Nobelova nagrada za ekonomiju 2026: Dvojac objasnio kako se privreda može zaštititi od velikih kriza

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju, objavljenu 12. oktobra, dobili su američki ekonomisti Robert E. Hol i Majkl Vudford, za doprinos razumevanju mikroekonomskih osnova i makroekonomske stabilizacije.

Njihov rad pomaže da se objasni kako centralne banke i vlade mogu da ublaže ekonomske krize i stabilizuju privredu.

Teme za vas

Nagrada, čiji je zvanični naziv Nagrada Švedske centralne banke za ekonomske nauke u spomen na Alfreda Nobela, ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna, odnosno približno 1,2 miliona dolara. Dodela je planirana za 10. decembar, na godišnjicu Nobelove smrti.

Robert Hol: Ekonomista koji proučava zašto privreda ulazi u krize

Robert E. Hol dugogodišnji je profesor ekonomije na Univerzitetu Stanford, gde danas ima status profesora emeritusa. Tokom karijere bavio se zapošljavanjem, inflacijom, tehnologijom, konkurencijom i ekonomskom politikom, nastojeći da objasni kako se odluke pojedinaca i preduzeća odražavaju na funkcionisanje čitave privrede.

Hol je doktorirao ekonomiju na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), a tokom karijere predavao je i na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Bio je predsednik Američkog ekonomskog udruženja 2010. godine, a od 1978. do 2013. rukovodio je istraživačkim programom Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja koji se bavi ekonomskim oscilacijama i privrednim rastom.

Jedan od važnih pravaca njegovog rada jeste proučavanje razloga zbog kojih se privredna aktivnost naglo usporava, zbog čega nezaposlenost raste i zašto finansijske krize mogu da ostave dugotrajne posledice. Njegova istraživanja pomogla su da se bolje razumeju veze između potrošnje, prihoda, zapošljavanja i ekonomskih ciklusa.

Hol se bavio i poreskom politikom. Zajedno sa ekonomistom Alvinom Rabushkom razvio je koncept proporcionalnog oporezivanja dohotka poznat kao „flat tax“, koji je postao predmet šire rasprave o pojednostavljivanju poreskih sistema.

Foto: Tanjug/AP

Majkl Vudford: Čovek čije su ideje važne za centralne banke

Majkl Vudford profesor je političke ekonomije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i jedan od istaknutih istraživača savremene monetarne politike.

Njegova istraživanja usmerena su na to kako centralne banke utiču na inflaciju, privrednu aktivnost i očekivanja potrošača i investitora. Posebno se bavio pitanjem kako odluke o referentnim kamatnim stopama utiču na ponašanje domaćinstava i kompanija, kao i na ukupna ekonomska kretanja.

Vudford je diplomirao na Univerzitetu u Čikagu, završio pravne studije na Jejlu, a doktorirao ekonomiju na MIT-u. Njegova knjiga "Interest and Prices: Foundations of a Theory of Monetary Policy", objavljena 2003. godine, smatra se jednim od značajnih dela savremene teorije monetarne politike.

U njoj je razradio okvir za razumevanje načina na koji centralne banke mogu da oblikuju očekivanja javnosti i utiču na ekonomiju. Ideja je da monetarna politika ne deluje samo kroz neposrednu promenu kamatnih stopa već i kroz poruke koje centralna banka šalje tržištima i građanima o budućim potezima.

Vudford je dobitnik i drugih značajnih priznanja, među kojima su nagrada Dojče banke za finansijsku ekonomiju iz 2007. i nagrada Univerziteta Tulan za ekonomiju Ervin Plejn Nemers iz 2024. godine.

Šta njihovo istraživanje znači za obične građane?

Makroekonomska stabilizacija zvuči kao stručni termin, ali se odnosi na probleme koji direktno utiču na svakodnevni život: rast cena, gubitak posla, pad potrošnje, skuplje kredite i usporavanje privrede.

Kada inflacija naglo poraste, centralna banka može da poveća kamatne stope kako bi obuzdala rast cena. Međutim, takva odluka može istovremeno da poskupi kredite, smanji investicije i oslabi potrošnju. Ako kamatne stope ostanu preniske predugo, inflatorni pritisci mogu da se pojačaju. Vlade se, sa druge strane, suočavaju sa izborima o javnoj potrošnji, porezima i merama podrške privredi.

Zato je važno razumeti ne samo kako pojedinačna odluka utiče na određeni deo ekonomije već i kako se njeni efekti prenose na ostatak sistema. Rad H ola i Vudforda doprineo je izgradnji teorijskih modela koji povezuju ponašanje domaćinstava i preduzeća sa odlukama monetarnih vlasti.

Njihov doprinos nije u pronalaženju jednostavne formule kojom se mogu sprečiti sve recesije. Ekonomski šokovi, političke odluke i nepredvidive promene na tržištima i dalje mogu da izazovu ozbiljne poremećaje. Značaj njihovog rada leži u tome što je obezbedio čvršću teorijsku osnovu za procenu posledica različitih mera i za donošenje odluka u uslovima neizvesnosti.

Zašto je Nobelova nagrada za ekonomiju važna?

Nagrada za ekonomske nauke razlikuje se od pet izvornih Nobelovih nagrada ustanovljenih testamentom Alfreda Nobela. Osnovala ju je Švedska centralna banka 1968. godine, povodom svoje 300. godišnjice, a prvi put je dodeljena 1969.

Ovogodišnje priznanje Holu i Vudfordu skreće pažnju na oblast koja je posebno značajna u svetu obeleženom inflatornim pritiscima, promenama kamatnih stopa i neizvesnim izgledima privrednog rasta.

Njihova istraživanja pokazuju da razumevanje ekonomije zahteva povezivanje odluka pojedinaca i kompanija sa širim kretanjima u privredi. Upravo ta veza između mikroekonomskih temelja i makroekonomskih posledica čini osnovu savremenih modela koji pomažu vladama i centralnim bankama da procenjuju rizike i pokušaju da ublaže najveće ekonomske oscilacije.

(Telegraf Biznis/Reuters)