Ilon Mask ukrao ideju od Bila Gejtsa? Milijarder je pre 20 godina želeo da ljudima naplati internet

Plan Ilona Maska za borbu protiv Tviter robota zvuči u velikoj meri kao ideja koju je nekada izneo Bil Gejts za neželjenu e-poštu. Međutim...

Milijarderi bi želeli da platite

Mask i Gejts se često ne slažu, ali su milijarderi svaki došli na istu ideju (u razmaku od doduše, dve decenije): da naplaćuju ljudima internet usluge koje su oduvek bile besplatne.

Teme za vas

Mask će tražiti od korisnika Tvitera da plaćaju 8 dolara mesečno za pristup posebnim funkcijama, uključujući onu koja je trenutno besplatna za javne ličnosti, plavu kvačicu.

Osim dela prihoda, primarni pak razlog, barem prema Masku, jeste da se pozabavi problemom Tvitera koji je najviše privukao njegovu pažnju: neželjena pošta. Mask je rekao da je naplata verifikacije „jedini način da se pobedi botovi i trolovi” i da će kasnije detaljno objasniti i ispuniti obećanje koje je javno dao, piscu horor romana Stivenu Kingu, podseća Blumberg.

Mask se našalio da je „ukrao ideju o naplati uvreda i rasprava od Monti Pajtona“, ali je verovatnije - možda podsvesno - to ukrao od Gejtsa.

Poslednji put kada je tehnološki milijarder toliko govorio o neželjenoj pošti bilo je pre skoro 20 godina kada je suosnivač Majkrosofta svedočio Senatu SAD. Godine 2003. nepoželjna pošta činila je polovinu svih poslatih e-poruka. Tada je izneo tehnologiju koju je Microsoft razvijao za borbu protiv nje i podržao nastojanje da se ona zakonski uredi.

Godinu dana kasnije, Gejts je proširio problem neželjene pošte na Svetskom ekonomskom forumu.

On je opisao tri načina na koja se Majkorosft približava bici i izjavio da će neželjena e-pošta biti eliminisana u roku od dve godine. (A vi ste mislili da su Maskova predviđanja loša.) Prva dva rešenja uključivala su varijacije bele liste, gde se e-mail adrese na listi kontakata korisnika provlače i da nepoznati pošiljaoci moraju da reše zagonetku da bi se njihove poruke prenele.

Treći je bio kontroverzniji. Gejts je rekao da će stranci morati da kupe neku vrstu digitalne poštanske marke. Ideja je bila da se primeni nominalna naknada za ljude da dođu do, po Gejtsovim rečima, „tvog davno izgubljenog brata“, a da troškovi masovnog slanja neželjene pošte budu previsoki.

Microsoft je u to vreme zapravo bio u dobroj poziciji da iznudi tako radikalnu promenu. Njegov besplatni servis za e-poštu, hotmail, imao je prema nekim procenama trećinu tržišta.

Kao što možete očekivati, ljudi to nisu lepo prihvatili. Pet meseci nakon svog govora u Davosu, u Švajcarskoj, Gejts je odustao od koncepta. Napisao je u biltenu da Microsoft eksperimentiše sa drugačijim sistemom tražeći od kompanija da daju obveznicu kao kolateral kako bi pokazali da su njihove e-poruke legitimne.

„Čvrsto verujemo da bi novčane naknade bile neprikladne i u suprotnosti sa osnovnom svrhom interneta kao izuzetno efikasnog i jeftinog medija za komunikaciju“, napisao je on 2004.

Ispostavilo se da, suprotno osnovnoj ekonomskoj teoriji, naplata novca ne garantuje vredan diskurs.

Microsoft je na kraju zamenio Google kao dominantni provajder e-pošte. Nepoželjna pošta je bila jedan od prvobitnih razloga zašto je Paul Buchheit krenuo da kreira Gmail. Godine 2007, Buchheit je objavio blog o predlogu da se kompanijama naplati zagarantovana isporuka e-pošte. Predložio je da se neželjena pošta može adresirati preko sistema reputacije, a Gmail je dokazao da je njegova teorija prilično efikasna.

Zašto onda Meta, Instagram, TikTok i YT nemaju tako ozbiljan problem sa neželjenom poštom kao Tviter? Niko ne plaća plavu kvačicu na TikTok-u. Moguće je da postoje neke poslovne tajne koje najnoviji mogul društvenih medija tek treba da nauči.

(Telegraf Biznis)