• 2

Povezao je Latinoamerikance, Srbe, inat i IT i napravio svetsko čudo: Rikardo nam otkriva tajne e-identiteta

, Telegraf Biznis

U ekskluzivnom razgovoru za Telegraf Biznis pričamo sa Rikardom koji je CEO kompanije Incode. Između ostalog, priča nam zašto je birao baš tim iz Srbije i kako se pravi digitalni identitet

  • 2
Ricardo Amper

Foto: Incode / Ustupljene fotorgafije

Možete li da zamislite budućnost identifikacije bez lične karte i dokumenata? Na pragu je, i biće jedna ili dve kompanije u svetu koje će se time baviti. Zbog toga je digitalni identitet i te kako važan. Jednako kao onaj ko barata vašim podacima. Upravo zato je vreme da se sve prepusti ne čoveku, već tehnologiji.

U ekskluzivnom razgovoru za Telegraf Biznis o tome govori Rikardo Amper, CEO kompanije Incode. Između ostalog, priča nam zašto je birao baš tim iz Srbije.

Kompanija Incode Technologies, lider je u oblasti razvoja tehnologije potvrde identiteta za potrebe globalnih kompanija, dostigla je status jednoroga nakon što je u poslednjem ciklusu investicija prikupila 220 miliona dolara, povećavši vrednost na 1,25 milijardi dolara. Kako bi ubrzao unapređivanje načina na koji ljudi potvrđuju identitet i komuniciraju sa najvećim kompanijama, Incode je najavio proširenje razvojnog centra u Srbiji koji je odigrao ključnu ulogu u najnovijim tehnološkim dostignućima.

I sve je baš počelo od ideje jednog čoveka, našeg sagovornika Rikarda Ampera, koji je imao viziju o sigurnom identitetu na internetu. Prva ideja je bila potpuno drugačija od onoga čime se kompanija danas bavi. Stvorena je aplikacija socijalnog karaktera za deljenje slika, iz koje je nastala kompanija vredna više od milijardu dolara.

Sa ciljem da razviju tehnologiju za prepoznavanje lica, mali tim koji u tom trenutku čini tek nekoliko ljudi iz Srbije, Meksika i Amerike, kreće u pohod i osvajanje biometrijske scene. Incode Technologies je tada bila pionir kada je u pitanju prepoznavanje lica na samom uređaju, tj. mobilnom telefonu.

  • Živite u San Francisku, koji je centar za startapove i tehnologiju, pa zašto ste baš izabrali Beograd kao mesto za razvoj vaše tehnologije?

- Srbija je za nas posebno mesto iz više razloga.

Prvo, pronašli smo neverovatne inženjere koji imaju veštine koje se traže (soft i hard), a u kombinaciji sa jakim matematičkim i programerskim obrazovanjem. Takođe, ti ljudi su istovremeno i sjajni lideri koji imaju razvijene socijalne veštine.

Govorim ovo jer nije baš uobičajeno da inženjeri poseduju veoma jake čvrste veštine koje potiču iz dobrog obrazovanja, a da istovremeno imaju meke veštine koje podrazumevaju upornost, a to je ono što mislim da je odlika Srba i verovatno rezultat neverovatnog uspeha, s obzirom na istoriju nacije.

Zanimljivo je i da se navedene veštine dobro uklapaju u kompaniju. Naravno da je to američka kompanija, ali sa puno latinoameričke krvi. Otkrili smo da postoji velika povezanost između Latinoamerikanaca i Srba jer delimo mnogo vrednosti, gostoprimstvo, mnogo topline...

Na primer, Jovan Jovanović i Sonja Kesić, dvoje naših programera, bili su profesionalni sportisti. I jaki su lideri. A u isto vreme, oni su i izvanredni inženjeri, neverovatno dobri ljudi sa odličnim kulturnim uklapanjem. Ta kombinacija je retka.

Da sumiram, srećan sam što sam od početka našao poslovne partnere baš u Srbiji.

  • Da li biste mogli da kažete da upravo ta kultura, mentalitet, i uopšte sve što ste rekli, zaista odlično odgovara startapima?

- U velikoj meri startap je uspešan, ne samo zato što stvara odličan proizvod, već i zbog interakcije ljudi unutar i van kompanije. A ono što vidim kod srpskih inženjera je da su razvili obe potrebne veštine na način koji nije uobičajen u industriji.

Tako je Jovan, na primer, koji je naš suosnivač, doprineo ne samo velikim programskim veštinama, već je i oblikovao i način na koji poslujemo i kako razmišljamo kao kompanija. Nije baš uobičajeno da u jednoj pojedinačnoj kombinaciji osobina nađete skoro nekompatibilne. To sam našao kod Jovana, i kod Sonje, a to sam našao i kod mnogih drugih naših kolega. I mislim da je to rezultat nekih nedaća kroz koje su mnogi Srbi morali da prođu, što je uticalo na spremnost da se uspe.

