Šta će biti sa "Apotekom Beograd"? Od 123 objekta radi samo 39, a zaposleni opet čekaju zaostale plate

Kriza u ustanovi "Apoteka Beograd" ne pogađa samo zaposlene, već bi mogla da ima i dugoročne posledice po dostupnost lekova i farmaceutskih usluga, piše RTS. Nekadašnji lanac od 123 apoteke danas je sveden na svega 39 otvorenih objekata, dok preostalih 267 zaposlenih ponovo čeka tri plate, uz potpuno neizvestan status ustanove uoči formiranja nove Vlade.

U emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", farmaceuti Una Perišić Radulović i Jelena Boro detaljno su govorile o uzrocima urušavanja državnog apotekarstva, propalim najavama koncesija, značaju ove službe za građane i razlozima zbog kojih je uprkos svemu sačuvano jezgro radnika.

Teme za vas

Trinaest godina krize i prividno izjednačavanje uslova

Ustanova koja je nekada poslovala sa velikim suficitom došla je do blokade računa i dna. Farmaceut Jelena Boro istakla je da problem na nivou svih apotekarskih ustanova u Srbiji traje već 13 do 14 godina, pri čemu ključni uzrok vidi u nejednakim uslovima poslovanja:

"Osnovni uzrok je što već nekih 13, 14 godina unazad imamo na nivou svih apotekarskih ustanova u Srbiji problem u poslovanju, zapravo to je ono što smo već više puta pričali - problem u prividnom izjednačavanju uslova rada privatnog i državnog sektora. Zapravo je samo državnom sektoru nametnuta izvesna obaveza centralizovanih javnih nabavki, što vas praktično sprečava da tržišno poslujete."

Boro je dodala da je privatni sektor poslovao po slobodnim tržišnim uslovima, dok je državni funkcionisao po principu javnih preduzeć, iako to formalno nisu, uz konstantno očekivanje da ostvaruju profit. Komentarišući koncesiju koja je ranije najavljivana kao rešenje tadašnje vlasti, podsetila je da je Skupština grada krajem decembra prošle godine donela informaciju o koncesiji, ali da posle toga ništa nije rađeno, te da je to za zaposlene završena priča.

Zašto su državne apoteke nezamenjive i opasnost od monopola

Farmaceut Una Perišić Radulović smatra da opstanak ustanove predstavlja nezaobilazan stub primarne zdravstvene zaštite i javnog zdravstva:

"Važno je da ostanemo deo javnog zdravstva, kao deo primarne zdravstvene zaštite, zato što su farmaceuti u javnim apotekama bili delovi zdravstvenih timova, u saradnji sa lekarima iz domova zdravlja, za tu primarnu zdravstvenu zaštitu jako bitni. Najpristupačnija primarna zdravstvena zaštita sada je po apotekama privatnim, gde nemamo farmaceute u smeni, gde imamo prekvalifikovane tehničare, jednostavno to nije usluga koja je za apoteku. Dobra je za možda prodaju, ali ne i za pacijenta koji dođe da se posavetuje o ozbiljnim stvarima."

Nestanak državnih apoteka dao bi privatnom sektoru monopol na tržištu, na šta direktno upozorava Jelena Boro:

"Vi dobijate monopol na tržištu privatnih apoteka koji u potpunosti drže farmaceutsku uslugu i izdavanje lekova na recept. To znači da onaj ko drži monopol određuje dostupnost zdravstvene zaštite, određuje cene lekova, može da ucenjuje državu za maržu za lekove koji se izdaju na recept, može da pravi manipulacije asortimanom koji lekovi će doći do pacijenta. Tako da, lično za mene, a mislim i za većinu mojih kolega, u ovom trenutku opšti interes da postoji državno apotekarstvo je postao naš lični interes."

Kao direktna posledica odsustva državne mreže navedene su seoske i slabije naseljene sredine, u kojima privatnici ne otvaraju apoteke jer im se finansijski ne isplati.

Dogovor sa državnim vrhom

Govoreći o ranijim sastancima, podseća se na razgovore sa državnim vrhom krajem jula, nakon čega je od 18. septembra isplaćeno 16 zaostalih zarada. Ipak, suštinski problemi u poslovanju nisu rešeni, upozorava Boro:

"To jeste naša isplaćena zarada, ja tu vidim rešenje delimično jednog problema, ali to je daleko od toga da je uopšte taklo naše poslovanje. Vi već sledeći mesec nemate od čega da zaradite. Znači, nama je bilo potrebno sistemsko rešenje koje će omogućiti da mi u ovim uslovima, do sticanja nekih novih okolnosti za stabilnije poslovanje, možemo našu platu i da zaradimo. Nažalost, nama su apoteke i dalje prazne, mi sredstva za rad nismo dobili."

Una Perišić Radulović naglašava da objekti u gradu i dalje izgledaju tužno i prazno, što kod pacijenata izaziva sažaljenje, ali da su zaposleni ostali u sistemu jer veruju u očuvanje institucije.

Zahtevi sindikata i izostanak odgovora gradskih vlasti

Komentarišući zahteve pojedinih sindikata (poput sindikata "Opstanak") koji su tražili ostavku direktora, Jelena Boro je naglasila da najveći deo radnika o tome nije bio obavešten i da smena rukovodstva dok su računi u blokadi ne donosi korist:

"U ovom trenutku, nama je najbitnije da mi moramo imati komunikaciju sa gradskom vlašću. Trenutno nemamo formiranu Vladu. Ako smo do sada opstali kao ustanova i 16 meseci mogli da izdržimo bez plate, u pokušaju da sačuvamo 'Apoteku Beograd', ko god je mogao da ostane, zaista je ostao. Ono što je nama sada bitno, kada smo došli dovde, jeste kako da ovaj broj zaposlenih na neki način zadržimo, da ne dođe još do odliva kadra, jer mi nemamo izvesnu informaciju kada će 'Apoteka Beograd' biti tema na republičkom ili gradskom nivou."

Skupštini grada i gradskom sekretarijatu nebrojeno puta je slan zahtev za prijem, poslednji put zvanično 19. oktobra, ali do danas nije uspostavljen nikakav zvaničan sastanak sa predstavnicima grada. Uprkos tome, preostalih 267 radnika nastavlja borbu da u prelaznom periodu sačuva kadar i dočeka rešenje statusa ustanove, piše RTS.

(Telegraf Biznis)