Kakav odgovor Prlainovića na priču Amerikanaca da Jokić igra košarku kao vaterpolo!

@Putinci

Trener nula

@Putinci

Nemaju ova deca kapitalizma više karaktera, kao oni mladići nekad koji su živeli zajedništvo (Kukoč, Divac, Rađa, Paspalj, Đorđević..) najpre...pa potom videli ugovore..

@Putinci

Ma idi begaj kakvo je to bilo zajedništvo. Bratsvo i jedinstvo koje je Srbiji i Srbima donelo totalno uništenje. Elem, Jokić je igrao za reprezentaciju u dva navrata. U Brazilu je bio odličan ali ljudi vole da komentarišu sve i svašta a sasvim očigledno nedovoljno prate srpsku košarkašku reprezentaciju. Poslednji nastup u Kini jeste bio daleko ispod Jokićevih mogućnosti, ali i mnogi drugi su odigrali slabo. Vasa Mićić nema teorija da ikada više odigra tako loše za reperzentaciju kao tada u Kini. Za sve ima jasan razlog. Negde košarkaški, a negde i nekošarkaški. Malo je bilo i do selektora. Jokić je isti odnos, čak i emotivniji imao u nastupima za reprezentaciju, ali ne ume da igra tako dobro na poziciji na kojoj ga je Đorđević video. Nije loš, ali to nije to. Drugo, jako malo je imao vremena za pripremu sa ekipom. Tu je nešto na Kopišu moralo da se odradi krišom, nekako da niko ne zna da je počeo ranije da trenira sa ekipom. Birčević je u tom poslednjem pozvu selektora bo potpuni promašaj, dok je u ranijim akcijama i te kako imao smisla. Sada smo dobili za trenera mnogo kvalitetnijeg i persepktivnijeg stručnjaka, ali to samo po sebi ne mora da znači da će praviti i veće rezultate...Još nešto, najveće uspehe u istoriji košarke na ovim prostorima je napravila Srbija sa još par Crnogoraca.Zvalo se to tada Jugosalvija, zato što smo mi Srbi malo retardirani po nekim pitanjima, ali to je bila Srbija na delu brale, da se ne lažemo. Rvati su igrače te tkzv. Jugosalvije zvali ćetnici.

@Putinci

U košarci je, ipak, bilo zajedništvo - i to pogledom, gledali smo tu generaciju rođenih '66-'68. Ko je gledao EP u Zagrebu 1989.g. i kasnije dve titule, ne spori to. Nije to nacionalno pitanje i neumesno ga je, otud, uvlačiti u duh igre, iako je najlakše uvek se srozati na to i usmeriti se zatim u ostrašćenost ili iživljavanje. To se više ticalo duha čitavog društva - onog dok je bilo više igra i solidarnost, i ovog sad. Jokić je detinjast, infantilan, kao karakter, iako veliki igrač. I nema nikakve sličnosti sa karakternim velikim ličnostima sporta odranije - Divcem ili Đorđevićem, iako ima dovoljno godina. Nađe se i danas nešto takvih ličnosti, ali ređe, a on kao predvodnik, zrelim karakterom nije među njima, naprotiv. Razlika je, ipak, i duh vremena. Sport ne gradi u onoj meri više karakter, već donosi novac.