Evropska unija uvodi stroga pravila za digitalne gigante, ali troškove nadzora snose građani

Evropska unija je 2023. godine uvela Zakon o digitalnim tržištima (DMA) — zakon koji ograničava monopolsku moć najvećih digitalnih platformi i otvara prostor za pošteniju konkurenciju. Alphabet, Amazon, Apple, Meta, Microsoft i ByteDance među prvima su se našli na listi obaveznih subjekata, zajedno sa platformama kao što je Booking.com. Njihova odgovornost je da se pridržavaju strogih pravila koja uključuju veću transparentnost, interoperabilnost i zabranu samopreferenciranja.

Međutim, nadzor nad sprovođenjem zakona u potpunosti finansira Evropska komisija, uprkos tome što su nadzorne aktivnosti opsežne i zahtevaju ogroman administrativni rad. Zahtevi da se uvede nadzorna taksa — simbolična naknada od 0,05% globalnog prihoda - do sada nisu dobili podršku Komisije.

Teme za vas

Evropska komesarka za digitalna pitanja Hena Virkunen izjavila je da "nema planova" da se ovakva naknada uvede, iako je tehnički moguće da se predlog u budućnosti razmotri. "Trenutno ne postoji nijedna nova inicijativa u tom pravcu", rekla je Virkunen.

Velike firme ne plaćaju ni za sopstveni nadzor

Zagovornici nadzorne takse, među kojima su nemački zvaničnici i poslanici Evropskog parlamenta, smatraju da je neprihvatljivo da poreski obveznici snose troškove kontrole nad globalnim gigantima čiji prihodi premašuju budžete većine država članica. Oni navode da slična praksa već postoji kroz Digital Services Act, gde kompanije plaćaju taksu za nadzor sadržaja na svojim platformama.

Ipak, Komisija za sada ne menja stav. Bez obzira na kompleksnost DMA regulacije i izazove u njenom sprovođenju, najveće svetske platforme neće biti finansijski obuhvaćene troškovima nadzora koji su uvedeni upravo zbog njih.

Za sada, sve ostaje na budžetu EU.

(Telegraf Biznis)