Najveći izazov falsifikati meda: Glamočić na sajmu pčelarstva na Zlatiboru

Prvi pčelarski sajam jugozapadnog Balkana "Tromeđa" počeo je u subotu na Zlatiboru, a ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić koji je otvorio manifestaciju rekao je da su falsifikati meda koji ugrožavaju tržišni položaj proizvođača i narušavaju poverenje potrošača jedan od najvećih izazova pčelarstva.

"Pravi med nije industrijski proizvod koji može da se napravi po receptu. Iza svake tegle pravog meda stoje milioni letova pčela, rad pčelara, priroda i vreme koje niko ne može da kontroliše. Nedopustivo je da se takav proizvod na tržištu takmiči sa falsifikatima. Pravi med mora da ima svoju vrednost, a pošten pčelar ne sme da bude kažnjen zato što neko drugi vara potrošače", rekao je Glamočić u obraćanju.

Teme za vas

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glamočić je naglasio da zaštita autentičnosti meda nije samo pitanje inspekcijskog nadzora, već i zaštite proizvođača koji poštuju pravila i prava građana da znaju šta kupuju.

On je istakao da se uspeh u pčelarstvu ne može meriti samo brojem košnica i količinom proizvedenog meda, već pre svega prihodom koji proizvođači ostvaruju.

"Nije uspeh imati sto košnica ako od njih ne možete pristojno da živite. Uspeh je kada pčelar ima zdrave pčelinje zajednice, stabilnu proizvodnju, sigurnog kupca i cenu koja pokriva njegov trud i troškove. Moramo da govorimo o tome koliko pčelar zaista može da zaradi od svog rada", rekao je Glamočić.

Ukazao je takođe i na sve nepredvidivije vremenske prilike, prolećne mrazeve, letnje suše i godine u kojima, uprkos velikom broju pčelinjih zajednica, prinosi meda ostaju niski.

Glamočić je ocenio da zbog toga poseban značaj imaju stručna znanja koja omogućavaju povećanje produktivnosti i smanjenje troškova proizvodnje.

On je ukazao i na značaj direktne prodaje, pakovanja, prerade i povezivanja pčelarstva sa turizmom, posebno u turističkim centrima poput Zlatibora.

Glamočić je pozdravio predstavnike pčelarskih organizacija iz regiona i istakao da se proizvođači suočavaju sa sličnim klimatskim i tržišnim izazovima, te da razmena iskustava i zajedničke stručne aktivnosti mogu doprineti ekonomski uspešnijem pčelarstvu.

Govoreći o značaju pčelarstva za celokupnu poljoprivredu, Glamočić je podsetio da je oprašivanje jedna od najvažnijih uloga pčela, posebno u voćarstvu i proizvodnji semenskih useva. Posebno je naglasio da pčelarstvo nije sporedna grana poljoprivrede, već jedan od temelja na kojima počiva naša proizvodnja hrane.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ocenio je da se pčelarstvo suočava sa velikim izazovima, pre svega zbog pada cena meda, nelojalne konkurencije i velikih gubitaka pčelinjih zajednica.

"Moramo da tražimo rešenja kako da povećamo ekonomičnost i smanjimo troškove, da bismo uspeli da se izborimo sa nelojalnom konkurencijom. Pred nama su brojni izazovi i moramo zajednički da ih rešavamo. Potrebno je da se usaglasimo, da nađemo realna, optimalna rešenja i da ih primenimo", poručio je Živadinović.

On je naveo da je, uz podršku države, započet izvoz meda u Kinu, za sada u simboličnim količinama, ali sa očekivanjem da će se plasman postepeno povećavati.

Takođe je ukazao da je obezbeđena podrška Ministarstva privrede za nabavku automatske linije za pakovanje kapaciteta 2.000 tegli na sat.

Prema njegovim rečima, bolja organizacija prodaje i pristup novim tržištima, uz podršku države, mogli bi da omoguće pčelarima otkupne cene za 30 do 50 odsto više od trenutnih tržišnih cena.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović istakao je da lokalna samouprava podržava pčelare i druge poljoprivredne proizvođače, posebno u zaštiti geografskog porekla, promociji i plasmanu tradicionalnih proizvoda.

"Naši tradicionalni proizvodi zaslužuju da se zaštite i mi kao lokalna samouprava moramo da nađemo način da pomognemo. Moramo svi zajedno da radimo, da se udružimo, jer samo tako možemo da zaštitimo i unapredimo našu proizvodnju", poručio je Stamatović.

On je dodao da će opština Čajetina nastaviti da pomaže pčelarima i izrazio očekivanje da sajam "Tromeđa" postane tradicionalna manifestacija.

Prvi pčelarski sajam jugozapadnog Balkana „Tromeđa” organizuje Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz saradnju pčelarskih organizacija iz regiona i podršku opštine Čajetina.

Sajam okuplja predstavnike pčelarskih organizacija iz Srbije, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Program sajma posvećen je ekonomičnosti pčelarenja, povećanju produktivnosti, smanjenju troškova i prilagođavanju proizvodnje klimatskim promenama, navedeno je u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)