Taj "pogon", to gorivo zajedno sa pritiskom pod kojim rade startapi, stvorio je neverovatno retke i lepe bisere koje imamo.

  • Incode je, mogli bismo reći, jedinstvena kompanija. Ali možete li na neki način da ga uporedite sa drugim konkurentima na tržištu?

- Rekao bih da postoje različiti odgovori na ovo. Prva stvar je da koristimo samo tehnologiju, a ne ljude, da bismo potvrdili identitet. Većina naše tehnologije je naša sopstvena. I razvili smo platformu. Kompanije mogu na veoma jednostavan način da integrišu naše proizvode. Stavio bih to na prvo mesto. Ali prava diferencijacija leži u činjenici da, pošto nikada nismo želeli da koristimo ljudska bića za verifikaciju identiteta, morali smo da rešimo problem iz tehnološke perspektive.

Imali smo egzistencijalno pitanje - da to nismo rešili koristeći samo tehnologiju, nestali bismo kao kompanija.

Dakle, činjenica da smo odlučili da se oslonimo samo na tehnologiju i pobedimo sve ostale je bila velika razlika. I treće je to što smo prava tehnološka kompanija, jer imamo sopstvenu tehnologiju i imamo izvanredne inženjere u timu, i možemo biti fleksibilniji i mnogo odgovorniji od bilo kog drugog konkurenta.

  • Kada pogledamo obim tehnologije na kojoj radite, vidimo da se može primeniti u bankarskom sektoru, za potrebe Vlada, hotelima i stadionima, koliko je bilo izazovno stvoriti sigurnu platformu?

- Mislim da je najveći izazov u ​​stvaranju bezbedne i precizne platforme bio kako da koristimo veštačku inteligenciju i kompjutersku viziju da to uradimo. Jer, vremenom, sigurno postoje zadaci koje računari mogu da urade mnogo bolje od ljudi, poput analize ID-a kako bi se uverili da nisu lažni. Postoji granica koliko ljudsko oko može da vidi bez pristrasnosti. Mi čak prirodno imamo predrasude kojih nismo ni svesni. Dakle, ljudski pristup je od početka bio pogrešan.

Bilo je izazovno koristiti samo veštačku inteligenciju za verifikaciju, ali kladeći se na to, stvorili smo mnogo skalabilnije i bezbednije rešenje.

  • I samo da pojasnimo, postoji mnogo kompanija u svetu koje trenutno koriste stvarne ljude da urade istu stvar, odnosno da verifikuju identitet. A oni nemaju tako preciznu tehnologiju koja sve to može da uradi automatski, zar ne?

- Da. To je potpuno tačno. I postoji toliko mnogo stvari koje nisu u redu sa industrijom identiteta. Ali neka od najvažnijih su da su sve vaše finansije, vaši zdravstveni podaci, i vaša imovina zaštićeni samo komadom papira i ličnom kartom koja se lako lažira. I pošto se već lako može lažirati, ljudi misle da će ipak čovek najbolje da vas zaštiti.

To je potpuno pogrešno. Ljudska bića ne mogu da otkriju dobro fotošopanu ili lažnu ličnu kartu. Na kraju, tehnologija sa veštačkom inteligencijom je zato višestruko bolja.

Problem je u tome što je potrebna neverovatna i talentovana grupa inženjera, plus mnogo sredstava i uveravanja, da se kaže da je tehnologija rešenje i da se stvori nešto zasnovano na tehnologiji koja je mnogo efikasnija. Mi smo to uspeli.

Druga prednost je što ju je mnogo lakše obezbediti nego oslanjati se na ljude i više sistema. To je samo jedna jedina tačka koju treba obezbediti, a ne mnogo različitih tačaka gde je s bezbednošću teže upravljati.

  • Imate bogato iskustvo kao preduzetnik – koje su ideje i rešenja danas popularni, a za šta su investitori zainteresovani da ulažu?

- Jedna od promena koje je COVID doneo jeste ubrzana digitalizacija, što je nateralo mnoge kompanije da sprovedu samo za dve godine nešto za šta im je ranije bilo potrebno 10. Sa povećanjem ekonomske aktivnosti, sve više vidimo potrebu za verifikacijom identiteta. Kada plaćate, kada uđete u zgradu, kada otvorite račun u banci, gde prenosite novac, kada odete kod lekara... prvo što treba da uradite je da se identifikujete da biste pristupili tim uslugama.

