Nekada selo, danas nekretninski hit: U ovom predgrađu Novog Sada nedovršene kuće prodaju za 60.000 evra!

Kać je nekada bio mesto u koje se dolazilo po mir, dvorište i predah od gradske gužve. Danas se, međutim, gužva preselila i ovamo. Ulice su sve prometnije, lokali se nižu, privreda obezbeđuje radna mesta, a pronaći kuću za kupovinu postaje sve teži zadatak. Prigradsko naselje nadomak Novog Sada poslednjih godina sve više poprima obrise malog grada.

Da se Kać promenio, najbolje se vidi na njegovim ulicama. U novootvorenim lokalima smenjuju se mušterije, a među preduzetnicima ima i onih koji su odlučili da upravo ovde grade svoj posao i porodični život.

Teme za vas

Jedan od njih je Uroš Savić, koji je nakon osam godina rada u špediciji odlučio da se posveti porodici i pokrene sopstveni posao. Sa suprugom Jelenom otvorio je buregdžinicu "Burek House", specijalizovanu za različite vrste bureka, od tradicionalnih nadeva do piletine, kulena i slatkih varijanti.

"Dnevno prodamo od 40 do 60 tepsija. Ljudi su zadovoljni, utisci su super, hvale nas. Kać je inače pun lokala sa hranom, ali opet ima posla za sve", kaže Savić za Dnevnik.

Njegova priča oslikava promenu koja se odvija u ovom mestu. Kać više nije samo naselje u kojem ljudi prespavaju nakon radnog dana u Novom Sadu. Sve veći broj poslovnih sadržaja i privrednih preduzeća stvara prostor za zapošljavanje i razvoj lokalnog tržišta, dok stanovnici sve više svakodnevnih potreba mogu da zadovolje u svom mestu.

Prema rečima Savića, u Kaću posluje desetak većih firmi, uz veliki broj manjih preduzeća. Istovremeno, mesto se suočava sa izazovima koji prate ubrzanu urbanizaciju: saobraćajne gužve postale su svakodnevica, a stanovnicima, kako kažu, nedostaju parkovi, dečja igrališta i pojedini sadržaji karakteristični za veće gradske sredine.

"Kać se brzo promenio, postao je pravo prigradsko mesto. Postali smo jako prometni, gužva je konstantna. Nama je bila bežanija iz grada i gužve, a sad je gužva i ovde", priča Savić.

Kuće sve teže pronaći, cene prate promene u naselju

Razvoj privrede i sve veći broj stanovnika menjaju i sliku lokalnog tržišta nekretnina. Kać ima jednu od ključnih prednosti za ljude koji žele da budu blizu Novog Sada, ali da ipak žive u kući, sa sopstvenim dvorištem i više prostora nego što ga obično pruža gradski stan.

Ipak, upravo takav način života, zbog kojeg se mnogi odlučuju za preseljenje u prigradska naselja, sve je teže pronaći na tržištu.

"Ne znam da li imamo dve-tri prazne kuće, mada verujem da nema ni toliko", kaže Savić, govoreći o kućama koje su dostupne u mestu.

Koliko cene mogu da dostignu, ilustruje primer koji navodi: za plac od 500 kvadratnih metara sa nedovršenim objektom nedavno je traženo 60.000 evra.

Taj iznos nije dovoljan da se utvrdi prosečna cena nekretnina u Kaću, ali pokazuje kakva se vrednost može tražiti za zemljište sa objektom u naselju koje se sve više oslanja na blizinu Novog Sada i mogućnost života u kući.

Razlike su vidljive i unutar samog Kaća. Prema Savićevom opisu, deo od ulaza iz pravca Novog Sada do crkve odlikuju novije i modernije kuće, dok su u delu prema Budisavi zastupljeniji stariji objekti i tradicionalniji izgled naselja.

Takva podela ukazuje na različite faze razvoja mesta, ali i na činjenicu da ponuda nekretnina nije nužno ujednačena. Starost kuće, stanje objekta, veličina placa i položaj u naselju mogu biti presudni za cenu, pa je za realnu sliku tržišta potrebno posmatrati konkretne oglase i ostvarene prodaje.

"Kać je nekad bio selo, sad već nije"

Promenu oseća i Živko Ćurčić, koji u Kaću živi 46 godina, otkako se doselio iz Vilova.

"Kad sam se doselio, skoro sve sam poznavao, znao sam i ko šta ruča. Druženje je ono što mi najviše nedostaje iz tog perioda. Kać je nekad bio selo, sad već nije", kaže Ćurčić.

Blizina Novog Sada i dalje je jedna od najvećih prednosti mesta, ali svakodnevica stanovnika pokazuje i drugu stranu razvoja. Deo dece na treninge odlazi u grad, dok se pojedine potrebe, od kupovine do zdravstvenih usluga, i dalje zadovoljavaju u Novom Sadu.

Za starije stanovnike okolnih mesta, međutim, Kać je već odavno važna lokalna tačka. Dušica Ignjatić iz Budisave, koja ima 76 godina, kaže da najčešće dolazi upravo ovamo, dok u Novi Sad odlazi uglavnom zbog lekarskih pregleda.

"Ono što nemam u Budisavi tražim u Kaću ili u Novom Sadu, ali češće dolazim ovde. U grad idem samo po lekarima", priča ona.

Kać se tako našao između dva identiteta: više nije selo kakvo pamte stariji stanovnici, ali još nije ni potpuno zaokružena gradska sredina. Ima razvijenu privredu, sve više lokala i ograničenu ponudu kuća, ali mu nedostaju pojedini sadržaji koji bi pratili rast naselja.

Za one koji traže život nadomak Novog Sada, upravo taj spoj prostora, dvorišta i dostupnosti grada čini Kać privlačnim. Pitanje je koliko će dalji razvoj promeniti i cenu te prednosti.

Varošica stariјa od grada

Istoriјa naseljavanja Kaća seže daleko u prošlost, čemu svedoče arheološki ostaci iz bronzanog doba pronađeni na lokalitetu Popov salaš. Naјraniјi, pak, pisani pomen Kaća datira iz 1276. godine, što ga čini stariјim od Novog Sada kao urbanog naselja.

Poreklo imena Kać niјe pouzdano utvrđeno, ali јedna od pretpostavki јe da potiče od keltske reči koјa znači „nasip” ili „utvrđenje”. Razvoј mesta oblikovala јe blizina Dunava: okolni rukavci i močvarna područјa koјa su postepeno isušivana i pretvarana u poljoprivredno zemljište, dok su nasipi služili za zaštitu od poplava.

Školstvo u Kaću postoјi od 1783. godine kada јe osnovana prva osnovna škola, dok su železnica Novi Sad–Titel i Srpska čitaonica obeležile modernizaciјu mesta kraјem 19. i početkom 20. veka, dok јe od 1. јanuara 1960. godine deo novosadske opštine kao mesna zaјednica.

U etničkom smislu pak nema podela. Svi složno žive – i starosedeoci Bačvani, dođoši Bosanci, Mađari, Romi... I skoro svi će vam se, makar oni stariјi, јaviti na ulici iako vas prvi put vide.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)