Od garaže do berze na balkanski način: Nikola je uradio suprotno od onog što radi naš IT, da li je to recept?

Printskrin: Youtube/Span

Span je IT kompanija koju je pre 25 godina osnovao Nikola Dujmović sa nekoliko prijatelja. Danas, to je jedna od najvećih firmi u Hrvatskoj i prva koja je lansirala IPO na tamošnjoj berzi. Već prvog dana imali su spektakularan uspeh. Ili što se popularno na Balkanu kaže - prošli su trnovit put od garaže do berze.

Sa Nikolom smo razgovaral na marginama Medija festivala u Rovinju, a taman nakon što su izašli na berzu. Otkrio nam je kako je tekao njihov put, šta misli o tržištu Srbije i zašto su odabrali berzu umesto klasičnog investiranja - o čemu upravo razmišlja još jedna firma iz Srbije.

Teme za vas

I sada dva meseca posle lansiranja IPO, jedna je od najinteresantnijih deonica. Zahvaljujući njoj, Zagrebačka berza (Hanfa) dobila je novu tehnološku akciju za 20 godina. Investitori su praktično razgrabili akcije Spana.

Dujmović objašnjava da je puna transparentnost u poslovanju jedan je od ključeva za dugovečnost, a berzu vide kao alat za budući razvoj.

- Hteli smo smo da nas firma nadživi pa smo odlučili da je najbolje da idemo kroz transformaciju. Desilo se da smo imali značajnije veću potražnju nego što smo nudili – otkriva nam.

Nikola pak kaže da je priča o početku u garaži pomalo romansa.

• Koliko je važno "primetiti" berzu i izabrati je kao način da se privuče kapital. Kompanije na Balkanu to rade obrnuto?

- Mi smo želeli izlazak. Lepo je naravno sa 100 miliona kuna otići u penziju ali mi još uvek želimo aktivno da učestvujemo. Berza nam omogućava da imamo likvidnost, da možemo da prikupljamo kapital kao i da ostanemo u firmi i dalje. Smatramo da nema uspešnog tržišta bez uspešnog tržišta kapitala. Tako da nismo uradili ono što se uglavnom radi - prodati se stranoj kompaniji, već smo izašli.

• Kako je tekao taj prvi period posle lansiranja IPO?

- Shvatiš da si sve manje vlasnik svoje firme (smeh). Čovek ne sme sebe preozbiljno da shvati. Važna je motivacija. Pitao sam svoje radnike prvog dana prodaje šta rade, kažu mi: "Šefe, niko ništa, svi gledaju cene akcija". Zove gospođa kupila akcije i pita šta da radi dalje... Dobijamo komentare da će Span da prodrma jedini berzu.

Ali šalu na stranu, ne mislimo tako. Krenuli jesmo iz inata, ali želimo da podstaknemo druge. Potražnja je bila 40 odsto veća od ponude. Iznenađenje je bilo da smo gledali redove u banci i po dva sata.

• Gde greše startapi s ovih prostora, ako i dobiju investiciju, dobiju uglavnom malu?

- Startapi su postali uslov, kao da je to Bog koji će sve da reši. To je sjajan biznis model, ali ne bi trebalo da bude na državni način. Treba podržavati decu i mlade sa dobrim idejama.

Međutim, ne možeš da budeš startap 10 godina - posle deset godina nisi preduzetnik, već si samo neuspešan. Možda je bolje da počneš nešto novo. Gejming industrija ne zna da napravi brend na primer, teško isto novi proizvod. Želeo sam frmu od 120 ljudi, danas ih je 600 i nikad mi nije bilo lakše -

Ne možeš da budeš startap 10 godina, tad si samo neuspešan/Printskrin: Youtube/Span

• Na čemu treba da rade, na kojim rešenjima?

- Inovacije dolaze samo od malih, nikako od velikih. Startapi jesu inovativni ali oni nisu rešenje za sve probleme. To je postalo u svim našim državama trend. Pomenuću jedno istaživanje koje kaže da samo 5 odsto svake populacije čine preduzetnici. Dakle, svako ko hoće da bude preduzetnik već jeste. Do države je da to prepozna i podrži poreskom politikom, a ne da subvencioniše bogatu ekonomiju.

• Nedostatak radne snage je veliki problem na Balkanu, a o tome ste i vi nedavno govorili - kako ga prevazići?

- Moramo da menjamo obrazovni sistem, naši političari se ponašaju kao nam je radni vek 300 godina, a nije tako. Poslodavce vide kao plen, promene tek u naredne četiri godine. Na primer, kvote za fakultete u Hrvatskoj su iste kao pre 3 godine. Mi živimo u "IT landu", u svim našim državama, izdvojeni smo. Mi se merimo prema tome što znamo i tu moramo biti globalno konkurentni. Nije problem kad ljudi odu, problem je kad se ne vrate –

• Dosta je do sistema u svim državama sa ovih prostora?

- Dosta. Kao što je to da imamo super obrazovanje, to je činjenica, elektrotehnički i naš i vaš privlači najbolje studnete i tradicionalno je to najbolji kadar. Ali fali stručno obrazovanje, ne akademsko učenje. Moramo da omogućimo mladima da mogu da se upišu. Pojedini ne znaju još lift pravilno da pritisnu - to je sistem obrazovanja koji je potreban - da naučiš da razumeš posledice svojih radnji. Kao kad upališ 4 migavca nasred ceste - napravićeš problem. Moraš da razmišljaš šire.

• Rekli ste da IT kompanije idu u akvicizije i kupuju manje kompanije da bi dobili ljude, a možda ćete i vi slično uraditi - ima li planova za Srbiju

- Ne smem (smeh)

(Telegraf Biznis)