Slek izašao na berzu - najveća greška ili potez godine?

Američka kompanija za razmenu poruka, popularan naročito u poslovnoj komunikaciji, Slek, izašao je na berzu.

Međutim, to se ne može nazvati IPO (inicijalna javna ponuda) jer Slek ne ide u javno trgovanje na tradicionalan način.

On nije imao investicione bankare da podele svoje akcije institucionalnim investitorima. Umesto toga, njegovi investitori će prodavati akcije direktno na Njujorškoj berzi pod oznakom "WORK".

Direktan unos će omogućiti Sleku da izbegne skup i dugotrajan proces. Ali postoje rizici. Većina privatnih kompanija, velikih i malih, kao što su one na Volstritu, učestvuju u IPO procesu.

Bankari mogu da pomognu kompaniji sa većim investicionim fondovima kao i prosečnim investitorima.

Međutim, ima brokera koji veruju da Slek, koji se procenjuje na oko 17 milijardi dolara, pravi grešku sa ovakvim načinom listiranja. Naime, poslednja velika kompanija koja je postala javna na ovaj način - Spotifaj do sada nije imala uspeha u tome.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Doduše, za to se optužuje i direktno mešanje Epla, ali to je neka druga priča.

Bez obzira na to, Slek neće imati koristi od velikih firmi na Volstritu koje su u stanju da učine sve da IPO uspe. Ugovarači često ulaze i kupuju nove deonice kako bi sprečili da padnu akcije ispod procene za dan lansiranja IPO.

Oni pomažu da se cena deonice nađe na pravom nivou, tako da može imati veliki početni porast koji može da privuče još veći interes investitora.

Onaj koji bude uspeo da reši komunikacioni problem "postaće najvažnija softverska kompanija na svetu". Tako su ranije govorili u Sleku.

Njegovi osnivači, nesrećni zbog količine mejlova, pokrenuli su Slek 2014. godine i, prema tvrdnjama firme, njihovu uslugu koristi više od 600.000 organizacija.

U Sleku se komunikacija zasniva na grupama korisnika umesto individualnim inboksima.

Firma je inače izgubila 420 miliona dolara za tri godine.

Gubici za relativno novu tehnologiju nisu iznenađujući. Ali veći problem je činjenica da rast prodaje već počinje da se usporava. Dok su prihodi prošle godine porasli zdravih 82 odsto, rast prodaje se dodatno usporio u poslednjem kvartalu (67 odsto).

(Telegraf Biznis)