Kupio čitavo selo i srušio kuće meštana: Hteo da napravi Las Vegas, a onda mu je priroda presudila

Teme za vas

Jedan italijanski preduzetnik imao je toliko novca i tako velike ambicije da je odlučio da kupi čitavo selo, poruši gotovo sve kuće i na njihovom mestu izgradi turistički raj. Njegov san bio je da usred italijanskih brda napravi Las Vegas, sa luksuznim hotelima, restoranima i zabavnim sadržajima.

Projekat je u početku privlačio hiljade posetilaca, ali je nekoliko godina kasnije priroda zadala udarac od kojeg se nikada nije oporavio. Danas je od nekadašnjeg grada zabave ostao jedan od najneobičnijih gradova duhova u Evropi.

Neobično selo u Lombardiji

Na oko sat vremena vožnje od Milana, među zelenim brdima Lombardije, nalaze se ostaci mesta koje je nekada trebalo da postane jedna od najvećih turističkih atrakcija severne Italije.

Zove se Konsono (Consonno), a njegova istorija više podseća na scenario za film nego na stvarni poslovni poduhvat.

Sve je počelo 1962. godine, kada je ekscentrični italijanski građevinski preduzetnik Mario Banjo, poznat i kao grof od Vale del Olma, odlučio da ostvari svoju neobičnu zamisao. Za 22,5 miliona tadašnjih italijanskih lira kupio je praktično čitavo selo.

Međutim, nije želeo da ga obnovi, želeo je da ga izbriše i izgradi potpuno novi svet.

Selo sa 200 stanovnika postalo je vlasništvo jednog čoveka

Pre dolaska Marija Banja, Konsono je bio malo poljoprivredno naselje u blizini grada Leka. U njemu je živelo oko 200 ljudi, raspoređenih u približno 60 porodica.

Stanovnici su se uglavnom bavili poljoprivredom, uzgojem stoke i proizvodnjom hrane. Život je bio skroman, a mesto je sa ostatkom sveta povezivao uzak put. Iako su generacijama živeli u Konsonu, meštani uglavnom nisu bili vlasnici kuća u kojima su stanovali.

Zemljište i nekretnine pripadali su imućnim porodicama, koje su ih 1962. godine prodale kompaniji povezanom sa Marijem Banjom.

Za preduzetnika koji je bogatstvo stekao izgradnjom puteva, autoputeva i aerodromskih pista, ova kupovina predstavljala je priliku da ostvari mnogo veći san. Želeo je da stvori turistički centar koji će privlačiti posetioce iz Milana i drugih gradova severne Italije.

Stanovnicima je govorio o razvoju turizma, novim radnim mestima i boljem životu. Mnogi su poverovali da će njihovo selo konačno dobiti priliku za napredak, nisu ni slutili šta ih čeka.

Bageri su stigli dok su ljudi još bili u kućama

Ubrzo nakon kupovine, u Konsono su stigle građevinske mašine. Umesto obnove postojećih objekata, Banjo je naredio rušenje gotovo čitavog starog naselja.

Prema svedočenjima nekadašnjih stanovnika, koja je objavila italijanska Republika, pojedine kuće počele su da se ruše dok su ljudi još boravili u njima. Jedna meštanka kasnije se prisećala kako su kao deca radili domaće zadatke kada je počelo rušenje zida njihove kuće.

Rušene su i štale, a stanovnici su gledali kako nestaje svet u kojem su odrasli. Od nekadašnjeg sela sačuvani su srednjovekovna crkva Svetog Mauricija, parohijska kuća i malo groblje. Sve ostalo trebalo je da ustupi mesto novoj turističkoj atrakciji.

Mnogi stanovnici napustili su Konsono, dok su pojedini privremeno smešteni u objekte na obodu gradilišta. Za njih je veliki poslovni projekat značio gubitak doma i zajednice, a za Marija Banja to je bio tek početak.

Minaret, kineske pagode i luksuzni hotel usred italijanskih brda

Banjo nije želeo običan turistički kompleks. Njegova zamisao bila je da posetioci na jednom mestu dožive različite delove sveta.

Tako su se među italijanskim brdima pojavili građevine inspirisane arapskom arhitekturom, kineske pagode, egipatske sfinge i srednjovekovni dekorativni elementi.

Jedan od najupečatljivijih objekata bio je minaret visok oko 30 metara, koji je postao prepoznatljiv simbol Konsona. Izgrađeni su hotel Plaza, restorani, plesne dvorane, trgovine i prostori za zabavu. Na ulazu u kompleks postavljeni su dekorativni elementi nalik srednjovekovnim utvrđenjima.

Preduzetnik je otišao toliko daleko da je naredio uklanjanje dela brda koje mu je zaklanjalo pogled na planinski masiv Rezone. Za ovaj poduhvat korišćen je čak i eksploziv. Priroda je morala da se prilagodi njegovoj viziji.

Tokom druge polovine šezdesetih godina Konsono je postao popularno izletište. Dolazili su posetioci iz okolnih gradova, a među poznatim gostima pominjali su se italijanski televizijski voditelj Pipo Baudo i muzička grupa Dik Dik.

Mesto je ubrzo dobilo nadimak "Las Vegas Briance", po oblasti u kojoj se nalazilo. Činilo se da je Banjo uspeo, ali samo nakratko.

