Putovanje do posla računa se u radno vreme, radnici mogu dobiti 428 evra više mesečno: Ko ima pravo u Nemačkoj

Zaposleni u pojedinim sektorima u Nemačkoj mogli bi da ostvare pravo na dodatnu zaradu zbog vremena koje svakodnevno provode putujući do mesta rada. Presuda Evropskog suda pravde otvorila je pitanje plaćanja službenih putovanja, a povećanje minimalne zarade od januara 2027. godine moglo bi da donese značajnu finansijsku razliku.

Mnogi radnici svakog jutra sedaju u službena vozila i odlaze na gradilišta ili druge lokacije, ne znajući da se vreme provedeno u prevozu pod određenim uslovima računa u radno vreme.

Teme za vas

Kako piše nemački portal Inside Digital, pojedini radnici mogli bi da potražuju dodatnih 15 do 20 evra dnevno, dok bi od januara 2027. godine, kada minimalna satnica u Nemačkoj poraste na 14,60 evra, razlika u određenim slučajevima mogla da dostigne približno 428 evra mesečno.

Sud odlučio: I vožnja do gradilišta može biti radno vreme

Presuda je doneta povodom slučaja iz Španije, gde su zaposleni u preduzeću za održavanje zelenih površina svakodnevno dolazili na određeno mesto okupljanja, odakle su službenim vozilima prevoženi na različite radne lokacije.

Poslodavac im je plaćao vreme provedeno u putovanju do posla, ali ne i vreme potrebno za povratak.

Evropski sud pravde zaključio je da se takvo putovanje do posla može smatrati radnim vremenom, jer zaposleni tokom njega stoje na raspolaganju poslodavcu i ne mogu slobodno da raspolažu svojim vremenom.

Sud je naglasio da evropski propisi poznaju radno vreme i vreme odmora, ali ne i posebnu kategoriju vremena provedenog na putu.

Pritom nije presudno da li zaposleni upravlja vozilom, sedi na zadnjem sedištu ili tokom vožnje koristi telefon.

Važno je da su ispunjeni određeni uslovi:

Putovanje predstavlja sastavni deo radnih obaveza.

Poslodavac određuje mesto okupljanja, vozilo ili vreme polaska.

Zaposleni tokom putovanja ne može slobodno da raspolaže svojim vremenom.

Iako je presuda doneta u slučaju iz Španije, tumačenje evropske direktive o radnom vremenu relevantno je i za sudove u Nemačkoj.

Ipak, sud nije automatski naložio isplatu dodatnog novca svim zaposlenima. Pitanje zarade uređuje se nacionalnim propisima i ugovorima o radu.

Koliko novca radnici mogu da dobiju?

Primer koji navodi nemački portal pokazuje kolika finansijska razlika može da nastane.

Zamislimo molera koji svakodnevno provodi ukupno 80 minuta u službenom vozilu, putujući od sedišta firme do različitih gradilišta i nazad.

Njegov poslodavac plaća mu sedam i po sati rada dnevno, iako radnik, kada se uračuna putovanje, provodi osam sati i 50 minuta na raspolaganju firmi.

Prema minimalnoj satnici od 13,90 evra, za sedam i po sati dobija 104,25 evra. Međutim, kada se obračuna ukupno vreme, njegova stvarna satnica pada na približno 11,80 evra, što je manje od zakonskog minimuma.

Da bi se ispoštovala minimalna zarada, dnevna isplata u ovom primeru trebalo bi da iznosi oko 122,78 evra.

To znači da radniku nedostaje približno 18,53 evra dnevno, odnosno više od 400 evra mesečno, ukoliko radi 22 dana.

Od 1. januara 2027. godine situacija će biti još izraženija.

Minimalna satnica u Nemačkoj tada raste na 14,60 evra. Za sedam i po sati zaposleni će dobijati 109,50 evra, dok bi za osam sati i 50 minuta, prema minimalnoj satnici, trebalo da primi oko 128,97 evra.

Razlika iznosi 19,47 evra dnevno, odnosno oko 428 evra za 22 radna dana.

Reč je o ilustrativnom obračunu, a ne o iznosu koji automatski pripada svim zaposlenima.

Ko ima pravo na dodatni novac?

Nova sudska praksa posebno je važna za radnike koji nemaju stalno rdno mesto već svakodnevno odlaze na različite lokacije.

Među njima su zaposleni u građevinarstvu, zanatskim delatnostima, održavanju zelenih površina, čišćenju objekata i pojedinim poslovima terenske nege.

Radnici bi trebalo da provere ugovore o radu ukoliko poslodavac određuje mesto okupljanja i prevoz do radne lokacije, a vreme provedeno u vozilu im nije uračunato u radno vreme.

Posebno je važno utvrditi da li zbog neplaćenih sati njihova stvarna zarada pada ispod zakonskog minimuma.

Odluka se, međutim, ne odnosi automatski na uobičajeno putovanje od kuće do stalnog radnog mesta.

Moguće su i naknadne isplate

Zaposleni koji smatraju da su oštećeni trebalo bi da vode evidenciju o vremenu provedenom na službenim putovanjima i da provere svoje ugovore.

U Nemačkoj potraživanje po osnovu zarade po pravilu zastarevaju nakon tri godine, računajući od kraja godine u kojoj su nastala.

Tako, na primer, redovni rok zastarelosti za potraživanja iz 2023. godine ističe 31. decembra 2026. godine.

Ipak, pojedini ugovori o radu predviđaju znatno kraće rokove za prijavljivanje potraživanja, često između tri i šest meseci. Takva ograničenja ne mogu da ukinu zakonsko pravo na minimalnu zaradu.

Ukoliko poslodavac odbije zahtev za isplatu, zaposleni mogu da se obrate nadležnom radnom sudu.

Još jedno pravo koje zaposleni često zanemaruju

Pored obračuna radnog vremena, zaposleni u Nemačkoj mogu da provere i pravo na poreske olakšice oko dodatnih troškova ishrane tokom službenog rada van uobičajenog mesta zaposlenja.

U određenim slučajevima, kada su zbog posla odsutni duže od osam sati, moguće je prijaviti paušalni iznos od 14 evra dnevno kao poreski priznati trošak.

To, međutim, ne znači da će im država ili poslodavac automatski isplatiti 14 evra za svaki takav dan. Stvarna poreska korist zavisi od ukupnih priznatih troškova i poreskih okolnosti zaposlenog.

Za radnike koji svakodnevno putuju na različite lokacije, provera evidencije radnog vremena, obračuna zarade i ugovora mogla bi da otkrije novac na koji imaju pravo, a koji im do sada nije isplaćivan.

(Telegraf.rs / Inside-digital.de)