Sneg u borbi protiv energetske krize: Kako je jedan centar podataka pretvorio padavine u energiju?

Grad Bibai, na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido, pronašao je način da ohladi svoje ogromne servere koji podržavaju globalnu digitalnu ekonomiju bez podsticanja klimatske krize piše Cnn.

Naime, centri podataka troše mnogo energije i odgovorni su za otprilike 1 odsto globalne potražnje za energijom, a njihov broj širom sveta raste kako bi održao korak sa porastom strimovanja, igranja i rudarenja kriptovaluta.

Teme za vas

Stoga, u Belom centru podataka (WTD), počeli su da sakupljaju sneg kako bi održavali temperaturu oko 25 stepeni Celzijusa. Njihov sistem funkcioniše tako što toplota servera polako topi sneg, a zatim voda hladi cevi koje sadrže antifriz — koji zatim teče oko centra podataka preko sistema naizmenične struje, održavajući pomenutu temperaturu.

Centar na Hokaidu je još 2014. godine počeo da eksperimentiše sa snegom uz finansiranje Japanske organizacije za novu energiju i industrijsku tehnologiju.

- Smanjili smo troškove hlađenja data centra za 55 posto. Nadamo se da će naša ideja privući i centre podataka u Tokiju - navodi direktor centra Kota Honma dodajući:

- WDC je uvek klimatizovan koristeći samo 100 posto prirodnu energiju, bez korišćenja električnog hlađenja ili termalnih goriva. U poređenju sa troškovima iznajmljivanja serverskih prostorija u Tokiju, mislimo da im možemo ponuditi niže troškove održavanja.

Kako u data centru pretvaraju sneg u energiju?

"Ono što se smatra smetnjom za stanovnike, zapravo bi se moglo dobro koristiti", navodi direktor WTD-a.

Otprilike 200,o00 tona snega se prikupi sa ulica Bibaija svake godine, a jedan deo belog pokrivača, gradske vlasti u partnerstvu sa WDC-om, dostavljaju kompaniji. Sa dodatnim kapacitetom hlađenja, cilj je da se centar poveća sa 20 serverskih polica na 200.

Čuvanje "besplatne" hladne energije koja pada sa neba je neometana poslovna prilika, navodi Takahisa Cučija izvršni direktor ekonomskog odeljenja grada Bibai.

- Uvek kažemo da treba da promenimo tačku gledišta i da sneg bude na našoj strani - dodaje.

Procenjuje se da će globalno tržište hlađenja centara podataka dostići više od 12 milijardi dolara do 2027. godine, prema kompaniji za istraživanje tržišta Arizton, a neke velike tehnološke kompanije već su se hladile na ovaj način, otvarajući servere u nordijskim zemljama.

Foto: Pixabay

Fejsbukov server u Danskoj održava zgradu hladnom spoljnim vazduhom i nada se da će toplotu opet koristiti u lokalnim bolnicama, dok Gugl ima centar podataka u Finskoj, koji koristi cevi sa okeanskom vodom za hlađenje servera, sa ciljem da do 2030. dostigne nultu emisiju ugljenika u svojim centrima podataka.

Ipak, kada je reč o smanjenju potrošnje energije, neki stručnjaci ističu da je važnije fokusirati se na to sa kojim podacima rukuju ovi ogromni serveri. Rudarstvo kriptovaluta kao što je Bitkoin, na primer, zahteva ogromne količine električne energije.

- Obnovljivi i održivi sistemi za napajanje i hlađenje su drugo, ali daleko manje optimalno rešenje - kaže Pol Brodi, glavni lider blok lanca u kompaniji Ernst i Jang.

Dobra strana centara podataka, dodaje Brodi, je da oni objedinjuju računarske operacije pod jednim krovom umesto da ih raspršuju na nekoliko lokacija.

- Ja sam 100 odsto za hlađenje snegom i za centre podataka sa malim uticajem, bez obzira da li imate bitkoin u njima ili ne - zaključuje.

(Telegraf Biznis)