Prvi problemi pojavili su se mnogo pre katastrofe

Dok su posetioci uživali u neobičnim građevinama i zabavnim sadržajima, pojavili su se problemi koje novac nije mogao jednostavno da reši. Veliki građevinski zahvati promenili su izgled terena.

Izgradnja novih puteva, uklanjanje vegetacije i preoblikovanje padina narušili su stabilnost zemljišta na području koje je i ranije bilo podložno klizištima. Već krajem šezdesetih godina pojavili su se prvi ozbiljni problemi sa pomeranjem tla.

Jedno klizište oštetilo je put koji je povezivao Konsono sa okolnim mestima. Banjo je uspeo da sanira štetu i nastavi razvoj kompleksa. Međutim, turistička euforija počela je da slabi.

Početkom sedamdesetih godina broj posetilaca se smanjivao, a grandiozni projekat sve teže je održavao nekadašnju popularnost. Ipak, najveći udarac tek je dolazio.

Godina 1976. označila je kraj italijanskog Las Vegasa

Posle obilnih padavina 1976. godine dogodilo se veliko klizište. Ogromna masa zemlje i kamenja sručila se na pristupni put, prekinuvši najvažniju vezu turističkog kompleksa sa okolnim gradovima.

Za mesto koje je zavisilo od dolaska posetilaca automobilima i autobusima, to je predstavljalo gotovo nepremostiv problem. Konsono je praktično ostao odsečen.

Prema pisanju italijanskog lista Korijere de la sera, put dugo nije obnovljen, a odnosi između preduzetnika i lokalnih vlasti bili su veoma loši. Turisti su prestali da dolaze, a hoteli, restorani i zabavni objekti postepeno su ostajali prazni.

San o velikom turističkom centru pretvarao se u poslovnu katastrofu. Posebna ironija bila je u tome što su upravo radovi kojima je Banjo pokušavao da prilagodi prirodu svojim ambicijama doprineli destabilizaciji terena.

Čovek koji je verovao da novcem može da promeni čitavo brdo na kraju nije uspeo da savlada njegove posledice.

Pokušao je da spase projekat, ali bez uspeha

Mario Banjo nije odmah odustao. Tokom osamdesetih godina pokušao je da pronađe novu namenu za napuštene objekte. U nekadašnjem hotelu Plaza organizovan je smeštaj za starije osobe, ali ni taj pokušaj nije uspeo da oživi kompleks.

Zgrade su postepeno propadale, a nekadašnje turističke atrakcije pretvarale su se u ruševine. Banjo je preminuo 1995. godine, u 94. godini života. Iza njega je ostao jedan od najneobičnijih neuspelih turističkih projekata u italijanskoj istoriji.

Kasnije je Konsono postao omiljeno odredište ljubitelja napuštenih mesta, fotografa i istraživača urbane arhitekture. Godine 2007. veliki ilegalni muzički skup dodatno je oštetio pojedine napuštene objekte.

Grafiti su prekrili zidove, a mnoge građevine izgubile su i poslednje tragove nekadašnjeg sjaja. Ipak, prepoznatljivi minaret ostao je da stoji kao simbol grandiozne zamisli.

Naslednici pokušali da prodaju čitav grad za 12 miliona evra

Priča je dobila još jedan zanimljiv obrt 2014. godine. Naslednici Marija Banja ponudili su Konsono na prodaju. Tražena cena iznosila je čak 12 miliona evra.

Prema tadašnjim informacijama, zainteresovanim investitorima predstavljena je mogućnost da se napušteni kompleks poruši i zameni novim stambenim, turističkim i komercijalnim objektima.

U promotivnim materijalima pominjala se mogućnost ostvarivanja profita od 10 do 14 miliona evra. Međutim, prodaja nije realizovana.

Tako je mesto koje je jednom već potpuno promenilo svoju namenu ponovo čekalo nekoga ko bi bio spreman da uloži novac u njegovu budućnost. Samo što je ovog puta teret prošlosti bio mnogo veći.

Grad duhova koji i danas privlači posetioce

Konsono danas predstavlja neobičnu turističku atrakciju Lombardije. Njegove napuštene građevine privlače fotografe, ljubitelje istorije i putnike koji žele da vide ostatke nekadašnjeg italijanskog Las Vegasa.

Međutim, ovo nije klasičan turistički kompleks sa redovnim radnim vremenom i uređenim sadržajima. Pristup pojedinim delovima mesta može biti ograničen, a stare građevine nisu bezbedne za samostalno istraživanje.

Uprkos propadanju, priča o Konsonu nije zaboravljena. Ona je ostala simbol jednog vremena u kojem su ekonomski rast i velika privatna bogatstva stvarali utisak da je gotovo sve moguće.

Mario Banjo imao je novac, građevinske mašine, zemljište i ambiciju da napravi nešto što Italija dotad nije videla. Uspeo je da kupi čitavo selo, uspeo je i u tome da poruši njegove kuće i izgradi neobičan grad zabave. Ali nije uspeo da obezbedi da njegov san potraje.

Danas, među ostacima hotela, pagoda i minareta, stoji možda najskuplja lekcija iz istorije ovog malog italijanskog mesta: novcem se može kupiti selo, ali ne i garancija da će veliki san uspeti.

(Telegraf Biznis)