2021. godina i srpski gejming iz prve ruke: Kako je ići tamo gde je zabranjeno i donositi trofeje

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva/Milan Đukić/Shutterstock

U trećem kvartalu 2020 godine svi smo očekivali da će ova godina doneti završetak Covid19 pandemije.

Vakcine su bile najavljene, brojevi “u smirivanju” pa i neki događaji uspešno su promovisani a određeni čak i održani. Međutim, vrlo brzo postalo je jasno da ‘21 neće biti godina velike promene i da će nas korona i dalje pratiti.

Ipak, stvari su u određenoj meri krenule da se pomiču sa mrtve tačke. Iako je veliki broj događaja i dalje bio otkazan, koncerti, festivali, manifestacije drugog tipa našli su svoj put do publike. Razume se, uz poštovanje svih epidemijskih mera. Naša zemlja je u tom smislu čak pripadala (pripada i dalje) među liberalnije.

Ulazak u zemlju je dozvoljen (manje ili više) svima, uz negativan PCR test, mere se sprovode selektivno, restorani su samim tim otvoreni, kafići rade, čak i neki klubovi. Tek u proteklim mesecima videli smo uvođenje kovid propusnica posle 20h, ali i to je nešto što se lako “zaobilazi”. Na svetskoj sceni, sportska dešavanja takođe su održana, pre svega Olimpijada, ali nastavljene su i mnoge sportske lige širom sveta.

Uz sve te informacije, jasno je da esport odnosno takmičenja u virtuelnom svetu još se lakše mogu održati. I to jeste tačno. Međutim, za razliku od tradicionalnog sporta, takmičenja u video igrama nisu globalno toliko značajna pa ne dobijaju posvećenost država, organizacionih komiteta i Vlada, kako bi se protokolarno bolje organizovala - poput recimo pomenute Olimpijade.

I tu je ležao najveći izazov u 2021 - internacionalna takmičenja i putovanja.

No, pogledajmo prvo kakva je situacija sa uspesima naših reprezentativaca na svetskoj sceni.

Naša zemlja ove godine ostvarila je zapažen uspeh na međunarodnoj sceni. Pre svega, drugu godinu za redom pobedili smo na Evropskom kupu u Pro Evolution Soccer-u, održanom u Ukrajini na proleće. Među 20 najboljih zemalja sveta, gde su bili i Portugal, Španija, Češka, Švedska, Danska, Holandija, zemlje iz okruženja i mnogi drugi, naš Đole uspeo je da u finalu savlada jednog od favorita, reprezentativaca Turske i tako drugu godinu za redom donese trofej Srbiji.

I finalni i prethodne mečeve mogli su da gledaju i navijači u živom prenosu. To samo znači da će pritisak na Srbiji biti još veći ove godine, kada će odabrani reprezentativac probati da treći put za redom osvoji ovaj kup.

Naši Counter Strike reprezentativci uspeli da osvoje prvo mesto na evropskom regionalnom takmičenju među 44 reprezentacije i plasiraju se za finale u Izraelu, održanom u mestu Eilat u novembru mesecu.

Poznato je da Evropa ima jednu od najboljih Counter Strike scena, čime je uspeh još i veći. Uspeh su ostvarili i u mlađoj Counter Strike reprezentaciji i vratili se kući sa Bronzom sa prvenstva u Kijevu koje je održano krajem novembra. Još jednom je i na taj način potvrđeno da CS ima jako uporište među igračima u Srbiji.

Konačno, još jedno internacionalno finale, ovoga puta u eFootball i Street Fighter V održano je u Singapuru. Naši igrači, Bojan (SFV) i Krle (eFootball) uspeli su da prođu kvalifikacione i regionalne turnire i iznova se izbore među čak 111 država i obezbede kartu za veliko finale za Top32 igrača.

Uspešno odigranim mečevima u grupnim fazama uspeli su da dođu među Top16 igrača, što je takođe veliki uspeh za našu zemlju. Naravno, ostaje žal za tim što plasman nije bio nešto bolji.

Međutim, većina tih takmičenja, da ne kažemo i sva, obeležili su već pomenuti izazovi sa putovanjem na inostrana takmičenja, koja ne samo finansijski već i vremenski i “energetski” iscrpljuju igrače, stručni štab, timove, organizatore. Naravno, nije lako ni onima koji takmičenje organizuju ali jednako je kompleksno i onima koji na takmičenje moraju da dođu.

