Zatvara se lanac pekara sa 10 prodavnica i 120 zaposlenih: Posao su imali, ali naslednika nisu našli!

Porodična pekara iz Nemačke, osnovana 1971. godine, zauvek će zatvoriti vrata 31. maja 2027. godine. Vlasnici tvrde da ih na ovaj korak nisu naterali dugovi, već previsoki troškovi, male profitne marže i činjenica da niko nije želeo da preuzme posao.

Poslovica da zanat ima zlatno dno za mnoge pekare odavno zvuči kao priča iz nekog drugog vremena. Još jedan dugogodišnji porodični posao u Nemačkoj gasi se pod pritiskom rastućih troškova, a iza njega ostaje 120 zaposlenih koji će izgubiti posao.

Teme za vas

Lanac pekara Kis i Krauze (Kiess & Krause), sa 10 prodavnica i sopstvenom proizvodnjom u nemačkoj saveznoj pokrajini Donja Saksonija, prestaje da radi 31. maja 2027. godine. Zatvaranje će obuhvatiti sve poslovnice i proizvodne pogone.

Međutim, razlog za gašenje nije stečaj. Porodična kompanija nema dugove, ali vlasnici nisu uspeli da pronađu naslednika koji bi preuzeo poslovanje, dok je nastavak rada uz nova ulaganja postao prevelik finansijski rizik.

Porodični posao koji je trajao više od pola veka

Pekara je osnovana 1971. godine, a tokom decenija poslovanje je prelazilo iz generacije u generaciju. Danas je vodi treća generacija porodice.

Eva Krauze-Adekunle i Filip Krauze već 25 godina zajedno sa svojim sestrama i braćom, Marlenom Majer i Viktorom Krauzeom, upravljaju kompanijom.

Vlasnici su priznali da je odluka o zatvaranju bila izuzetno teška.

„Ova odluka nam je neverovatno teško pala. Naš posao je decenijama bio važan deo naših života i naše porodice“, poručili su.

Ipak, tradicija duga više od 50 godina nije bila dovoljna da nadvlada ekonomsku računicu.

Brašno, struja, gas i održavanje postali preskupi

Eva Krauze-Adekunle za nemački list Bild objasnila je da su troškovi poslovanja postali previsoki, dok su profitne marže ostale premale.

Nisu poskupeli samo osnovni sastojci, poput brašna. Veliki udar na poslovanje predstavljaju i gas i električna energija, koji su pekarama neophodni za proizvodnju, ali i za zagrevanje prostora u kojem borave kupci.

Dodatni teret predstavljaju sve skuplje usluge održavanja i popravke mašina bez kojih proizvodnja ne može da funkcioniše.

„Troškovi su jednostavno previsoki, a profitne marže preniske“, poručila je vlasnica.

Problem nije samo u troškovima. Kupci i dalje dolaze u prodavnice, ali, kako objašnjava Krauze-Adekunle, njihova kupovna moć više nije ista. Drugim rečima, pekara ima mušterije, ali one ne troše kao ranije.

Poslovanje dodatno opterećuje birokratija, jer su administrativni poslovi postali izuzetno skupi, dok nedostaje i kvalifikovanih mladih radnika koji bi nastavili pekarski zanat.

Kompanija nema dugove, ali ne želi da rizikuje milione

Posebno je zanimljivo što vlasnici nisu odlučili da zatvore pekaru zbog nagomilanih dugova. Naprotiv, kompanija posluje bez dugovanja.

Problem je u tome što bi za nastavak rada bila potrebna značajna ulaganja u nove peći, rashladne uređaje, proizvodnu opremu, prodajne objekte i energetsku efikasnost.

Vlasnici su se našli pred dilemom: da li uložiti dodatni novac i prihvatiti rizik da se investicija neće isplatiti ili završiti poslovanje dok kompanija još može da zatvori poglavlje bez dugova?

Odlučili su se za drugu opciju.

Pokušano je i pronalaženje kupca koji bi preuzeo kompaniju, ali dogovor nije postignut. Tako se pokazalo da čak ni dugogodišnji posao sa postojećim prodavnicama, zaposlenima i proizvodnjom nije lako preneti na nove vlasnike kada su potrebna velika ulaganja, a zarada neizvesna.

Jeftiniji hleb iz diskonta dodatno pritiska pekare

Problemi ove kompanije deo su šire krize nemačkog pekarskog zanata. Tradicionalne pekare sve teže se nose sa konkurencijom jeftinijeg hleba i peciva iz diskontnih lanaca.

Veliki trgovinski lanci mogu da se takmiče cenama, dok manje i porodične pekare moraju da pokriju troškove proizvodnje, energije, zaposlenih, održavanja opreme i poslovnog prostora.

Kada se tome dodaju slabljenje kupovne moći i nedostatak kvalifikovanih radnika, čak i kompanije sa dugom tradicijom mogu da se nađu pred pitanjem da li je nastavak poslovanja uopšte održiv.

Slična sudbina zadesila je i tradicionalnu nemačku pekaru Lampe iz Tiringije, koja je najavila zatvaranje svake treće prodavnice.

Priča o pekari Kis i Krauze pokazuje da kompanija ne mora da bude u stečaju da bi prestala da postoji. Ponekad su visoki troškovi, mala zarada i nedostatak naslednika dovoljni da se ugasi posao koji je jedna porodica gradila više od pola veka.

(Telegraf Biznis/Bild.de)