“Znamo kolika je skrivena cena zavisnosti od Rusije”: Severni tok neće biti obnovljen poručuje Brisel

Brisel insistira da Severni tok ostane zatvoren i nakon završetka rata u Ukrajini, suprotstavljajući se zajedničkom zalaganju SAD i Rusije za ponovno pokretanje gasovoda.

Evropska komisija saopštila je da gasovodom Severni tok neće biti dopreman ruski gas u Evropu ni nakon završetka rata u Ukrajini, odbacujući zajednički pokušaj Vašingtona i Moskve da ožive ovaj kontroverzni projekat.

Teme za vas

Podvodni gasovod, koji povezuje Nemačku i Rusiju na trasi dugoj više od 1.200 kilometara, nalazi se pod sankcijama Evropske unije. Severni tok 1 nije u funkciji od eksplozije sredinom 2022. godine, dok Severni tok 2 nikada nije dobio sertifikat nemačkih vlasti.

"Veoma dobro znamo kolika je skrivena cena zavisnosti od Rusije kada je reč o nabavci fosilnih goriva", izjavila je u sredu Paula Pinjo, glavna portparolka Evropske komisije, odgovarajući na pitanje Euronews-a.

"Ta zavisnost je korišćena kao oružje protiv nas i mi smo snosili posledice, tako da to ne zaboravljamo", dodala je ona.

Pinjo se pozvala na govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je prošle nedelje poručila poslanicima Evropskog parlamenta da će sankcije ruskom energetskom sektoru ostati na snazi „sve dok Rusija ne zaustavi rat“.

Fon der Lajen iznela je isti stav i ranije ovog meseca, tokom samita lidera Evropske unije kojem je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Njene reči predstavljale su kritiku sporazuma o isporuci dizela koji su postigli američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, a koji je izazvao ogorčenje među Evropljanima.

Na pitanje da li bi isti stav važio i u scenariju nakon završetka rata, iz Evropske komisije ukazali su na propise koje su odobrile države članice, a kojima je predviđeno postepeno ukidanje celokupnog uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine.

Kratkoročni ugovori o isporuci tečnog prirodnog gasa (LNG) već su ukinuti, dok će dugoročni ugovori o isporuci LNG -a prestati da važe do januara 2027. godine. Poslednji korak odnosi se na ugovore o isporuci gasa gasovodima, poput onih koji su ranije bili povezani sa Severnim tokom, a koji će biti postepeno ukinuti do septembra 2027. godine.

"Važeći propisi nisu povezani ni sa sankcijama ni sa bilo kakvim geopolitičkim događajima", izjavila je Ana-Kaisa Itkonen, portparolka Evropske komisije za energetiku.

"Dakle, bez obzira na to šta će se dogoditi, postepeno povlačimo ruski gas i tečni prirodni gas sa evropskog tržišta. Poslednje isporuke trebalo bi da budu završene do kraja naredne godine".

Pinjo je dodala: "Ovo je dobra prilika da se podsetimo ko je prvi obustavio isporuke. Bila je to Rusija, za slučaj da se to u međuvremenu zaboravilo".

Severni tok postao je simbol dugogodišnje zavisnosti Evrope od ruskih energenata, koja se pokazala veoma skupom nakon što je sveobuhvatna ruska invazija na Ukrajinu izazvala nagli rast cena energije i dovela račune do rekordnih nivoa.

Kao odgovor na to, Evropska unija usvojila je strategiju postepenog ukidanja uvoza ruskog gasa, čime je udeo ruskog gasa koji se doprema gasovodima smanjen sa oko 40 odsto u 2021. godini na približno šest odsto u 2025. godini. Ovaj zaokret imao je visoku cenu, jer su se zemlje u velikoj meri okrenule skupljem američkom tečnom prirodnom gasu (LNG).

Sada, dok se intenziviraju mirovni pregovori o okončanju rata, SAD i Rusija navodno su iznele plan za obnavljanje isporuka gasa Evropi, uključujući i transport preko Severnog toka uz učešće američkog investitora.

Prema navodima, dve strane razgovaraju i o drugim sporazumima koji se odnose na imovinu kompanije Lukoil, nuklearnu tehnologiju i tečni prirodni gas sa Arktika. To se uklapa u strategiju Vašingtona da Rusiju podstakne na ozbiljne pregovore nudeći joj ekonomske koristi.

Evropljani smatraju da je takav pristup suštinski pogrešan jer zanemaruje Putinovu opsednutost teritorijalnim osvajanjem, što je, prema njihovom tumačenju, glavni razlog zbog kojeg je pokrenuo invaziju. Kako navode, nijedan sporazum, ma koliko unosan bio, ne može da zameni uništenje Ukrajine koje Putin, prema njihovom viđenju, želi da ostvari.

Moskva, zapravo, još uvek nije ponudila nijedan ustupak zauzvrat. Ipak, ova sporna strategija ima i pristalice u Evropi.

Alis Vajdel, liderka krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), obećala je da će ukinuti sankcije i ponovo pokrenuti Severni tok ukoliko ikada dođe na vlast. Ona tvrdi da je jeftin ruski gas bio "tajna" nekadašnjeg ekonomskog uspeha Nemačke.

"Želimo prirodni gas i sirovu naftu iz Rusije kako bismo smanjili troškove za nemačke potrošače i nemačke kompanije", izjavila je Vajdel nedavno u nemačkom parlamentu.

Nemački kancelar Fridrih Merc optužio je Vajdel da staje na stranu Rusije i insistirao na tome da se energetsko snabdevanje zemlje može obezbediti isključivo korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Ukidanje ili izmena propisa Evropske unije kojima se postepeno obustavlja uvoz ruskog gasa zahtevali bi novi predlog Evropske komisije i podršku kvalifikovane većine država članica.

Većina zemalja i dalje smatra da kupovina energenata od Moskve nosi neprihvatljivo visoku cenu po zajedničku bezbednost.

(Telegraf Biznis)