A način na koji to radimo zasniva se na komadu papira. Dakle, ono što je u pitanju je način na koji se identifikujemo kao ljudi. Stvaramo poverenje u delu sertifikacije, zatim stvaramo poverenje u ostatku transakcije. I tu ima mnogo ekonomske i društvene vrednosti. Na kraju će postojati samo jedna ili dve kompanije na svetu koje će učiniti iskustvo identiteta tako besprekornim i tako sigurnim da ćete moći da otvorite bankovni račun za trideset sekundi, da odete kod lekara i identifikujete za trideset sekundi.

Sve oko vašeg identiteta biće urađeno za trideset sekundi sa do sada neviđenim nivoom preciznosti, gotovo bez pokušaja falsifikovanja isprava. Sve će to biti decentralizovano korišćenjem blokčejna i korisnici će zadržati kontrolu nad informacijama.

Ricardo Amper

Foto: Incode / Ustupljene fotorgafije

 

I to je ono zbog čega su investitori toliko uzbuđeni - da će AI i blokčejn, kao i veb3 zauvek promeniti način na koji se identifikujemo kao ljudi, ali i povećati nivo poverenja u društvu.

  • Dakle, mislite da će tehnologije kao što su veštačka inteligencija, blokčejn i V3 biti ključne u bliskoj budućnosti i da će svako ko razvija proizvod, posebno nešto što utiče na bezbednost, verovatno biti veoma uspešan?

- Da. Mislim da će se nekoliko novih kompanija poput Gugla ili Majkrosofta izroditi iz ovih tehnologija.

  • Kako vidite Balkan u narednih pet godina, šta je potrebno da imamo više kompanija kao što je Incode na ovim prostorima? Kako vidite razvoj regiona i ovdašnje startap scene?

- Mnogi aktuelni trendovi će pomoći Srbiji i Balkanu uopšte. Prvi je nešto što Srbija već dugo ima, to je veoma dobar sistem obrazovanja, posebno na matematičkoj strani. A što se tiče informatike, imate odlične univerzitete. Broj dva je činjenica da je rad na daljinu sada de facto standard.

A to znači da će programeri u Srbiji moći da rade i ravnopravno se takmiče sa kolegama u Silicijumskoj dolini. To implicira da će biti, rekao bih, i konkurentnih plata, odnosno da će one značajno porasti. Verujem da će IT industrija doneti mnogo ekonomskih koristi zemlji.

Treće, rizični kapital će postati zaista globalan. Mnogo takve vrste kapitala je bilo u Silicijumskoj dolini, jer su kompanije fizički bile stacionirane tamo. Ali očigledno, možete da kreirate virtuelnu kompaniju kao što je Incode, i da, kompanija ima sedište u San Francisku, ali da veliki deo tima ostane u Srbiji. Dalje, investitori će gledati globalno i biće zainteresovani za ulaganje u srpskog preduzetnika, a to će verovatno pogurati ceo ekosistem.

Dakle, u suštini, umesto da svaka zemlja, uključujući i Srbiju, mora da stvara sopstveni ekosistem, srpskim osnivačima će biti veoma lako da učestvuju u globalnom ekosistemu preduzetnika. I mislim da će zemlja generalno imati velike koristi kako od tog povećanja plata, tako i od novca koji dolazi iz iskustva osnivanja i prodaje ovih velikih kompanija.

Vidim veoma svetlu budućnost za Srbiju u narednim godinama.

Video: Daniel Akerman meri sreću i zadovoljstvo radnika: Ovako će izgledati Balkan u narednih 5 godina

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • IAM inzenjer

    Ja ne znam sta ovaj prica. Sistem Sovrin vec je rijesio problem identitetskog blokcejna ima bar 5 godina. A to da li ce neko da primjeni Sovrin ili nece to je do politike a ne tehnologije. Estonija je rijesila svoj identitet takodje ima jedno 5 godina zahvaljujuci svim sistemu ID karata. Drugo, Srbija moze da rijesi problem identiteta vrlo brzo jer posjeduje sistem licnih karata. Jednostavnom integracijom sa sistemom koji radi redirekciju na sistem koji je pohranio originalni identitetski dokument kao sto je licna karta (MUP, Ministarstvo) i gdje se korisnik uloguje sa 2FA, cime dokazuje identitet na originalnom sistemu, time je automatski identifikovan na AAL2 nivou i kontrola se vrati originalnoj web aplikaciji. Kakav AI, kakvi bakraci. Ja ovo mogu besplatno da uvedem u Srbiju, dovoljno je da se ovde odgovori da li postoji volja.

    6
    0

    Podelite komentar

  • MM

    Veliki ponos i zahvalnost na poverenju.

    0
    2

    Podelite komentar