Velika borba protiv pandemije internet prevara: Traži se i da Meta reaguje - krade se 2.500 evra u minuti!

Direktori UK Finance i organizacije Which? udružili su snage kako bi pozvali ministre da nateraju velike tehnološke i telekomunikacione kompanije da preuzmu deo troškova u borbi protiv pandemije prevara na internetu u Velikoj Britaniji, saznaje Sky News.

U retkom prikazu jedinstva, najveće britanske banke i vodeća potrošačka organizacija pozvale su ministre da ubrzaju mere protiv sve većeg problema internet prevara.

Teme za vas

Sky News je došao u posed zajedničkog pisma UK Finance, glavne lobističke grupe za britanske kreditore, i organizacije Which? upućenog trojici ministara, uključujući kancelara Račel Rivs i ministarku unutrašnjih poslova Ivet Kuper.

U pismu poslatom ranije ovog meseca, naglašava se da tehnološke i telekomunikacione kompanije rizikuju da ne ispune rok koji im je postavila vlada za izveštaj o napretku u suzbijanju prevara na internetu, te da su hitno potrebne dodatne mere.

Kako se navodi, dosadašnje dobrovoljne inicijative protiv prevara nisu imale „nikakav značajan uticaj na obim prevara“, pri čemu podaci pokazuju da skoro tri četvrtine prevara putem autorizovanih platnih naloga (APP) – kada kriminalci prevare ljude da im prebace novac – potiče sa interneta, dok 16% dolazi sa telekomunikacionih mreža.

„Iako pojedine kompanije ulažu napore, jasno je da problem ne shvataju svi dovoljno ozbiljno,“ navodi se u pismu.

Foto: Shutterstock.com

Premijer je tražio veću odgovornost tehnoloških firmi

Pre izbora, britanski premijer istakao je ulogu finansijskog sektora u zaštiti žrtava prevara, uključujući i novi obavezni sistem naknade štete koji je uvela Regulatorna služba za platne sisteme (PSR).

Takođe je naglasio da velike tehnološke kompanije moraju preuzeti veću odgovornost i da bi trebalo da imaju „jasnu obavezu“ i „finansijski podsticaj“ da sarađuju sa bankama i organima reda u cilju identifikacije i zaustavljanja prevaranata.

„Which? i bankarski sektor u potpunosti podržavaju ovaj stav,“ dodaje se u pismu.

Podaci pokazuju da je u 2023. godini kroz platne prevare ukradeno skoro 1,2 milijarde funti – što je ekvivalentno više od 2.000 funti (oko 2.388 evra) u minuti.

UK Finance i Which? pozvali su ministre da osiguraju da se troškovi borbe protiv prevara podele sa tehnološkim i telekomunikacionim kompanijama. Takođe su zatražili da vlada ubrza objavljivanje strategije borbe protiv prevara, u kojoj bi trebalo da se preciziraju mere za jačanje zaštite potrošača, naročito u vezi sa internet oglašavanjem koje ne spada pod nadležnost Zakona o onlajn bezbednosti (Online Safety Act), kao i zaštitom potrošača od lažnih poziva i poruka.

Foto: Shutterstock.com

Da li će Meta i druge velike firme platiti deo troškova?

Pritisak raste na kompanije poput Mete – vlasnika Facebooka, Instagrama i WhatsAppa – da finansijski doprinesu borbi protiv sve većih troškova onlajn prevara. Međutim, ovaj zahtev dolazi u nezgodnom trenutku za britanske ministre, jer postoje spekulacije da će velike tehnološke kompanije biti pošteđene digitalnog poreza od 800 miliona funti, što je deo pregovora kojim se nastoji izbeći uvođenje carina od strane američkog predsednika Donalda Trampa na britanske firme.

„Problem nije samo finansijske prirode,“ ističe se u pismu.

„Prevara je podmukao zločin koji može izazvati ozbiljne psihološke i emocionalne posledice za žrtve.“

Prema istraživanju organizacije Which? iz 2023. godine, gubitak blagostanja potrošača koji su postali žrtve onlajn prevara procenjuje se na 7,2 milijarde funti godišnje.

„Neki su prijavili promene u ponašanju i gubitak poverenja u digitalni svet. Dugoročno, to može imati domino efekat na spremnost potrošača da isprobavaju nove proizvode i usluge, što ugrožava ekonomski rast.“

Foto ilustracija: Shutterstock

Vlada mora da deluje brže

Iako će Zakon o onlajn bezbednosti sprečiti deo onlajn prevara, UK Finance i Which? upozoravaju da je potrebno preduzeti dodatne korake.

„Duboko je zabrinjavajuće što je regulator (Ofcom) ranije najavio da će odložiti primenu propisa za plaćene lažne reklame za više od godinu dana, što znači da zakon neće biti u potpunosti sproveden pre 2027. godine.“

Upozorili su da vlada mora osigurati da Ofcom ne samo brzo primeni ove propise, već i da oni budu dovoljno rigorozni kako bi značajno smanjili količinu lažnog oglašavanja na internetu.

„Tražimo da javno pozovete na što bržu implementaciju ovih odredbi kako bi se potrošačima pružila neophodna sigurnost,“ zaključuje se u pismu.

(Telegraf Biznis)