Dva brata iz Vojvodine otišla u Afriku i stekla bogatstvo: Sagradili raskošne vile, a onda se dogodio obrt

Krajem 19. i početkom 20. veka, kada su mnogi stanovnici Evrope odlazili preko okeana u potrazi za boljim životom, dvojica braće iz jednog vojvođanskog mesta krenula su potpuno drugačijim putem. Njihova destinacija bila je Afrika, gde su zahvaljujući građevinskim poslovima i trgovini stekli veliko bogatstvo. Kada su se vratili u rodni kraj, podigli su raskošne kuće koje su decenijama predstavljale jedan od najneobičnijih prizora u ovom delu Srbije.

Reč je o braći Šmit iz Vrbasa, građevinskim majstorima čija životna priča povezuje vojvođansku ravnicu, afričke železnice, trgovinu dragocenim drvetom i arhitekturu evropske secesije.

Teme za vas

Njihov uspeh bio je toliko upečatljiv da su kuće koje su izgradili postale poznatije od samih vlasnika.

Od Vrbasa do afričkih železnica

Prema podacima iz publikacije "Kulturno nasleđe Vrbasa", u izdanju Turističke organizacije Vrbas, braća Šmit poslovnu karijeru započela su daleko od rodnog mesta, na teritorijama koje su u to vreme bile nemačke kolonije, kako prenosi Moj Vrbas.

Najpre su učestvovali u izgradnji železnice u Togou, a zatim su se nastanili u Duali, primorskom gradu u današnjem Kamerunu. U Duali su gradili objekte namenjene službenicima kolonijalne uprave, ali se nisu zadržali samo na građevinskim poslovima.

Počeli su da se bave i trgovinom mahagonijem, dragocenim tropskim drvetom koje je bilo veoma traženo u evropskoj industriji nameštaja i luksuznom uređenju enterijera.

Njihovi poslovni kontakti dosezali su čak do Liverpula, jednog od najvažnijih britanskih trgovačkih i lučkih centara. Tako su dvojica građevinskih majstora iz Bačke postala deo međunarodne poslovne mreže koja je povezivala Afriku i Evropu.

Pola godine u Africi, pola u Vojvodini

Iako su u Africi izgradili uspešne karijere, braća Šmit nisu zaboravila rodni Vrbas. Zbog klimatskih uslova, prema sačuvanim zapisima, godinu su delili između dva kontinenta. Približno šest meseci provodili su u Africi, a ostatak u Vojvodini.

Bogato poslovno iskustvo i zaradu stečenu u inostranstvu preneli su u svoj zavičaj, gde su podigli dve izuzetne građevine. Jedna je bila porodična kuća, poznata među Vrbašanima i pod nazivom "Pančevo seme", dok je druga bila znatno raskošnija Vila Šmit.

Obe su predstavljale upečatljive primere secesijske arhitekture, stila koji je krajem 19. i početkom 20. veka osvojio velike evropske gradove.

Porodična kuća izdvajala se asimetričnom fasadom, dekorativnim vratima, lučnim prozorima i četvrtastom kupolom sa metalnim krovom.

Vila Šmit bila je još neobičnija. Njenu fasadu krasili su ugaoni erkeri, kupole, veliki lučni trem i zlatno obojeni ukrasi inspirisani motivima narodnog veza. Prema oceni istoričarke umetnosti Majde Sikošek, vila je predstavljala jedan od najoriginalnijih primera secesijske arhitekture u Vrbasu.

Iza fasada krilo se pravo bogatstvo

Raskoš se nije završavala na spoljašnjem izgledu građevina. Enterijeri Šmitovih kuća bili su opremljeni nameštajem izrađenim od mahagonija i ebonovine, skupocenih vrsta drveta koje su braća poznavala zahvaljujući poslovima u Africi.

U prostorijama su se nalazili i predmeti od slonovače, kao i različiti predmeti poreklom iz zapadnoafričkih zajednica. Takav enterijer bio je prava retkost u tadašnjem Vrbasu.

Dok su se oko njih nalazile tipične vojvođanske kuće, domovi braće Šmit čuvali su uspomene na daleke krajeve, afričku trgovinu i život na dva kontinenta.

O njihovom privatnom životu ostalo je relativno malo pouzdanih podataka. Poznato je da se jedan od braće, Hajnrih, nije ženio i nije imao potomke, dok se pretpostavlja da ni njegov brat nije ostavio naslednike.

Kuće su tokom narednih decenija promenile vlasnike, ali je prezime Šmit ostalo trajno povezano sa njima.

Tužan kraj jedne od najlepših vila

Priča o braći koja su bogatstvo stekla u Africi dobila je neočekivan epilog više od jednog veka kasnije. Raskošna Vila Šmit, koja se nalazila u Ulici Maršala Tita broj 140 u Vrbasu, godinama je propadala, uprkos svom arhitektonskom i istorijskom značaju.

Tokom 2025. godine njena sudbina izazvala je veliku pažnju lokalne javnosti. Građani i ljubitelji kulturnog nasleđa pokušavali su da spreče njeno uklanjanje, ukazujući na značaj objekta za istoriju grada.

Ipak, vila je krajem oktobra 2025. godine srušena. Tako je nestala jedna od najprepoznatljivijih građevina koje su svedočile o neobičnom životnom putu dvojice Vrbašana.

Njihova priča, međutim, ostala je sačuvana u istorijskim zapisima i fotografijama.

Od izgradnje železnica u Africi, preko trgovine mahagonijem sa Liverpulom, do raskošnih domova u Bačkoj, braća Šmit ostavila su trag koji pokazuje koliko su i ljudi iz malih vojvođanskih mesta bili povezani sa velikim poslovnim tokovima sveta pre više od jednog veka.

(Telegraf Biznis/Moj Vrbas)