Dokazite vi na tehnickom pregledu da ste stavili uzu gumu zbog bezbednosti mene vratise jer sam stavio 225 umesto 235 nasi strucnjaci koji su pisali zakon
Za električna vozila sa "manje usavršenim" sistemom protiv proklizavanja: smanjite ili isključite regenerativno kočenje kako nebi proklizavali i kada to ne očekujete.
To, matematički, uopšte nije tačno. D li će lakše da prokliza bicikl koji ima uske gume, ili bicikl sa širim gumama? Naravno, onaj prvi. Zbog male nalegajuće površine.
Čehoslovački tramvaji imaju gaznu površinu od ukupno 22cm2. I proklizaju čim se žaba pomokri na šine. OK, to je čelik na čelik, ali da autobus koji ima gumu umesto čelika, ima ukupnu gaznu površinu od 22cm2, kad bi se zaustavio od momenta početka kočenja??.
Uski točkovi su pogodni samo za vožnju po blatu i nigde drugde.
Dosta zavisi od samih guma i šare. Uprošćeno gledano je isto: masa kola je ista pa i težina (sila). Pritisak je proporcionalan težini a suprotno dodirnoj površini. Sila trenja je pritisak pomnožen sa koeficijentom trenja a on se smanjuje kako je površina veća (ili, iz druge perspektive, ista ukupna sila se deli na više manjih delova površine) i nazad smo na početku. Uže gume mogu da se useku više u sneg i da dopru do asfalta te da "uhvate" ali to propada ako je sneg predubok, da ne pričamo o povećanoj potrošnji zarad guranja snega ispred guma. Široke gume nemaju taj problem i imaju više mesta za šare koje mogu da "uhvate" za nešto ali ne dopiru duboko. Uske gume, zbog povećanog pritiska na površinu, više dišu temperaturu snega/leda ispod i više ga tope (malo ali dovoljno, to je zapravo ono što uzrokuje dosta proklizavanja). Šire gume su veće i masivnije pa time i (malo) povećavaju i težinu kola i inerciju i otežavaju kontrolu (veći obrtni moment potreban za kontrolu što je poseban problem fosilnim vozilima).
@TRN: Sila trenja Ft=μN gde je μ koeficijent trenja a N sila normalna na površinu, u ovom slučaju N=PA (pritisak puta dodirna površina) pa je Ft=μPA. Pritisak P je težina vozila (mg, masa vozila pomnožena gravitacionim ubrzanjem na Zemlji) podeljen sa dodirnom površinom pa je manji za veće površine: P=mg÷A. Tako dobijemo Ft=μ(mg÷A)A=μmgA÷A=μmg. Pritisak prosto ne igra ulogu. Koeficijent trenja μ ne zavisi od "veličine" (dimenzija) dodirnih površina u uprošćenom slučaju već samo od vrsta materijala koje se dodiruju (tu ne računamo "šare"). Ako celu težinu stavimo na jednu dodirnu površinu dobijamo jednu silu trenja Ft=μPA tu težinu podelimo na dve tolike dodirne površine (znači dupla površina) prepolovoićemo silu na pojedinačnim delovima: μP(A÷2)=μPA÷2=Ft÷2. Kako sada imamo dve te površine pa kada saberemo dve polovine Ft÷2+Ft÷2 opet dođemo na isto Ft. Stvari menjaju makroskopske osobine (šare na gumama) koje mogu biti različite na različitim veličinama guma, te se sam koeficijent trenja μ menja, ali "netrivijalno". Da dodam još nešto: što se kočenja tiče uze gume se osećaju više i idu dublje te se "odupiru" od više snega ispred *uspravno* (normalno na površinu). Šire gume se manje usecaju ali više odupiru *vodoravno* (paralelno površini). Šta je i koliko korisnije u nekom momentu zavisi od mnogo toga.
Kucanje na telefonu nije za formule... Zagrade su trebale biti na boljem mestu ali ne menjaju stvari: "μP(A÷2)=μPA÷2=Ft÷2" je trebalo biti μ(P÷2)A=μPA÷2=Ft÷2. Stoji P÷2 jer je nova sila po dodirnoj površini N÷2 odnosno mg÷2 pa je novi pritisak N÷2÷A=mg÷2÷A=P÷2.
Uzaguma i predjna vuca
Su zakon za zimu.
Podelite komentar
Seep
Dokazite vi na tehnickom pregledu da ste stavili uzu gumu zbog bezbednosti mene vratise jer sam stavio 225 umesto 235 nasi strucnjaci koji su pisali zakon
Podelite komentar
Elektro-vozač
Za električna vozila sa "manje usavršenim" sistemom protiv proklizavanja: smanjite ili isključite regenerativno kočenje kako nebi proklizavali i kada to ne očekujete.
