Nekada je 8.000 ljudi živelo za ovaj gigant: Za ovaj grad je 14.oktobar više od industrije i praznika

Postoje gradovi čiju istoriju ne čine samo tvrđave, spomenici i znameniti ljudi, već i fabrike. Njihovi dimnjaci, sirene, radničke smene i generacije porodica koje su od njih živele. Kruševac je jedan od takvih gradova, a 14. oktobar za njega nikada nije bio samo običan datum u kalendaru.

Danas Kruševac obeležava 82 godine od oslobođenja u Drugom svetskom ratu, dok sećanje na ovaj datum ima posebno značenje. Ime današnjeg praznika decenijama je nosio i jedan od najvećih industrijskih giganata nekadašnje Jugoslavije - Industrija mašina i komponenata "14. oktobar".

Teme za vas

Bila je to fabrika koja je hranila hiljade porodica, školovala generacije majstora i inženjera i učinila da ime Kruševca postane prepoznatljivo daleko izvan granica Srbije.

Za mnoge Kruševljane, posebno one starije, pomen "14. oktobra" i danas budi uspomene na vreme kada je grad živeo u ritmu fabričkih smena, kada se posao prenosio sa oca na sina, a industrijski pogoni predstavljali mnogo više od mesta na kojem se zarađivala plata.

Ipak, priča o ovoj fabrici nije samo priča o prohujalim vremenima. Ona govori i o usponima, teškim padovima, izgubljenim godinama i pokušaju da se nekadašnji industrijski ponos ponovo izgradi.

Od male fabrike vagona do jugoslovenskog giganta

Priča počinje davne 1923. godine, kada su austrijski i mađarski investitori u Kruševcu osnovali fabriku za proizvodnju i popravku železničkih vagona.

U tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca železnica je bila jedan od temelja privrednog razvoja. Posle razaranja Prvog svetskog rata, obnova saobraćaja i industrije predstavljala je veliki izazov, ali i priliku za stvaranje novih proizvodnih kapaciteta.

Kruševac je tu priliku iskoristio. Od početnih poslova remonta vagona, fabrika je postepeno širila proizvodnju, razvijala metaloprerađivačke kapacitete i okupljala sve veći broj radnika.

Već tokom međuratnog perioda prolazila je kroz poslovne krize, promene vlasništva i prekide rada. Ipak, svaki novi početak potvrđivao je koliko je fabrika važna za privredu grada.

Posle Drugog svetskog rata usledila je velika prekretnica. Preduzeće je nacionalizovano, obnovljeno i dobilo ime "14. oktobar", u znak sećanja na dan kada je Kruševac 1944. godine oslobođen od okupacije.

Tako su istorija grada i istorija fabrike simbolično postale nerazdvojne.

Kada je Kruševac proizvodio mašine za čitavu Jugoslaviju

Tokom decenija koje su usledile, "14. oktobar" izrastao je u jednog od najvećih proizvođača teške mehanizacije u Jugoslaviji. Iz njegovih pogona izlazili su bageri, buldožeri, traktori-guseničari, oprema za rudnike, građevinarstvo, poljoprivredu i saobraćaj.

U najboljim godinama fabrika je zapošljavala oko 8.000 ljudi, ali iza tog broja nalazilo se mnogo više od statistike. Osim velikog industrijskog kompleksa u Kruševcu, pogoni su radili i u Varvarinu i Brusu.

Bile su to hiljade radničkih knjižica, porodica koje su planirale budućnost, dece koja su odrastala uz priče o fabričkim pogonima, mladih ljudi koji su učili zanat i inženjera koji su verovali da znanjem mogu da pomeraju granice domaće industrije.

Za Kruševac je to značilo sigurnost, razvoj i osećaj da pripada velikoj industrijskoj mapi tadašnje države. Fabrika nije bila samo proizvodni sistem. Bila je deo svakodnevice, kolektivnog identiteta i društvenog života.

U takvom gradu posao nije predstavljao samo izvor prihoda, bio je i pitanje dostojanstva, stručnosti i ponosa.

Grad u kojem fabrike nisu bile samo radna mesta

Industrijski uspon Kruševca nije počivao samo na jednom gigantu. Tu je bila "Merima", čija tradicija seže duboko u 19. vek i koja je postala jedan od simbola domaće hemijske i kozmetičke industrije.

Tu je bio "Trajal", odnosno nekadapnji "Miloje Zakić", poznat po proizvodnji guma i drugih proizvoda od gume, čije ime su poznavale generacije vozača i radnika širom Jugoslavije.

"Župa" je razvijala hemijsku industriju, "FAM" proizvodnju maziva, dok je "Rubin" postao jedan od najprepoznatljivijih brendova kruševačke prehrambene industrije.

Bilo je tu i drugih giganata za ondašnje prilike koji su hranili stotine porodica -  trgovinska preduzeća "Vukašin Đorđević - Deva" i "Savremeni dom", pekarska industrija "Branko Perišić", klanična i konzerva industrija "22. juli", građevinska industrija "Jasrebac".

I tu se niz ne završava - bili su tu i "Ravnište", "Zvezda", "Cepak", "Agropromet", TP "Kruševac", i brojna druga, a tek kada se pređe na ugostiteljstvo lista bi bila prilično duga, počev od nekadašnjeg simbola centra grada "Bagdalina" pa nadalje.

Svaka od ovih fabrika imala je svoju priču, svoje radnike i svoje mesto u životu grada. Zajedno su stvarale sliku Kruševca kao jednog od važnih industrijskih centara Srbije.

Za mnoge porodice rad u nekoj od tih fabrika bio je dugoročna životna perspektiva. U istom preduzeću neretko su radili roditelji, deca, braća i sestre.

