Nemci imaju plan da se uhvate u koštac sa manjkom radne snage: Zaposliće robote

Angažovanje robota je dugo bila stvar naučne fantastike, ali digitalizacija bi mogla biti ključna u rešavanju krize nedostatka radne snage u Nemačkoj, kako njena populacija stari.

Rekordnih 45,9 miliona ljudi bilo je zaposleno u najvećoj evropskoj ekonomiji u četvrtom kvartalu 2022. godine, utvrdio je nemački savezni zavod za statistiku. Ali, dok više ljudi nego ikad ima posao, više od polovine nemačkih kompanija je izjavilo da se bore da pronađu kvalifikovane radnike za popunjavanje upražnjenih radnih mesta, prema izveštajima nemačkih privrednih komora iz januara.

Kancelar Olaf Šolc istakao je digitalizaciju kao prioritet kada je zamenio Angelu Merkel u novembru 2021. godine, koalicionim ugovorom pod nazivom „Daring More Progress“ kojim se obećava implementacija digitalnih tehnologija širom poslovnog sveta.

Stanovništvo koje stari obično brže digitalizuje svoju radnu snagu – s obzirom da Nemačka ima najstariju populaciju u Evropi, nije iznenađujuće da se nalazi sa Japanom i Južnom Korejom kao jednom od zemalja koje koriste tehnologiju na radnom mestu.

Ali kako zapravo izgleda povećanje radne snage putem robota i digitalizacije?

Povećanje produktivnosti

Digitalizacija se različito manifestuje u svakoj organizaciji, bilo da se radi o robotima za nošenje tanjira, mašinama za plaćanje u prodavnicama ili korišćenjem onlajn platformi za ćaskanje sa kolegama. U većini slučajeva se dodaje tehnologija kako bi tok posla bio efikasniji i isplativiji.

„Moramo da poboljšamo produktivnost pomoću tehnologije“, rekao je za CNBC Štefen Kampeter, izvršni direktor Konfederacije nemačkih udruženja poslodavaca. „Postoji korelacija između upotrebe modernih tehnologija i rasta ekonomskog rasta i učešća na tržištu rada u većini društava“, rekao je Stefen.

Oko 37 odsto Nemaca smatra da će tehnološke promene povećati njihovu radnu produktivnost u 2018, prema istraživanju Galupa. Samo 1% je reklo da će to smanjiti produktivnost, dok 62% smatra da tehnologija ne bi imala uticaja.

Istraživanje analitičke firme takođe je pokazalo da se Nemci ne plaše da će im roboti ukrasti posao.

Samo 10% ispitanika veruje da bi primena više tehnologije povećala rizik od gubitka posla, dok je 6% reklo da bi to smanjilo šanse da se to dogodi. Preostali učesnici su rekli da primena više tehnologije neće napraviti razliku. Neće biti velikih gubitaka radnih mesta kao rezultat digitalizacije, kaže Ulrih Valvej, zamenik direktora nemačkog Instituta za istraživanje zapošljavanja.

Najveća evropska ekonomija takođe ima najveću zalihu robota u Evropskoj uniji — skoro polovinu ukupne ponude u EU — prema izveštaju Evropske komisije za 2020. Većina je instalirana u automobilskom sektoru, ali industrija hrane i pića, industrijskih mašina i elektronske industrije takođe je preuzela veliki broj zaposlenih u mašinstvu.

U Nemačkoj je 2015. godine bilo više od 20 robota na 1.000 proizvodnih radnika, procenjuju Međunarodna federacija robotike i European Jobs Monitor, a taj broj će verovatno porasti u poslednjih osam godina.

Foto: Shutterstock.com

Hibridna budućnost

Potpuna digitalizacija nije poželjna u mnogim oblastima rada, čak i kada bi bila moguća.

„Niko neće dati svoju baku robotu“, rekla je za CNBC Norma Steller, direktorica proizvoda u njemačkom Bionic-u.

Nemački Bionic proizvodi egzoskelete koji uravnotežuju težinu zaposlenih na radno intenzivnim poslovima i drže korisnike u položajima koji će ih sprečiti da se povrede. Steller je rekao da bi sektor nege imao koristi od dodavanja robota na radna mesta, s obzirom na ozbiljan nedostatak osoblja i fizički zahtevne uloge.

„Mi nekako premošćujemo jaz. Ideja je da zadržimo čoveka tamo sa svim veštinama, emocijama i empatijom koja je potrebna za radna mesta“, dodala je ona.

Izazovi za digitalizaciju

Nemačka pati od jaza u digitalnim veštinama, dok su neke firme „znatno zaostajale“ kada je reč o korišćenju digitalnih tehnologija, rekao je Ulrih Valvej.

″[Digitalna kompetencija] je nešto što, naravno, treba da se obuči veoma rano. To znači i u školama, a zatim i na naukovanju i na univerzitetu“, dodao je on.

Prema podacima Eurostata, 48,92% nemačke populacije ima „osnovne ili iznad osnovnih ukupnih digitalnih veština“, što je ispod proseka Evropske unije od 53,92%.

Skoro 19% pojedinaca je izjavilo da imaju „iznad osnovnih ukupnih digitalnih veština“, što je ispod proseka EU od 26,46%, dok 3,58% Nemaca smatra da nemaju „ukupne digitalne veštine“, što je nešto iznad proseka EU 3,04%.

Ljudi takođe imaju rezerve prema oslanjanju na robote. Na primer, 70% od 1.000 Nemaca koje je anketirao Galup reklo je da se ne bi osećali bezbedno da se voze u automobilu bez vozača čoveka. Kompanije koje se nadaju implementaciji nove tehnologije takođe imaju veliki broj regulatornih obruča kroz koje mogu da preskoče kako bi garantovale bezbednost korisnika. Tek nakon što se ti testovi polože, digitalizacija može da počne da postaje sastavni deo radnog dana.

(Telegraf Biznis)