Samo dve vrste ljudi će uspeti u eri veštačke inteligencije: Šef Palantira otkrio ko ima prednost

Dok veštačka inteligencija sve brže menja tržište rada, izvršni direktor kompanije Palantir Aleks Karp smatra da će dugoročnu prednost imati dve grupe ljudi: oni koji se bave stručnim i zanatskim poslovima i oni koji razmišljaju drugačije od većine. Njegova procena otvara pitanje koja će znanja i veštine biti najvredniji kada veštačka inteligencija preuzme sve veći broj zadataka koje danas obavljaju ljudi.

Prema pisanju poslovnog lista Fortune, Karp smatra da će zanatlije, poput električara i vodoinstalatera, ostati tražene jer njihove poslove nije lako u potpunosti automatizovati. Potražnju za ovim zanimanjima dodatno bi mogla da podstakne izgradnja ogromnih centara za obradu podataka, neophodnih za rad savremenih sistema veštačke inteligencije.

Teme za vas

Drugu grupu, prema Karpu, čine neurodivergentne osobe, odnosno ljudi čiji se način obrade informacija razlikuje od uobičajenog. U ovu grupu spadaju, između ostalih, osobe sa autizmom, ADHD-om ili disleksijom. Karp, koji i sam ima disleksiju, smatra da drugačiji način razmišljanja može da bude značajna prednost u svetu u kojem veštačka inteligencija preuzima sve veći deo rutinskih zadataka.

Foto: ludovic MARIN / AFP / Profimedia

„Prednost će imati ljudi koji razmišljaju drugačije, preuzimaju rizike i vide stvari iz nekog drugog ugla, stvarajući nešto potpuno jedinstveno“, poručio je Karp.

Kompanije obraćaju pažnju na neurodivergentne zaposlene

Ideja da drugačiji način razmišljanja može da bude poslovna prednost dobija sve više pažnje u tehnološkom sektoru. Neurodivergentne osobe mogu da imaju specifične sposobnosti i perspektive koje su korisne u pojedinim poslovima, mada se njihove osobine i potrebe znatno razlikuju od osobe do osobe.

Prema navodima Fortunea, analitička kuća Gartner predviđala je da će do 2027. godine petina prodajnih timova u kompanijama sa liste Fortune 500 aktivno zapošljavati neurodivergentne osobe. Palantir je, u međuvremenu, pokrenuo i programe obuke usmerene na razvoj talenata koji se ne uklapaju nužno u tradicionalne obrazovne i profesionalne obrasce.

Da li je fakultetska diploma izgubila vrednost?

Karp je skeptičan i prema tradicionalnom visokom obrazovanju u eri veštačke inteligencije. Očekuje da bi automatizacija mogla posebno snažno da utiče na pojedine poslove u humanističkim naukama i smatra da diploma sama po sebi više nije garancija uspešne karijere.

Foto: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia

Palantir je pokrenuo i program Meritocracy Fellowship, namenjen mladim ljudima koji žele da razvijaju praktične veštine i karijeru u tehnološkoj industriji bez uobičajenog puta kroz fakultet. Prema navodima iz objavljenog teksta, program nudi mesečnu stipendiju od 5.400 dolara, uz mogućnost profesionalnog angažmana u kompaniji. Uslove i aktuelnu dostupnost programa treba proveriti na zvaničnim kanalima Palantira.

Ipak, nisu svi tehnološki lideri saglasni sa procenom da će značaj fakultetskog obrazovanja opadati. Glavna naučnica u Microsoftu Džejmi Tivan i suosnivač kompanije Anthropic Dario Amodei isticali su značaj društvenih i humanističkih nauka u razvoju veština koje su važne i u tehnološkom okruženju.

Kritičko razmišljanje, komunikacija, prilagodljivost i emocionalna inteligencija mogu da pomognu ljudima da rade sa veštačkom inteligencijom, procenjuju njene rezultate i rešavaju probleme koji zahtevaju razumevanje šireg konteksta.

Karpova prognoza zato ne znači da će samo zanatlije i neurodivergentne osobe imati budućnost na tržištu rada. Ona pre ukazuje na promenu kriterijuma po kojima će se vrednovati radnici: pored formalnog obrazovanja, sve važniji mogu postati praktično znanje, sposobnost rešavanja problema, originalnost i spremnost na prilagođavanje novim tehnologijama.

(Telegraf biznis)