravaju da bi deo prometa mogao da završava kod trgovaca u Republici Srpskoj, umesto u prodavnicama u Federaciji BiH.

Teme za vas

Kupci odlaze tamo gde prodavnice rade

Zabrana rada većine trgovina nedeljom u Federaciji BiH uvedena je u novembru 2024. godine, Zakonom o unutrašnjoj trgovini. Cilj mere bio je da se zaposlenima u trgovini omogući slobodan dan, ali je njena primena otvorila i pitanje uticaja na poslovanje i navike potrošača.

Za razliku od Sarajeva, prodavnice u pojedinim delovima Istočnog Sarajeva rade nedeljom, pa građani koji žele da obave kupovinu tog dana imaju alternativu na svega nekoliko minuta vožnje. Tako deo potrošnje može da završi kod trgovaca u Republici Srpskoj, dok su njihovi konkurenti u Federaciji BiH primorani da drže vrata zatvorena.

Trgovci u jednom delu gradskog područja nedeljom ne mogu da ostvaruju promet, dok njihove kolege na drugoj strani entitetske linije imaju priliku da privuku iste kupce. Takva situacija otvara pitanje da li zabrana, osim što menja radno vreme, utiče i na raspodelu prihoda između trgovina u dva entiteta.

Ipak, gužva ispred jednog tržnog centra sama po sebi nije dovoljna da pokaže koliko je novca preusmereno iz Federacije BiH u Republiku Srpsku. Za takvu procenu bili bi potrebni podaci o prometu, broju kupaca i potrošnji pre i nakon uvođenja zabrane.

Ko zapravo profitira od neradne nedelje?

Posebno je zanimljivo što se sve odvija unutar šireg gradskog područja Sarajeva, gde kupce od otvorenih prodavnica deli tek nekoliko minuta vožnje. Zbog toga zabrana rada ne mora nužno da znači i odustajanje od kupovine, već može da dovede do toga da građani novac potroše na drugom mestu.

Ova situacija ponovo otvara pitanje kome neradna nedelja donosi najveću korist, a ko snosi njene moguće ekonomske posledice. Dok zaposleni u trgovinama dobijaju slobodan dan, deo trgovaca mogao bi da gubi promet u korist konkurencije koja posluje u susednom entitetu.

Snimak iz Istočnog Sarajeva zato je ponovo pokrenuo raspravu o tome da li zabrana rada nedeljom zaista menja potrošačke navike ili samo preusmerava kupce i njihov novac tamo gde su prodavnice otvorene.

(Telegraf Biznis)