Evropa dobija novi izvor nafte i gasa? Ove azijske države oživljavaju stari plan, energenti stižu drugim putem

Evropa bi u narednim godinama mogla da dobije novi pravac snabdevanja naftom i prirodnim gasom, koji bi zaobišao Rusiju i Iran. Kazahstan, Turkmenistan i Azerbejdžan ponovo razmatraju izgradnju energetskih veza preko Kaspijskog mora, čime bi ogromne rezerve energenata iz Centralne Azije dobile direktniji pristup evropskom tržištu.

Ideja postoji već tri decenije, ali su poremećaji u međunarodnom transportu nafte i gasa ponovo otvorili pitanje njene realizacije.

Teme za vas

Kako prenosi Forbes Srbija, sve veći rizici na postojećim transportnim pravcima podstakli su države Kaspijskog regiona da ozbiljnije razmotre alternativu koja bi smanjila njihovu zavisnost od pojedinačnih tranzitnih zemalja.

Dva glavna puta pod pritiskom

Kazahstan, jedan od najvećih proizvođača nafte u Centralnoj Aziji, trenutno najveći deo izvoza ostvaruje preko Rusije.

Od približno 2,2 miliona barela nafte i srodnih tečnih ugljovodonika koje dnevno proizvodi, više od 1,5 miliona barela transportuje se naftovodom do ruske crnomorske luke Novorosijsk.

Međutim, bezbednosni rizici u Crnom moru poslednjih meseci otežavaju stabilnost ovog pravca.

Druga mogućnost podrazumeva transport preko Irana i Persijskog zaliva, ali je i taj put pogođen sukobima na Bliskom istoku i poremećajima u Ormuskom moreuzu.

Zbog toga se sve više govori o trećoj mogućnosti, koja bi povezala istočnu i zapadnu obalu Kaspijskog mora.

Nedostaje samo nekoliko stotina kilometara

Najvažniji deo planiranog projekta predstavlja podmorski gasovod dug približno 300 kilometara, koji bi povezao Turkmenistan i Azerbejdžan.

Turkmenistan raspolaže četvrtim najvećim rezervama prirodnog gasa na svetu, ali najveći deo njegovog izvoza odlazi u Kinu.

Sa druge strane Kaspijskog mora nalazi se Azerbejdžan, koji već ima razvijenu energetsku infrastrukturu povezanu sa Gruzijom, Turskom i evropskim tržištem.

Izgradnjom nove podmorske veze turkmenistanski gas mogao bi da stigne do postojećih gasovoda, a zatim dalje prema Evropi.

Sličan koncept razmatra se i za kazahstansku naftu, koja bi preko Kaspijskog mora mogla da bude uključena u postojeće transportne sisteme Azerbejdžana.

Naftovod koji povezuje Baku sa turskom obalom Sredozemnog mora ima kapacitet od približno 1,2 miliona barela dnevno, ali trenutno radi ispod punog kapaciteta.

To otvara mogućnost da deo dodatnih količina nafte bude transportovan postojećom infrastrukturom, bez potrebe da se čitav sistem gradi od početka.

Turkmenistan menja dosadašnji stav

Jedan od najvažnijih pomaka dogodio se upravo u Turkmenistanu. Ova država godinama je bila uzdržana prema izgradnji transkaspijskog gasovoda, ali je sada projekat označila kao jedan od prioriteta.

Murat Arčajev, zamenik predsednika državne gasne kompanije Turkmengaz, izjavio je da je zemlja otvorena za zapadne investicije u razvoj nove energetske veze.

Predsednici Turkmenistana i Azerbejdžana razgovarali su 8. oktobra o saradnji u Kaspijskom regionu, što je dodatno podstaklo očekivanja da bi višedecenijski projekat mogao da dobije konkretniji oblik.

Za Turkmenistan bi novi gasovod značio i mogućnost da smanji zavisnost od kineskog tržišta.

Kina godišnje kupuje približno 34 milijarde kubnih metara turkmenistanskog gasa, a novi kupci mogli bi da ojačaju pregovaračku poziciju ove centralnoazijske države.

Milijarde dolara i dalje najveća prepreka

Iako plan deluje privlačno, njegova realizacija nije jednostavna. Pre svega, još nije obezbeđeno finansiranje izgradnje podmorskog gasovoda. Investitorima su potrebni dugoročni ugovori o kupovini gasa, pouzdane garancije isporuka i jasno definisani pravni uslovi.

Dodatni problem predstavljaju neslaganja oko korišćenja dna Kaspijskog mora. Rusija i Iran godinama iznose stav da bi za ovakve projekte trebalo obezbediti saglasnost svih pet priobalnih država.

Istovremeno, Turkmenistan i Azerbejdžan još nisu konačno rešili sva pitanja razgraničenja morskog dna na trasi planiranog gasovoda.

Evropska unija podržava razvoj alternativnih energetskih pravaca, ali za sam transkaspijski gasovod još nije obezbeđena konkretna finansijska konstrukcija.

Novi energetski put svile

Značaj Kaspijskog mora ne završava se na nafti i gasu.

Azerbejdžan, Kazahstan i Uzbekistan razmatraju i izgradnju podmorskog kabla kojim bi električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora u Centralnoj Aziji mogla da se transportuje prema Evropi.

U razvoj ovog projekta uključila se i kompanija Simens Enerdži. Na taj način Kaspijsko more moglo bi da postane važan energetski koridor koji bi povezivao velike proizvođače energenata sa evropskim potrošačima.

Za Kazahstan bi to značilo alternativni izlaz za naftu, za Turkmenistan pristup novim kupcima prirodnog gasa, a za Azerbejdžan dodatne prihode od tranzita. Evropa bi istovremeno dobila mogućnost da dodatno diversifikuje izvore snabdevanja.

Ipak, za sada je reč o planovima i pregovorima, a ne o potvrđenoj izgradnji. Predstojeći razgovori sa investitorima i energetskim kompanijama trebalo bi da pokažu da li će projekat, o kojem se govori već trideset godina, konačno preći sa papira na gradilište.

(Telegraf Biznis/Forbes Srbija)