Trojac koji piše istoriju na Balkanu: Otkrivamo sve o prvom crnogorskom satelitu. Zvaće se Luča i ide u svemir

Nina Drakulić, Nikola Perović i Filip Jovićević su tri ključne figure u projektu lansiranja prvog crnogorskog satelita. Za Telegraf Biznis otkrivaju detalje ideje koja piše istoriju.

Nikola je hardver i softver inženjer i glavni inženjer, a Nina je inženjer telekomunikacija i CTO. Filip sa druge strane dolazi iz sveta biznisa i ekonomije i njegova pozicija u firmi je COO.

Teme za vas

Vest o poduhvatu ovih mladih naučnika brzo se proširila regionom, a za naš portal pričaju kako je sve počelo.

Kada su se troje mladih entuzijasta pre nekoliko meseci obratili Agenciji za civilno vazduhoplovstvo sa zahtevom da im objasne šta im je sve potrebno kako bi dobili dozvolu za lansiranje u svemir prvog crnogorskog satelita, dočekani su u prvi mah sa nevericom koju je brzo zamenilo oduševljenje.

Kako nam svedoče, u Agenciji za civilno vazduhoplovstvo su bili fascinirani idejom, ali su se našli i u neobičnoj situaciji jer nikada u istoriji države nisu imali takve zahteve, pa nisu odmah ni znali kako da im objasne procedure.

Nina Drakulić nam u razgovoru donosi detalje.

• O kakvom tačno projektu se radi, i u kojoj ste fazi?

- U pripremi imamo dva projekta, Cubesat i Luča.

Prvi projekat koji je u završnoj fazi realizacije je Cubesat. Odnosi se na jednu 3D štampanu kocku koja u sebi sadrži elektronske komponente i koja će ići do visine od oko 20km uz pomoć meteorološkog balon ispunjenog helijumom.

Što se Luče projekta tiče, taj projekat je puno kompleksniji, jer se sastoji od dve faze. Prva faza predstavlja podizanje rakete meteorološkim balonom na visini od 40km do 50km, a druga faza je lansiranje do 100km, gde ulazimo u svemir.

• Koliko smo čuli, niko u istoriji Crne Gore nije realizovao takvu ideju, kakva je procedura za dobijanje dozvola?

- Da, po prvi put u istoriji Crne Gore se realizuje ovakav tip projekta. Što se tiče same procedure i dobijanja određenih dozvola, za Cubesat nam je dovoljna dozvola samo Agencije za civilno vazduhoplovstvo.

Dok je za Luču komplikovanije, mimo ACV potrebne su da budu uključene pre svega i ostale državne institucije poput Ministarstva odbrane, kao i takođe međunarodna dozvola od ESA- Evropske Svemirske Agencije.

• Koja je namena satelita? Kako će moći da se koristi?

- Namena Cubesat-a je deo testa za glavni projekat Luča. Kao što smo već pomenuli Cubesat u sebi sadrži elektronske komponente koje služe za komunikaciju, monitoring.

Dobićemo određene podatke poput npr. zagađenosti vazduha, temperature, slike itd.

Prvobitna namena Luče je bila da kruži u orbiti oko Zemlje na visini od oko 150km gde bi se postepeno udaljavala. Međutim, iz bezbednosnih razloga prouzrokovanim konfliktom Rusije i Ukrajine za sada smo odustali od dužeg zadržavanja satelita u orbiti.

• Najavili ste da će biti pogodan za zelenu etiketu, šta to znači?

- Način lansiranja rakete je revolucionaran, zato što se lansiranje vrši u vazduhu, a ne sa lice zemlje gde se troše ogromne količine goriva da bi se izašlo iz prvog sloja atmosfere.

• Koja je sledeća faza, kakav vam je plan?

- U narednih mesec dana biće realizovan projekat Cubesat, dok će Luča biti realizovana s jeseni zbog kompleksnosti samog projekta. Plan je da se prikupe podaci iz svemira, pored temperature nama su najbitniji UV zračenje i X zraci zbog budućih poduhvata.

• Koliko je ovo za tebe lično uspeh, kao i za tvoj tim?

- Svima nama je ovo veliko iskustvo i velika odskočna daska za buduće projekte. Samim tim što smo pokrenuli prvi projekat svemirskog istraživanja u Crnoj Gori, mi smo upisali sebe u knjigu istorije.

Međutim, ne želimo da se zadržimo na tome već da što više doprinesemo razvoju ove industrije u našoj državi i da što više motivišemo vizionare iz okruženja da krenu u realizaciju projekata sličnih našem.

Luča stiže na jesen/Foto: Privatna arhiva

• Kako su zadaci “raspoređeni” među članovima tima?

- Tri ključne figure u organizaciji, osnivači su Nikola Perović, Filip Jovićević i ja. Nikola je hardver i softver inženjer i naš glavni inženjer (Chief Engineer), a ja sam inženjer telekomunikacija i CTO.

Filip sa druge strane dolazi iz sveta biznisa i ekonomije i njegova pozicija u firmi je COO. Nikola i ja sa ekipom inženjera vodimo tehnički deo, dok Filip razvija biznis strategiju i zadužen je za operativne taskove. Svo troje smo ambiciozne osobe i vizionari, zbog čega smo se prvenstveno i ohrabrili da zakoračimo u projekat koji nije svima blizak sferama vezanim za naše obrazovanje.

• Kako gledate na dostignuća u svetu kada je reč o razvoju sličnih projekata? Može li Balkan da ih prati? I da li pratite radove Bezosa, Maska, Brensona kada je reč o razvoju tehnologije u tom pravcu?

- Smatramo da svako ko se interesuje za istraživanje svemira pronalazi inspiraciju u lik Ilona Maska, Ričarda Brensona i Bezosa. Njihov uticaj dobija na značaju samim tim što su pokrenuli privatne projekte u toj industriji, što je do skoro bilo nezamislivo.

Kada uzmemo u obzir naučnike sa ovih prostora i dostignuća koja su postigli ti naučnici, smatramo da je Balkan jako potcenjen.

Međutim, ohrabruje nas činjenica da je SpaceX uvideo potencijal u naše kolege iz susedne Albanije, te je sponzorisao lansiranje dva ozbiljna satelita: Albanija 1 i Albanija 2, koji će biti lansirani do kraja godine.

(Telegraf Biznis)