Industrija je podsticala razvoj obrazovanja, zanatstva, trgovine i brojnih drugih delatnosti. Upravo zato se njen kasniji pad nije merio samo izgubljenom proizvodnjom, već i promenom čitavog načina života.

Godine u kojima su utihnule fabričke hale

Raspad jugoslovenskog tržišta, međunarodne sankcije, ratovi, ekonomske krize, bombardovanje i dugotrajni problemi poslovanja ostavili su duboke posledice na kruševačku industriju.

Nekadašnji proizvodni sistemi suočili su se sa gubitkom tržišta, zastarelom opremom, dugovima i viškom zaposlenih. Za "14. oktobar" usledile su godine neizvesnosti, smanjivanja proizvodnje i odlaska radnika.

Fabrika koja je nekada zapošljavala hiljade ljudi postepeno je gubila nekadašnju snagu.

U januaru 2016. godine nad starim IMK "14. oktobar" otvoren je stečaj. Bio je to bolan trenutak za grad čiji je industrijski identitet decenijama bio vezan za ime tog preduzeća. Nisu nestajale samo proizvodne linije i radna mesta, nestajao je i osećaj sigurnosti koji je obeležio živote generacija.

Za nekadašnje radnike, pogled na opustele pogone bio je podsećanje na vreme kada su se u njima svakodnevno čule mašine, kada se žurilo na smenu i kada je budućnost izgledala predvidljivije. Ipak, istorija "14. oktobra" nije se završila stečajem.

Novi početak pod starim imenom

U oktobru 2017. godine, upravo na Dan oslobođenja Kruševca, novi investitor iz industrijske grupacije Czechoslovak Group zvanično je preuzeo imovinu nekadašnjeg giganta.

Taj datum nije bio slučajno izabran. Sedamdeset tri godine nakon oslobođenja grada, ime "14. oktobar" dobilo je priliku za novi industrijski život.

Naravno, obnova nije značila povratak nekadašnjeg sistema sa osam hiljada zaposlenih. Promenili su se tržište, tehnologija, vlasnička struktura i proizvodni program.

Današnja kompanija "14. oktobar" posluje u okviru međunarodne industrijske grupacije CSG, a njena proizvodnja obuhvata metalne komponente, delove za železničku industriju i program namenjen odbrambenoj industriji.

Reč je o novom privrednom subjektu koji nastavlja deo industrijske tradicije starog IMK, a ne o jednostavnom povratku nekadašnje fabrike u njenom ranijem obliku.

Tu se možda nalazi i najvažnija poruka ove priče. Industrijski razvoj ne može da se vrati u prošlost, ali iskustvo, znanje i tradicija mogu da postanu osnova za nešto novo.

Nova kovačnica i nada da će mašine nastaviti da rade

Da se priča o "14. oktobru" ne završava na uspomenama pokazuje i najnoviji razvoj događaja.

Krajem septembra 2026. godine kompaniju je posetila diplomatska delegacija zemalja Višegradske četvorke, kojoj je predstavljen i projekat nove kovačnice. Prema planovima kompanije, završetak ovog proizvodnog kapaciteta očekuje se do kraja godine.

Za grad čija je industrijska istorija prošla kroz toliko uspona i padova, takva ulaganja imaju značaj koji prevazilazi same proizvodne hale. Ona predstavljaju mogućnost da se sačuva industrijsko znanje, razviju nove tehnologije i otvore perspektive za buduće generacije radnika.

Današnji Kruševac nije isti grad kao pre četrdeset ili pedeset godina. Nisu iste ni fabrike, ni privredne okolnosti, ni očekivanja ljudi. Neke industrije su nestale, neke su promenile vlasnike i proizvodne programe, a pojedine su uspele da očuvaju svoje mesto na tržištu.

Ipak, Kruševac i dalje ima industrijsku tradiciju koja se ne može izbrisati.

Grad koji pamti prošlost, ali mora da veruje u budućnost

Na dan kada Kruševac obeležava praznik oslobođenja, vredi se setiti svih onih koji su tokom proteklog veka gradili njegovu privredu.

Radnika koji su decenije proveli uz mašine, majstora koji su svoje znanje prenosili mlađima, inženjera koji su projektovali proizvode po kojima se prepoznavao jedan grad. Podjednako kao i porodica čiji su životi bili neraskidivo povezani sa fabričkim kapijama.

Njihov rad deo je istorije Kruševca jednako kao i njegove znamenitosti, spomenici i veliki istorijski događaji.

Možda se vreme ogromnih jugoslovenskih industrijskih sistema nikada neće vratiti u obliku u kojem ga starije generacije pamte. To ipak ne znači da je nestala i mogućnost da Kruševac ponovo bude grad snažne proizvodnje, znanja i novih poslovnih prilika.

Industrijska tradicija nije samo ono što je ostalo iza nas, ona je i ono što iz te prošlosti možemo da ponesemo u budućnost.

Zbog toga 14. oktobar za Kruševac ostaje mnogo više od datuma. On je podsetnik na i kako je jedan gigant nastao posle nekih od najtežih vremena za grad.

Na velikog giganta i na njegovu tradiciju i dalje najviše čuva sećanje KUD "14.oktobar", društvo koje na današnji dan obeležava vek postojanja, i nastavlja da sa entuzijazmom i poletom radi uprkos brojnim izazovima.

Nekada su i hiljade radnika svakog jutra ulazile kroz kapije velikog industrijskog giganta. Najvažnije da te kapije ostanu otvorene za neke nove generacije, koje će imati priliku da izgrade svoju budućnost upravo tamo gde su je gradili prethodnici.

(Telegraf Biznis)