Ko danas najlakše nalazi posao u Srbiji: Ova zanimanja su najtraženija, ali sama škola više nije dovoljna

Glavni izazov domaćeg tržišta rada više nije nedostatak otvorenih radnih mesta, već neusklađenost znanja i veština kandidata sa realnim potrebama poslodavaca, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Milan Bosnić, za RTS.

Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, stopa nezaposlenosti u Srbiji trebalo bi postepeno da opada - sa prošlogodišnjih 8,7 odsto, na 8,6 odsto ove godine, a zatim na 8,5 odsto u 2027. godini. Ipak, Bosnić ističe da smanjenje stope nezaposlenosti samo po sebi ne znači da je dostignuta puna zaposlenost niti da kompanije lako dolaze do potrebnih kadrova.

Teme za vas

- Mi već neko vreme nemamo problem sa nezaposlenošću. Naša privreda se zapravo susreće sa problemom da ne postoji dovoljan broj ljudi sa adekvatnim nivoom znanja i veština - kaže Bosnić za RTS.

Posebna podrška za dugoročno nezaposlene

Bosnić ukazuje na to da se na evidenciji Nacionalne službe nalazi značajan broj ljudi koji duže vreme nisu radili. Zbog dugog odsustva sa tržišta rada, ove osobe često nemaju savremena znanja, ali i gube motivaciju i samopouzdanje prilikom konkurisanja za posao.

- To su ljudi koji se nalaze duže na evidenciji nezaposlenih lica, samim tim malo su izgubili korak sa tržištem, nemaju nivo znanja i veština koji su potrebni trenutno, i nemaju ni taj nivo motivacije i samouverenosti da izađu i, kada se pojave na razgovoru za posao, da se zapravo na najbolji mogući način predstave - objašnjava Bosnić.

Zbog toga NSZ razvija posebne programe koji, pored pomoći u izradi savremene radne biografije, pripremaju kandidate za razgovore sa poslodavcima i pomogaju im da prevaziđu nesigurnost.

Razgovori sa više od 150.000 kompanija i širenje uloge NSZ-a

Tokom prethodne dve godine Nacionalna služba je prošla kroz sveobuhvatnu reformu sa ciljem da bolje razume stvarne potrebe privrede.

- Mi smo u tom periodu razgovarali sa preko 150.000 kompanija, zato što nam je bio cilj da razumemo koje su njihove potrebe, koja su to znanja i veštine koje njima trenutno nedostaju, koja su to znanja i veštine koje oni vide da će im trebati u narednih 12, 24, 36 meseci - kaže Bosnić.

Zahvaljujući tome, u protekle dve godine pomogli su više od 150.000 ljudi da se zaposle ili promene posao, pri čemu se procenjuje da je oko 50.000 njih do zaposlenja došlo uz pomoć NSZ-a a da prethodno nisu ni bili na evidenciji nezaposlenih. Bosnić napominje da tačan broj tek treba proveriti.

Kaže da NSZ želi da pomogne i onima koji već rade, ali žele da napreduju ili promene zanimanje:

- Mi nismo institucija koja se bavi samo nezaposlenima. Mi smo institucija koja se bavi svim ljudima koji žele da rade, da ulažu u sebe, da povećavaju svoju vrednost na tržištu ljudskog kapitala - ističe Bosnić.

Majstorska zanimanja među najtraženijim i najplaćenijim

Potražnja za radnicima varira od grada do grada, ali su određena zanimanja izuzetno tražena u celoj zemlji.

- Ono što je generalna stvar je da svi ljudi sa majstorskim veštinama lako dolaze do posla, i to su poslovi koji su jako dobro plaćeni - stolari, keramičari, armirači, tesari - kaže Bosnić.

Pored zanatlija, izuzetno su traženi i mehatroničari i inženjeri. Bosnić dodaje da je otvaranje novih radnih mesta direktno povezano sa ulaganjima u infrastrukturu, logistiku, telekomunikacije i stabilno snabdevanje električnom energijom. Na pitanje da li je zanimanje za koje se školujemo ujedno i posao kojim ćemo se baviti čitavog radnog veka, Bosnić odgovara da je formalno obrazovanje važno, ali da više nije dovoljno.

(Telegraf Biznis)