Massimo Pizzocri za Telegraf Biznis: Da li je laserskom štampaču odzvonilo u kancelariji?
Poslovni korisnici sve više prelaze na inkjet tehnologiju kada je u pitanju štampa. Pa ipak, iako živimo u digitalnom vremenu, papirni dokumenti nisu nestali, a potrebe za štampom su samo malo izmijenjene. S druge strane, u industriji štampe svesni su i uticaja na životnu sredinu
Kada je u pitanju štampa u poslovnom okruženju svi smo navikli da viđamo laserske štampače na svakom koraku, tokom poslednjih par desetina godina su postali nezaobilazni deo skoro svake kancelarije. Međutim, poslednjih godine inkjet tehnologija postaje sve zastupljenija kod mnogih kompanija koje se bave rešenjima za štampu. Kako bi saznali šta se to dešava u industriji štampe, kako kompanije nalaze nove načine da umanje troškove, ali i kakvo je stanje u našem regionu razgovarali smo sa Massimom Pizzocrijem, potpredsednikom kompanije Epson za region centralne i istočne Evrope.
- Kako kompanije mogu da uštede novac ako koriste proizvode bazirane na inkjet tehnologiji? Možete li nam to objasniti kroz primer?
- U našoj industriji postoje dva ključna načina na koja možete da ostvarite uštedu. Jedan je u trenutku kada kupujete sam uređaj, na ceni hardvera. Ta cena zavisi i od lanca distribucije, obima prodaje i drugih faktora. Uštede u ovom segmentu nama i nisu od ključne važnosti, koliko nam je važna ušteda koja se tiče kompletnih troškova vlasništva jednog uređaja.
Inkdžet tehnologija je jednostavno efikasnija ako gledamo potrebe za servisiranjem. Ako otvorite jedan laserski štampaš, videćete koliko se radi o komplikovanom uređaju sa velikim brojem delova. To povećava rizik od oštećenja i stvara nepotrebnu veliku količinu potrebnog održavanja. Mi ne želimo da imamo komplikovane stvari, mi želimo da pravimo sofisticirane stvari. Idealan balans krije se u štampačima koji koriste sofisticiranu tehnologiju, a koje je lako održavati. Štampačima koji štampaju u visokom kvalitetu, a nisu skupi za održavanje.
Ako na primer želite da odštampate milion stranica laserskim štampačem, verovatno će vam trebati pet ili šest paleta potrošnog materijala. Sa inkdžetom, potrebna vam je samo jedna kutija. Na taj način štedi se u proizvodnji, isporuci, odlaganja materijala. Želimo da preispitamo ceo proces potrošnje i ulaganja koje imaju kompanije koje se bave štampanjem, kako bismo im omogućili uštedu. Tu se ne radi samo o jednostavnoj uštedi, to je stvar kompletno drugačijeg načina rada.
- Jasno je da je cena dakle niža, a koje su dodatne prednosti inkdžet tehnologije ako govorimo o poslovnim korisnicima?
- Kada je u pitanju inkdžet tehnologija štampe, u osnovi možemo govoriti o dve platforme. Postoje uređaji koji imaju jednu štamparsku glavu koja se pomera levo-desno, zajedno sa papirom koji se takođe pomera. Ovakve uređaje možete pronaći kako u industrijskoj, tako i u kancelarijskoj primeni i ni jedno lasersko rešenje ne može biti jeftinije od njega. Na taj način možete uštedeti ali se tu postavlja pitanje limitirane brzine štampe.
Sa druge strane, postoje uređaji kod kojih se glava štampača ne pomera, pa samim tim oni donose i znatno veće brzine. Možete štampati preko 100 stranica u minutu. Tako da kao što vidite, odgovor je da inkdžet tehnologija može biti najefikasnija i najpristupačnija, ako vaše potrebe za štampom nisu velike, a takođe može biti i brza, ako štampate puno.
- Kako vam izgleda tržište Srbije? Šta pomislite kada posetite našu zemlju, ali i region?
- Daću vam podatke o regionu koji obuhvata tržišta Istočne Evrope, Balkana, Grčke i Turske. U ovom regionu postoji tržište kancelarijskog štampanja vredno 2,4 milijarde evra. Ova brojka odnosi se sveukupno tržište, obuhvatajući hardver, potrošne materijale i servise. Ono što smo primetili je da postoji sve više štampača ali se prosečan broj stranica po štampaču smanjuje. Ono što raste je potreba za održavanjem.
Kupci žele krajnji proizvod – odštampane stranice, ne žele da troše dodatno na štampače, potrošni materijal i održavanje uređaja. Imajući ovo sve u vidu, mi u ovom regionu trenutno radimo na sklapanju partnerstava sa kompanijama koje će razumeti da je cenovni model održavanja inkdžet i laserskih štampača vrlo različit.
Pri tom, beležimo odlične rezultate. U prošloj godini uspeli smo da ostvarimo rast od 30 procenata na tržištima Balkana i Srbije. Ove godine očekujemo takođe rast od 30 posto, a to je plan i za narednu godinu. Ovim tempom ćemo za svega tri godine duplirati naše poslovanje, što je prilično dobar rezultat.
- U svetu se mnogo govori o zaštiti životne sredine, šta vaša industrija, odnosno industrija štampe može učiniti kako bi njihovi proizvodi imali manji uticaj na okolinu?
- Pre svega mislim da bi trebalo da prestanu da imitiraju druge. Postoji navika da RND odeljenja i dizajnerski centri unutar fabrika gledaju u konkurentske proizvode i onda pokušavaju da se izjednače po pitanju tehničkih specifikacija. Taj pristup neće doneti velike promene.
Naša filozofija je potpuno drugačija. Nas ne zanima šta rade druge kompanije. Nismo arogantni, mi jednosatno imamo drugačiji pogled na te stvari. Tehnologija nam je drugačija, mi se direktno obraćamo našim korisnicima i trudimo se da napravimo proizvode koji će imati najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Pokazali smo da naši proizvodi mogu da uštede više od 90 procenata na potrošnji energije kao i više od 90 procenata na količini otpadnog materijala koji generišu. Postižemo niže CO2 misije i do 90 procenata.
(Telegraf Biznis)
Video: Mile Jelić Business development manager Comtrade-a
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.