Podelite komentar
Sexo
Bicikl a?
Podelite komentar
Aleksandar
Zimska guma mora imati u sastavu vise gume nego kaucuga. Ona je elasticnija bolje prijana za ledene povrslne.
Podelite komentar
Ilova RS
@Aleksandar
Dobro jutro Kolumbo!!!
Podelite komentar
Slavko
To, matematički, uopšte nije tačno. D li će lakše da prokliza bicikl koji ima uske gume, ili bicikl sa širim gumama? Naravno, onaj prvi. Zbog male nalegajuće površine. Čehoslovački tramvaji imaju gaznu površinu od ukupno 22cm2. I proklizaju čim se žaba pomokri na šine. OK, to je čelik na čelik, ali da autobus koji ima gumu umesto čelika, ima ukupnu gaznu površinu od 22cm2, kad bi se zaustavio od momenta početka kočenja??. Uski točkovi su pogodni samo za vožnju po blatu i nigde drugde.
Podelite komentar
Риста
@Slavko
Истог сам закључка,никако зими не премпунпавати гуме лакше ћете слетети спута....
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Slavko
Dosta zavisi od samih guma i šare. Uprošćeno gledano je isto: masa kola je ista pa i težina (sila). Pritisak je proporcionalan težini a suprotno dodirnoj površini. Sila trenja je pritisak pomnožen sa koeficijentom trenja a on se smanjuje kako je površina veća (ili, iz druge perspektive, ista ukupna sila se deli na više manjih delova površine) i nazad smo na početku. Uže gume mogu da se useku više u sneg i da dopru do asfalta te da "uhvate" ali to propada ako je sneg predubok, da ne pričamo o povećanoj potrošnji zarad guranja snega ispred guma. Široke gume nemaju taj problem i imaju više mesta za šare koje mogu da "uhvate" za nešto ali ne dopiru duboko. Uske gume, zbog povećanog pritiska na površinu, više dišu temperaturu snega/leda ispod i više ga tope (malo ali dovoljno, to je zapravo ono što uzrokuje dosta proklizavanja). Šire gume su veće i masivnije pa time i (malo) povećavaju i težinu kola i inerciju i otežavaju kontrolu (veći obrtni moment potreban za kontrolu što je poseban problem fosilnim vozilima).
Podelite komentar
TRN
@Slavko
E moj matematičaru. Pritisak na površinu P = F / A što znači da ako je manja površina naleganja pritisak je veći a time i prijanjanje veće.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Slavko
@TRN: Sila trenja Ft=μN gde je μ koeficijent trenja a N sila normalna na površinu, u ovom slučaju N=PA (pritisak puta dodirna površina) pa je Ft=μPA. Pritisak P je težina vozila (mg, masa vozila pomnožena gravitacionim ubrzanjem na Zemlji) podeljen sa dodirnom površinom pa je manji za veće površine: P=mg÷A. Tako dobijemo Ft=μ(mg÷A)A=μmgA÷A=μmg. Pritisak prosto ne igra ulogu. Koeficijent trenja μ ne zavisi od "veličine" (dimenzija) dodirnih površina u uprošćenom slučaju već samo od vrsta materijala koje se dodiruju (tu ne računamo "šare"). Ako celu težinu stavimo na jednu dodirnu površinu dobijamo jednu silu trenja Ft=μPA tu težinu podelimo na dve tolike dodirne površine (znači dupla površina) prepolovoićemo silu na pojedinačnim delovima: μP(A÷2)=μPA÷2=Ft÷2. Kako sada imamo dve te površine pa kada saberemo dve polovine Ft÷2+Ft÷2 opet dođemo na isto Ft. Stvari menjaju makroskopske osobine (šare na gumama) koje mogu biti različite na različitim veličinama guma, te se sam koeficijent trenja μ menja, ali "netrivijalno". Da dodam još nešto: što se kočenja tiče uze gume se osećaju više i idu dublje te se "odupiru" od više snega ispred *uspravno* (normalno na površinu). Šire gume se manje usecaju ali više odupiru *vodoravno* (paralelno površini). Šta je i koliko korisnije u nekom momentu zavisi od mnogo toga.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Slavko
Kucanje na telefonu nije za formule... Zagrade su trebale biti na boljem mestu ali ne menjaju stvari: "μP(A÷2)=μPA÷2=Ft÷2" je trebalo biti μ(P÷2)A=μPA÷2=Ft÷2. Stoji P÷2 jer je nova sila po dodirnoj površini N÷2 odnosno mg÷2 pa je novi pritisak N÷2÷A=mg÷2÷A=P÷2.
Podelite komentar
Tanja
Manite se saveta sa interneta!
Podelite komentar
Sd
Onaj ko ovo nije znao nije trebao ni da vozi zimi, po snegu.
Podelite komentar