Prodaje se MG Mivela: Fortenova nastavlja povlačenje iz Srbije

Iz Fortenova grupe juče su izvestili da su zaključili prodaju Idea marketa i povezanih društava u Srbiji grupaciji AltaRetail, čime su i formalno izašli sa srpskog maloprodajnog tržišta. Konačna potvrda transakcije uskoro bi trebalo da usledi i u slučaju prodaje PIK-a Vrbovec kompaniji Bosqar Invest.

I ta transakcija je u javnosti manje-više već „apsolvirana“, jer je ugovorena pre gotovo pola godine piše hrvatkski Poslovni, a od njenog završetka deli je samo kompletiranje regulatornih saglasnosti. Tako se trenutno s najvećim zanimanjem iščekuju konkretnije informacije o finansijski ubedljivo najvećoj operaciji dezinvestiranja Fortenove, odnosno procesu prodaje Jamnice i ostatka Grupe pića. Reč je o „paketu“ u kojem su još i Sarajevski kiseljak (BiH), MG Mivela (Srbija) i Jamnica Ljubljana.

Teme za vas

I ta transakcija je zapravo već uveliko trasirana. Period ekskluzivnosti pregovora o detaljima transakcije sa Badelom 1862 trajao je od početka juna do kraja septembra. Istek tog roka nije praćen zvaničnim saopštenjem, ali je Fabris Peruško, glavni izvršni direktor Fortenove, na nedavnoj konferenciji Change Makers Poslovnog dnevnika jasno nagovestio da se stvari kreću ka ugovaranju kupoprodaje.

Govoreći o strateškom sužavanju fokusa Fortenove na četiri ključne oblasti (maloprodaja, veleprodaja, nekretnine i logistika), kao i o tome koliko su neka od glavnih dezinvestiranja proizvodnih kompanija ojačala domaće firme koje su ih preuzele, rekao je i da je Fortenova „u završnoj fazi potpisivanja ugovora o prodaji Jamnice Badelu 1862“.

Pritom je istakao da bi, uz Fortenovinu diviziju pića, Badel trebalo da postane „najveća kompanija u proizvodnji hrane ipića, sa EBITDA-om od oko 130 miliona evra“.

Ta izjava sugeriše da je i finansijska konstrukcija za ovu mega operaciju najvećim delom zaokružena. Budući da su predmet kupoprodaje kompanije koje po prihodima i ukupnoj vrednosti predstavljaju veoma veliki zalogaj za Badel, koji je znatno manji po veličini, osmišljavanje modela preuzimanja, odnosno finansiranja, predstavlja i najintrigantniji deo cele priče.

Proces je još u fazi koja podleže uobičajenim pravilima diskrecije, propisima i internim procedurama uključenih aktera, ali se u finansijskim krugovima mogu čuti nezvanične tvrdnje o vrednovanju i glavnim konturama modela preuzimanja. Prema tim navodima, „dil“ se okvirno zasniva na proceni vrednosti Jamnice i ostatka Grupe pića između 800 i 900 miliona evra, navodno ipak bliže gornjoj granici tog raspona.

Prema saznanjima Poslovnog dnevnika, preuzimanje je zamišljeno tako da obuhvati tri komponente. Pored kreditnog aranžmana, tu su i partnerska podrška kroz učešće u vlasničkom kapitalu i takozvano „vendor“ finansiranje. Ono se u M&A transakcijama neretko koristi kao instrument kojim sam prodavac olakšava zaključenje posla, smanjujući iznos sredstava koje kupac mora da obezbedi u trenutku realizacije transakcije. U konačnici se najčešće svodi na odloženu naplatu dela kupoprodajne cene.

Kada je reč o kreditnom zaduženju, u ulozi kreditora trebalo bi da budu tri banke – Zagrebačka banka, Erste banka i Privredna banka Zagreb – koje bi, navodno, trebalo da podrže Badel 1862, na čijem je čelu Darko Knez, sa oko pola milijarde evra.

Na upit Poslovnog, banke nisu ni potvrdile ni demantovale informacije o nameri da učestvuju u kreditiranju.

Ni iz Badela nisu odgovorili na upit o modelu finansiranja i očekivanim rokovima za završetak pregovora i potpisivanje ugovora.

U ovom ogromnom poduhvatu, kako saznaje Poslovni, njegov čelnik i većinski vlasnik računa i na podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EBRD bi u preuzimanju Jamnice i ostatka kupoprodajnog paketa trebalo da učestvuje sa oko 200 miliona evra, i to navodno – ili pre svega – kroz ulaganje u vlasnički kapital, odnosno equity. Na upit toj međunarodnoj razvojnoj banci odgovorili su da „u ovom trenutku nisu u mogućnosti da komentarišu navode“ i da će „proslediti sve zvanične informacije kada to bude moguće“.

Sve u svemu, i predviđena podrška EBRD-a i „treći stub“ finansijske konstrukcije – „vendor“ aranžman sa vlasnikom Fortenova grupe Pavlom Vujnovcem – zamišljeni su kao način da se smanji iznos sredstava koji Badel mora da obezbedi prilikom zaključenja transakcije. Koji je od nekoliko uobičajenih oblika „vendor“ aranžmana predviđen u ovom konkretnom slučaju, zasad nije poznato.

Ostaje da se vidi i koliko će vremena proći do očekivanog potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Međutim, izvesno je daće, čak i ako do potpisivanja dođe uskoro, samo zaključenje najveće M&A transakcije, zbog neophodnih prethodnih saglasnosti, biti događaj za 2027. godinu.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)