Primera radi, svetsko finale u igrama Brawl Stars, PUBG i Tekken 7 koje je trebalo da bude održano u Koreji, u potpunosti je otkazano jer Koreja nikada nije popustila svoje rigorozne mere koje propisuju da svako ko uđe u zemlju mora da “odsluži” karantin od 14 dana, bez izuzetka.

Jasno je koliko to onemogućava uspešnu organizaciju bilo kog sportskog događaja.

Za razliku od prethodnih perioda kada su avionska karta, zdravstveno osiguranje i eventualno viza bili sve što vam je potrebno da se otisnete u svet, sada je spisak potrebnih papira znatno veći.

Pre svega, imperativ je da takmičar bude vakcinisan ili sa preležanim Covid19. Neke zemlje otišle su i korak dalje, poput Singapura, pa tu možete ući samo vakcinisani. Prihvataju se vakcine koje je odobrila svetska zdravstvena organizacija, što će reći da Sputnik trenutno nije dozvoljen, čime jedan deo igrača iz naše zemlje i praktično svi igrači iz Rusije i zemalja koje su dobili Sputnik jednostavno bivaju sprečeni da krenu na putovanje.

Zatim se mora kupiti posebno zdravstveno osiguranje za slučaj Covid19 što znači da eventualni držaoci godišnjih zdrastvenih kartica za putovanja svakako moraju doplatiti i Covid19 pokriće ili uzeti u potpunosti novo osiguranje. Veći izdatak čak i pre polaska na put jeste i PCR test 48 ili 72 sata pre putovanja koji košta čak 9.000 dinara. Ako na put kreće ekipa od pet igrača plus zamena, to je već trošak od dodatnih 500 eura. Naravno, sve to pod uslovom da je test negativan.

Dešavalo se timovima, pojedincima i kompanijama da kupe avio karte, bukiraju hotel, uzmu propusnice odnosno plate kotizacije za određenu konferenciju ili događaj i da se ispostavi da su na PCR testu pozitivni. Tada čitav put pada u vodu, troškovi najčešće nisu nadoknađeni a putnici koji nisu krenuli na put ostaju sa pitanjem - da li nam je sve ovo zapravo bilo potrebno?

Negativan PCR test samo je jedan od uslova koje zemlje postavljaju i pre nego što poletite. Mnoge, uključujući tu i Izrael i Singapur, zahtevaju i posebne dozvole države i resornog ministarstva da biste uopšte mogli da uđete u zemlju. Tek po dobijanju ovih dozvola možete pristupiti popunjavanju daljih formulara povezanih sa Covid19 i priložiti negativan PCR test (sa brojem pasoša) i EU zeleni sertifikat koji je srećom naša zemlja ratifikovala sa Evropskom Unijom pre oko mesec dana.

Tu je samo početak peripetija, jer se i pri sletanju u velikom broju zemalja radi još jedan PCR test, do čijeg negativnog rezultata morate da budete u karantinu u svojoj hotelskoj sobi.

Singapur je tu iznova otišao korak dalje (a svakako nije jedini) koji pored PCR pri sletanju za sve učesnike takmičenja organizuje obavezno antigensko testiranje svakog jutra kao i PCR 48h pre poletanja koji je uslov Singapura da biste mogli da se ukrcate na avion. Pride, svi žitelji moraju da instaliraju i aplikaciju na telefonu koja prati kontakte sa potencijalno zaraženima, a učesnici takmičenja ne smeju ići van okvira hotela i mesta na kojem se održava takmičenje.

Naravno, sve to pod uslovom da neko na samom testiranju nije pozitivan.

Sve ovo dovelo je do toga da određeni broj zemalja uopšte ne bude ni u prilici da krene na put odnosno takmičenje, a neke su zapravo nakon kupljenih karata i bukiranih hotela morali da odustanu jer su države domaćini promenili pravila za ulazak.

To baca izvesnu senku na samo takmičenje jer bi fokus i takmičara i organizacije trebalo da budu treninzi i što bolji performans a ne to da li su uradili test, imaju potrebne papire, zakasnili su da urade antigensko testiranje i tome slično.

Stoga se nadamo da će 2022. godina doneti stabilizaciju u ovom smislu kako bismo kao država mogli da učestvujemo na što više međunarodnih takmičenja i pokažemo kvalitet koji posedujemo i koji smo i dokazali u 2021, čak i u ovim vanrednim okolnostima.

(Autor: Milan Đukić, potpredsednik Srpske esports asocijacije i osnivač RUR esport)